Истинска пријатељства, прекаљена тешким временима, трају за читав живот. Тако је и између Мрчајевчана и њихових побратима из Бијелог Брда, славонског села у источној Хрватској. Њихово побратимство траје четири пуне деценије. Поводом овог великог јубилеја недавно, 10. јуна, организована је прослава у Мрчајевцима. У гостима су им били представници Бијелог Брда, њих тридесетак, а на јесен, Мрчајевчани се спремају да узврате посету.
Госте су, како и обичаји налажу, дочекали најмлађи са погачом и сољу, а онда су додатно угошћени, свако код свог старог домаћина у Мрчјавцима. Приређена је изложба фотографија Милана Чакајца и културно-уметнички програм у Дому културе, размењени су поклони и повеље захвалности. Увече, дружење уз музику у кафани „Тимотијевића храст“ протекло је уз прелиставање старих албума. Сећања, и лепа и тужна, обновили су приликом овог сусрета домаћини и гости, међу којима су били и млади из Бијелог Брда, неки рођени много касније од потписивања Повеље о братимљењу. Они старији сећали су се како је ово пријатељство почело те давне 1983. године. Била су то времена када су много мање биле ове садашње даљине. Два села, наше моравско и славонско подравско, спојио је прво фудбал (или ногомет), који се у оба села играо уз велики ентузијазам још пре Другог светског рата… Оба клуба, ФК „Орловац“ и „БСК Бијело Брдо“, уз сплитски „Хајдук“, својевремено су добили Орден заслуга за народ са сребрним венцем, који је додељивало тадашње Председништво Југославије. Ово значајно признање добили су, јер су 1941. године комплетни тимови ових клубова отишли у партизане. Касније су идеју о побратимству прихватили други спортисти, ловци, културно-уметничка друштва, мештани…
Милорад Јевђовић, председник Месне заједнице Мрчајевци, каже да је сваки сусрет побратима велика прича.
– Много је заједничких сећања, лепих и тужних тренутака. Међу најтежим успоменама је када су из Бијелог Брда, почетком 90-их, три пуна аутобуса жена и деце пребацили преко поља и скелом преко Драве, а онда код нас у Мрчајевце. Деца су овде завршила ту школску годину. Неки су касније уписали факултете у нашем граду. То су била тешка времена. Све остало су забава и радост. Желели смо да обележимо 40 година, да бисмо младе подсетили и подстакли да негују ово лепо побратимство – каже Јевђовић и најављује да ће узвратна посета бити почетком октобра.
Љубиша Спасовић пре четири деценије био је малтене голобради младић. Сада је био члан Организационог одбора прославе овог значајног јубилеја. Каже, ово је искрено пријатељство, искрено братство, које није прекидало ни за време ратова, већ су баш та тешка времена ојачала њихове везе. Кад год се нешто слави у Мрчајевцима, међу најзначајнијим гостима су из Бијелог Брда, и обратно… У делегацији која је недавно долазила у Мрчајевце било их 17 – представника тамошње месне заједнице и школе, спортиста, фолклораца, младих пољопривредника… Поред њих, стигло их је још десетак аутомобилима, јер су желели да посете своје побратиме у Мрчајевцима.
– Прва делегација из Бијелог Брда, када смо потписивали Повељу, бројала је 150 људи. Ми смо им убрзо узвратили посету. Имао сам срећу да и ја одем тада први пут у Бијело Брдо. Одиграна је и фудбалска утакмица, иако је њихов тим увек био много јачи. И сада су они лигаши, а наши су остали зонаши. За време рата у Хрватској, ишли су наши у Славонију, носили им помоћ… Када је код нас било бомбардовање, ни они нас нису заборавили. У овим честитим људима из Бијелог Брда нашли смо искрене пријатеље – каже Љубиша Спасовић и додаје да једино за време пандемије није било сусрета.
– Лепо је што су сада дошли и млади људи, рођени после 2000. године. Њима смо одредили младе домаћине. Били су више него одушевљени! Тако се рађају нова побратимства и пријатељства – сматра Љубиша.
Побратимство је јако попут крвних веза, сматра он. То се потврђује и на оваквим сусретима. Увек је тешко када се растају. Обећали су и једни и други да ће се ове лепе везе наставити и да ће се ускоро опет видети, већ на јесен.
В. Тртовић
Фото: Љ. Спасовић и М. Јевђовић
