ИЗВОР: РТС
Mоже ли водич самопроцене да смањи редове испред ковид амбуланти
Разговор Ане Манојловић са докторком Драганом Јовановић
Испред ковид амбуланти данима су гужве, а професорка Медицинског факултета у пензији, докторка Драгана Јовановић, открила је за РТС са којим симптомима бисмо обавезно требали да одемо на преглед, али и када то није неопходно. Направила је водич самопроцене који би могао да нам помогне, али и истакла да би телефонска тријажа могла да смањи редове и чекање.
Докторка Драгана Јовановић каже да запушен нос, кашаљ, благо повишена температура нису разлози да одмах идемо у ред испред ковид амбуланте.
Колико штити хируршка маска, а колико КН-95
Професорка Јовановић истиче да никако није време за опуштање и скидање маски, јер је омикрон сој са толиким бројем мутација и тако брзим ширењем.
Јако је брз пренос вируса, а са добром маском човек може да се чува и не зарази се, додаје професорка.
Истиче да код нас већина људи носи обичне хируршке маске које штите само 5-7 одсто, а КН-95 и КН-98 маске штите 95-98 процената.
Каже да су оне биле скупе на почетку панедмије, а да би за грађане који имају мале пензије можда могло да се организује и бесплатно дељење тих маски.
„Свакако да се људи плаше, јер су доживели бар некога из своје околине – пријатеље или родбине који су имали делта сој и имали тешке облике. Тај страх је присутан, нарочито код људи који су старији и који много више воде рачуна него млађи“, каже Јовановићева.
Истиче да то нису разлози за јављање лекару и да то често може да буде контрапродуктивно.
„Такви људи када оду и чекају у редовима, врло близу једни другима и по зими и мразу да би били прегледани, а ништа тиме ново неће добити у смислу сазнања, заиста то не оправдава цео тај поступак“, додаје докторка.
Када је реч о омикрон соју коронавируса, докторка каже да је он два пута мање критичан у смислу изазвања тешких облика од делта соја.
„Оно што треба имати на уму је да нису заштићени ни они који су прележали ковид, а ни вакцинисани од заражавања, али оно што разликује вакцинисане од невакцинисаних то је да нема тих тешких облика и да је много мање потребе за болничким лечењем“, наводи Јовановићева.
Водич самопроцене
Остаје много тога на нашој самопроцени, а да би нама било лакше докторка Јовановић је направила водич самопроцене.
Водич самопроцене
„То је водич који треба да помогне људима да сами процене да ли треба да се јаве лекару или могу само, што би било идеално, да се телефоном чују са неким ко може да им да савет и да на томе остане“, каже она.
Наглашава да они људи који имају различите хроничне или теже болести – кардиоваскуларне, болести дисајних органа, као и они који имају дијабетес, аутоимуне или малигне болести – то су болести које представљају фактор ризика за теже облике ковида.
„То су људи који ипак треба да потраже савет лекара директно. Када имају благе симптоме, на њима је да сачекају дан или два и ако се то не погоршава немају разлога да се јављају, међутим ту постоји та врста самопроцене која је врло једноставна, јер ако људи имају само благе симптоме, немају отежано дисање, не виде да се брже замарају, могу да се попну на први спрат, могу да изађу да прошетају, то људи свакако имају благи облик који не захтева забринутост. Опрез да, али не превелику забринутост“, објашњава Јовановићева.
Ипак, уколико људи примећују да се врло брзо замарају, да немају довољно даха да ураде послове које су радили нормално, ако примете да брже дишу, треба измерити сатурацију кисеоником – ако падне на 94 одсто или испод, онда треба да се одмах јаве лекару.
„И још нешто што је битно – то је та динамика, ако су данас добро, па се сутра или прекосутра погоршају то је свакако разлог да оду код лекара“, рекла је докторка.
Телефонске тријаже и контроле
У редовима се стоји по неколико пута. Професорка Јовановић направила је и предлог како да се боље организују ковид амбуланте у случају великог броја заражених. Једна од идеја је да се уведу телефонске тријаже и контроле.
„То имате већ сада у многим земљама, а мој предлог је био да то могу да раде и лекари који се обуче за пар дана и који су незапослени и који би могли да препознају по узимању података од особе која им се јави да ли заиста треба да дође на преглед или могу код куће да остану и да се јаве после два, три дана да се види да ли су добро или не“, каже докторка.
Поред тога, на тај начин би могла и лабораторија да се заказује, пи-си-ар тестови и снимање плућа.
На питање да ли је опасна телефонска тријажа, докторка Јовановић каже да уколико су то неуки људи може да буде ризична.
„Сви смо ми у ситуацији да дајемо савете преко телефона и порука многим пријатељима који не могу да дођу до лекара или постоје људи који не могу да чекају у редовима, јер не могу да издрже, имају температуру, независно да ли су млади или старији“, рекла је Јовановићева.
Истиче да због тога тријажа није опасна ако је воде лекари који познају симптоматологију и који могу добро да процене.
„Мени је била идеја свих тих незапослених лекара са бироа који могу безбедно и јако добро да то обављају. На пример, у Енглеској то раде обучене особе које нису чак ни медициски радници, али они то добро раде јер су их обучили, а код нас би лекари и студенти медицине могли одлично да раде тај посао“, закључила је докторка Јовановић.
ИЗВОР: РТС
