Извор: Уметничка глалерија „Надежда Петровић“
108 ГОДИНА ОД СМРТИ НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ
Надежде Петровић – славна болничарка
Надеждини вршњаци – славни ратници
Надежда Петровић рођена је у Чачку пре 150 година – 11. октобра 1873. године. На данашњи дан, 3. априла 1915. преминула је у Ваљеву вршећи дужност добровољне болничарке. У име сећања ове редове посвећујемо патриотској пожртвованости Надежде и њених вршњака рођених у Чачку.
Деца рођена 1873. била су зрели људи у време балканских и Првог светског рата, па су многи од њих активни учесници ратних дешавања. Међу њима је и низ Чачана. Неке од њих судбински је повезала Кумановска битка која се, у оквиру Првог балканског рата одиграла 23. и 24. октобра 1912. године. Ђенерал Стеван Г. Милетић (1873-1952), је, као командант Трећег батаљона XVIII пука Дунавске дивизије, одиграо једну од пресудних улога у првом дану неочекиване Кумановске битке када су турске снаге изненадиле српску војску. Пешадијски мајор Милан Маринковић Пиго (1873-1912) је, као командант Другог батаљона II пешадијског пука, погинуо на прилазу Куманову. Пешадијски потпуковник и војни писац Александар Глишић (1873-1912) је, као командант VII пука, погинуо у току Кумановске битке.
Овим славним поприштем корачала је и Надежда Петровић. Уз обавезе ратне болничарке, током Другог балканског рата (1913) слободне тренутке је користила да слика или фотографише желећи да кроз визуру уметника остави сведочанства о местима важним за српску историју. Молила је Врховну команду да јој дозволи да, између осталог, уради „уметничко снимање“ терена Кумановске битке. Одобрење, уз услов да примерке негатива достави и ђенералштабу, написао јој је војвода Живојин Мишић.
