Moravski koridor, deonicu auto-puta Preljina – Pojate, dužine 112 kilometara i vrednosti oko 800 miliona evra, gradiće „Behtel-Enka”, odlučili su članovi Vlade Srbije prošle nedelje. Ovaj američko-turski konzorcijum trebalo bi da radove počne već ovog meseca, a rok za završetak auto-puta E-761 je dve i po godine. Ova deonica, koja prolazi dolinom Zapadne Morave, povezivaće oko pola miliona stanovnika u centralnoj Srbiji, odnosno u Čačku, Kraljevu, Vrnjačkoj Banji, Trsteniku, Kruševcu, Stalaću i Ćićevacu, a biće i veza auto-puta Beograd – Niš (istočna Srbija) i Beograd – Južni Jadran.
Milan Bojović, pomoćnik gradonačelnika Čačka, smatra da je, zajedno sa Koridorom 11 i nastavkom gradnje auto-puta od Preljine ka Požezi, Moravski koridor jedna od najvećih investicija države u ovaj deo Srbije. Najznačajnije je što će raskrsnica u Preljini, a samim tim i Čačak, izgradnjom ovih saobraćajnica, biti središte, što će sigurno doprineti i razvoju investicija u industriju i svim drugim segmentima.
Već otvaranje deonice od Ljiga do Preljine, podseća Bojović, Čačku je donelo značajne pomake, pre svega veće interesovanje i novih stranih investitora.
Komisija za planove je u Čačku ranije održala dve javne sednice na kojima je prezentovan projekat Moravskog koridora. Na drugoj prezentaciji su bili prisutni i predstavnici svih lokalnih samouprava, kroz koje prolazi auto-put, kao i zainteresovani građani, koji su izneli primedbe na Prostorni plan područja posebne namene „Moravski koridor“. Komisija je razmatrala oko 70 prispelih primedbi.
– Kao Grad ukazali smo na neke potrebe i predloge i naše primedbe su uglavnom prihvaćene, delimično ili u celosti. Prvobitnim Prostornim planom prva predviđena petlja bila je u Tavniku kod Kraljeva, a naš predlog je da bude na deonici od Mrčajevaca do aerodroma u Lađevcima. Kroz primedbe smo izdejstvovali jedno isključenje sa auto-puta, u Mrčajevcima ili u Katrgi, što će se kasnije definisati drugim planskim aktima nadležnog ministarstva. Izneli smo, takođe, potrebu da se sela sa desne strane Zapadne Morave direktno mostom povežu sa auto-putem. I to je delimično prihvaćeno, tako da će ta mogućnost biti razrađena u daljim planskim aktima, a očekujemo da to bude veza sa pomenutom petljom – naveo je Bojović i dodao da je u celosti prihvaćen i predlog Čačka, da se na lokaciji petlje u Preljini predvidi izgradnja jednog centra službi hitne pomoći i vatrogasnih jedinica, a u budućnosti i heliodroma.
– Na ovaj način bili bi „pokriveni“ i auto-putevi ka Beogradu i Požezi, kao i Moravski koridor. Ovaj predlog biće deo prostornog plana – pojasnio je on.
REGULACIJA ZAPADNE MORAVE
Značajno je i to što projekat izgradnje obuhvata i regulaciju Zapadne Morave na teritoriji Čačka, od Konjevića do Mrčajevaca.
– Potpuno će biti izmenjen tok, reka „upravljena“ i ukorićena u dva nivoa, sa betonskim koritom, odnosno zidanim kamenom, a obale će i u gornjem nasipu biti takođe ojačane. Uz to će postojati jedan pojas, koji će se zajedno sa koritom Morave, izvlastiti, a koji će biti jedan vid servisne saobraćajnice, koja može koristiti za različite namene na trasi od Preljine do Mrčajevaca. Proticajni profil korita reke biće veći, tako da će taj deo biti zaštićen od poplava, a važna garancija je što su elaborat regulacije Zapadne Morave radili stručnjaci Instituta „Jaroslav Černi“ – iznosi detalje Bojović i dodaje da je regulacija reke sastavni deo ugovora sa izvođačem.
Primedbe meštana koji se bave poljoprivredom, a čije su parcele podeljene, nisu usvojene, ali Bojović smatra da će JP „Srbijavode“, verovatno, staro korito reke ponuditi za otkup.
– Nakon završetka ovih radova, nizvodno od petlje u Preljini, neće biti mogućnosti za eksploataciju šljunka iz uređenog korita Zapadne Morave – kaže Bojović.
Kako je najavljeno iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pored auto-puta planirane su industrijske zone i parkovi, koji bi u svim gradovima trebalo da obezbede oko hiljadu novih radnih mesta. Prema rečima Bojovića, izgradnja auto-puta će imati i pozitivan efekat na razvoj već postojećih industrijskih zona u Konjevićima i u Preljini.
V. T.
