ОСАВРЕМЕЊАВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Агрономски факултет у Чачку већ традиционално, 27 година, организује Саветовање о биотехнологији, које је започето као зимска школа за агрономе, а временом се усавршавало и данас је постало саветовање са међународним учешћем. Прошлог петка, 25. марта, у амфитеатру Агрономског факултета, свечано је отворен овај дводневни скуп, на коме је презентовано 85 научних радова из области ратарство, повртарство и крмно биље, зоотехника, прехрамбена технологија, воћарство и виноградарство и заштита биља, производа и животне средине, научника из Србије и земаља из окружења. Другог дана скупа, 26. марта, организован је округли сто на коме су усвојени закључци Саветовања и одржана је друга седница Скупштине Удружења “Алумни клуб дипломираних студената Агрономског факултета у Чачку”.
Поред образовне делатности у стицању знања, на основним, мастер и докторским академским студијама, Агрономски факултет обавља и низ других, као што су рад на научно-истраживачким пројектима, примена техничко технолошких решења у пракси, публиковање научних и стручних радова. Осим тога, организује и научне скупове и на тај начин факултет настоји да омогући примену научних резултата у широј квалификацији. Сврха свих сазнања која сублимира ова високообразовна установа, почев од домаћих и иностраних истраживача, јесте да нађу примену у производној пракси, а у циљу веће конкурентности и остваривања здравствено безбедне хране. Агрономски факултет је у претходном периоду успео да успостави добру сарадњу, на научном и стручном нивоу, са универзитетима, институтима, пољопривредним школама, саветодавним стручним службама, као и да омогући бржи трансфер знања и утиче на осавремењавање пољопривредне производње.
– Јубиларни, 25. скуп, односно, Саветовање о биотехнологији са међународним учешћем, одржали смо 13. и 14. марта 2020. године, не слутећи да ће после два дана бити проглашено ванредно стање због пошасти која је задесила читаву планету. Прошле, 2021. године одржали смо, онлајн, 26. Саветовање захваљујући модерним технологијама. Надајући се да ће бити све у реду ове године, у јануару смо одлучили да одржимо 27. Саветовање о биотехнологији уживо, не слутећи да ће свет бити у кризи због сукоба Украјине и Русије. Желим да подсетим на актуелна дешавања, јер смо ми мала земља, са ограниченим ресурсима, али да се не бавимо производњом хране, грађани би били у веома неповољној ситуацији. Наш скуп је мали допринос причи о унапређењу производње, како примарне, тако и индустријске производње хране. Ове године је пријављено 85 радова из Србије и из земаља у окружењу, а реферати су били изложени усмено и у виду постера – рекао је професор др Томо Милошевић, декан Агрономског факултета.
Декан је нагласио да је задовољан одзивом научника на 27. Саветовање о биотехнологији, као и да су реферати који су предочени на овом скупу учинили мали помак на унапређењу технологије гајења примарних пољопривредних производа и технологије прераде производа, што у најбољем светлу промовише, не само Агрономски факултет и Чачак, већ и Србију.
Председник Огранизационог одбора овог научног скупа др Душко Брковић, подсетио је да су на овогодишњем Саветовању о биотехнологији презентовани научни радови у оквиру пет секција: ратарство, повртарство и крмно биље; зоотехника; прехрамбена технологија; воћарство и виноградарство и заштита биља, производа и животне средине.
– Време које долази, иако можда индиректно, биће усмерено ка произвођачу, пољопривредној производњи, производњи хране и преради хране. Иначе, Агрономски факултет школује кадрове који ће едуковати људе о самом процесу производње хране. Такође, наш смер прехрамбена технологија, бави се секундарном прерадом хране, до готових производа. У наредном периоду све већи значај ће бити усмерен управо ка овој области – рекао је Брковић, напоменувши да су радови већ одштампани у зборнику, који је пратећи материјал сваког Саветовања о биотехнологији.
Доцент Симеон Ракоњац презентовао је рад групе аутора са Агрономског факултета из Чачка и Инситута за сточарство из Земуна о “Утицају система гајења и генотипа кокоши носиља на садржај холестерола у јајима”.
– Суштина рада је испитивање утицаја два система гајења, конвенционалне и органске производње, односно, како сам начин гајења кокоши носиља утиче на садржај холестерола у јајима. Реч је о актуелној теми, јер се сматра да је холестерол један од главних узрочника кардиоваскуларних обољења, по коме је Србија, нажалост, међу водећим земљама по броју смртности. Тема рада је била да се испита како холестерол, који се налази у јајима, утиче на здравље и на који начин примењена технологија гајења утиче на садржај холестерола у јајима и производима анималног порекла – објаснио је Ракоњац.
Према његовим речима, у Србији је број органских кокоши носиља на нивоу статистичке грешке.
– Органски начин производње јаја за конзум је најзаступљенији у земљама Европске уније. У неким земљама, из године у годину, континуирано расте број кокоши носиља, које се гаје у органском систему. А у Србији је испод 0,01 процента. То је једна од шанси за нашу пољопривреду, посебно за подручја где нема могућности интензификације пољопривредне производње, као што су брдско-планински предели. Овај рад може бити занимљив, не само за научну, већ и за стручну и најширу јавност, када је реч о здравственим бенефитима оваквог начина гајења кокоши носиља – нагласио је Ракоњац.
Организатор 27. Саветовања о биотехнологији био је традиционално Агрономски факултет у Чачку, а покровитељи Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Град Чачак.
Н. Р.
