Šarene klupice, nedavno postavljene iza Gradskog bazena, sve više privlače pažnju Čačana, što se može videti i na mnogobrojnim fotografijama koje postavljaju na Fejsbuku. Da, mladi aktivisti Kancelarije za mlade i jesu ušareneli klupuce, ukrasili ih sa srcićima i voćkama kako bi na taj način privukle pažnju prolaznika, ali da bi nakon što ih privuče njihov izgled, naši sugrađani i pročitali poruke koje su na njima ispisane. To su poruke tolerancije, a neke od njih glase: „Ne postoje mladi sa posebnim potrebama. Svi imamo iste potrebe za hranom, ljubavi i kretanjem, samo ih na različiti način zadovoljavamo.“, „Ne morate biti bolji od drugih, budite samo najbolji što možete.“
„Tolerancija je da svako ljudsko biće uživa ona prava koja uživaš i ti sam. „
Ponekad ostanemo zatečeni i načinom razmišljanja mladih Čačana. Mnogo toga možemo naučiti od glavnih „krivaca“ što šarene klupice ulepšavaju deo grada kraj Morave. Naime, nakon što su osmislili i napisali projekat „Staza tolerancije i kreativnosti“, uz podršku Udruženja za društveni razvoj mladih „Interaktiv“, uspeli su da ga realizuju, sa idejom da ulepšaju svoj grad i skrenu pažnju na temu tolerancije.
Jedna od mladih aktivistkinja Jovana Jevremović, koja pohađa treći razred Gimnazije, rekla nam je i da su na neki način bili podstaknuti pričom jednog svog druga, čiji brat boluje od cerebralne paralize i da su o njegovim problemima sa prihvatanjem u društvu čuli dosta toga. Zato su odlučili da im tema projekta bude tolerancija, ali u opštem smislu, iako, smatra Jovana, deca sa određenim smetnjama u razvoju nisu prihvaćena od društva, ne samo u lokalnoj zajednici, već je to problem, na globalnom nivou, kaže ona. Svesna je da ipak klupicama i porukama na njima ne mogu rešiti taj problem.
– Ali, ako idemo korak po korak, nadam se da možemo da promenimo društvo na bolje. Mnogo je dece koja imaju neke smetnje u razvoju i to nije njihova greška, nisu oni to ničim izazvali, ali je tako i na nama je da ih prihvatimo kao deo naše zajednice. To je naša obaveza – priča Jovana i „drži lekciju“ svakom našem sugrađaninu. Ona kaže i da nažalost, većina njenih vršnjaka ne prepoznaje taj problem, ali da je njoj i nekim njenim drugarima najviše pomoglo uključivanje u mnoge radionice koje je organizovala Kancelarija za mlade.
– Sve te radionice su nas nekako podigle na viši nivo po pitanju zrelosti. Mi jesmo mladi, ali smo toliko toga prošli, da smo postali zreliji od naših vršnjaka. Omladinski aktivazam je nešto u šta svi treba da se uključe, jer će ih najbolje naučiti o životu – poručuje srednjoškolka.
Jedna od aktivistkinja KZM je i Kristina Ćurčić, koja je na prvoj godini studija za vaspitača i koja je i srednju školu pohađala za vaspitača, pa je kako kaže, imala priliku da se susreće sa decom. Njen zaključak je da sve kreće od roditelja, da se deca na njih u gledaju i zato apeluje da oni budi prvi koji će svoju decu naučiti toleranciji.
– Upoznajući sebe, razumete i druge i prihvatite razlike i osnov tolerancije. Qudi sve više obraćaju pažnju na nebitne stvari, ali bi se trebalo fokusirati na prave vrednosti. Trebalo bi se setiti da nismo svi savršeni i isti. Qubav je zapravo tolerisanje nesavršenosti drugoga – kaže Kristina.
Nesumnjivo, jedan od problema na koji će „klupice“ naići jeste mogući vandalizam i to da budu uništene.
– Svakako, to je jedan veliki problem, ali nekako se nadamo da će se naša želja prepoznati. Nadamo se toleranciji. To nisu „obične“ klupice, već one pozivaju na toleranciju, tako da mi molimo sve one koji bi ih uništili da budu tolerantni – kaže Kristina.
Pitali smo i gradskog većnika Dušana Radojevića, zaduženog za mlade i kulturu, kako bi mogle biti sačuvane nedavno ukrašene klupice.
– Građani su uvek davali predloge da bi veći angažman pripadnika Komunalne policije mogao da da rezultate. Pored klupica, na tom delu se gradi i amfiteatar za mlade, tu se nalaze i skejt park i teretana na otvorenom… Tu je dovoljno sadržaja koje moramo da sačuvamo, tako da ćemo u narednom periodu morati da više da utičemo na službe kojima je čuvanje ovih sadržaja u opisu posla – rekao je Radojević.
Projekat je realizovan u okviru programa „Mladi su zakon“, koji finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije. U Kancelariji za mlade kažu da veliku zahvalnost duguju SC „Mladost“, firmi „Ergoprodukt“, ali i Udruženju studenata sa hendikepom i jednoj Slađi, koji su ih motivisali da nešto više učine u prihvatanju različitosti.
