У знак сећања на др Драгишу Мишовића, а поводом дана његовог рођења (4. март по старом, 17. март по новом календару), јуче су на његов гроб положили цвеће представници чачанских организација и установа – др Нада Лазовић из Подружнице Српског лекарског друштва, др Драгана Бојовић испред Опште болнице, Наташа Цвијовић, секретар Црвеног крста, као и представници Савеза бораца НОР-а, Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова, лекари и други поштоваоци дела једног од највећих чачанских хуманиста. Како је истакнуто, ово је, после низа година заборава, обнављање традиције, коју је делом подстакао управо „Чачански глас“ текстом поводом 125 година од рођења др Мишовића.
Присутнима се обратила др Нада Лазовић, подсетивши на живот и рад лекара, рођеног у Кулиновцима, а чије име и данас асоцира на величину лекарског позива и људског достојанства.
– Он је на првом месту био лекар и велики хуманиста и добротвор народа у нашем крају. Многе сиромашне лечио је бесплатно, чак им је плаћао и лекове, ако то нису могли сами. Много деце је спасио својим лечењем. Остало је за памћење да је први говорио да радници због тешких услова живота и рада умиру од туберкулозе, од које је у два наврата и сам боловао, прво као студент у Француској, а касније у Чешкој. Та своја знања донео је и примењивао у свом родном граду. Сви тадашњи лекари у Чачку, а било их је свега 15, слали су пацијенте др Мишовићу… – рекла је, поред осталог, др Лазовић.
У Првом светском рату учествовао је као добровољац са свега 16 година, преживео голготу повлачења преко Албаније и заједно са многим својим земљацима нашао се у Француској, где је наставио школовање. У тој земљи се први пут и сусрео са социјалистичким идејама и постао члан Комунистичке партије Француске. Због тих идеја изгубио је државну стипендију за студије медицине у Француској, због чега је наставио школовање у Чешкој, о трошку своје породице. Своје опредељење није мењао ни када, и поред малог броја лекара у тадашњем Чачку, није могао да добије посао у државној болници, због чега је започео приватну лекарску праксу, прво у близини цркве, затим у Кулиновцима, и на крају у близици кафане „Цар Лазар“, у кући коју је добио женидбом са Дивном Катанић, ћерком лекара Радисава и сестром др Момчила Катанића, по коме носи име и апотека на Градском шеталишту. Доследан идеји, како је рекла др Лазовић, да помогне да људи у његовој отаџбини боље живе, хапшен је и прогањан. Сам се предао 16. јануара 1939. Према верзији, званичној у то време, приликом пребацивања у затвор аутомобил у коме је био др Мишовић, сударио се са трамвајем. Повређен је само он, а два дана након тога, 18. јануара преминуо је у државној болници. Међутим, како је и др Лазовић рекла, околности под којима се све то догодило указују да је чачански лекар био подвргнут мучењу, а налаз патолога указује да је имао тешке повреде главе. Сахрањен је на чачанском гробљу 20. јануара и према бројним изворима, сахрани је присуствовало око 15.000 људи из свих крајева тадашње Краљевине.
– Био је омиљен, не само у Чачку, већ у целој Србији. Био је велики човек ове мале вароши. Била је то највећа погребна поворка, после сахране војводе Степе Степановића – подсетила је др Лазовић.
Она је указала да је некада чачански Здравствени центар носио име др Мишовића и навела да ће Лекарско друштво Чачка, које годинама уназад сваког октобра организује „Дане др Драгише Мишовића“, иницирати да се овај назив врати приликом поновног спајања Опште болнице и Дома здравља.
Наташа Цвијовић је најавила да ће у календару редовних активности Црвеног крста Чачка убудуће бити и 4. март, као датум посвећен великом хуманисти др Мишовићу, у нади да ће следеће године његов гроб посетити и већи број Чачана.
В. Т.
