MLADI U SVETU: MILAN BRALOVIĆ, PRANJANAC, STIPENDISTA NR KINE I SUVLASNIK KOMPANIJE ZA PROIZVODNJU ALKOHOLA U KINESKOM ŠENDŽENU
Milan Bralović, mladi grafički inženjer, rođen u obližnjim Pranjanima školovanje je započeo u Srbiji, studirao je Grafički inžinjering, a trenutno studira kineski jezik i kulturu na Pekingškom univerzitetu i Šendženu, gde je stipendista Narodne Republike Kine. Kada su Milan i njegova sestra Anka bili mali, da bi ljudima pokazala koliko su različiti, njihova majka Ljilja je govorila: – Milana pošalji u Kinu, za sedam dana će naučiti kineski i reći ovo je moj drug Čang, Čung, Čeng, a Anka na svadbi u komšiluku kaže, nađi s kim ću da se igram. Prošle godine, kada je diplomirala, Milan je sestri platio kartu kao nagradu da ode kod njega u Kinu. Kada se vratila rekla je: – U kvartu gde Milan živi ne možeš da pređeš dvadeset metara dok neko ne kaže: ,,Helou Milan!“
Bio je u Americi, Francuskoj, ali mu se Kina najviše dopala. Pored visokih škola koje završava, upućeni kažu da bi mogao biti odličan putopisac, ali i zanatlija. Ume sve da radi, oko drveta, pločica, pumpi za vodu, betona, gotovo sve i to je nešto što Kineze jako začuđava…
Kao detetu sa sela, nisu ti strani poslovi jednog dobrog domaćina, šta si najviše voleo u Pranjanima, kakve uspomene te vezuju za Ravnogorsko detinjstvo?
– Ja volim svoje uspomene iz Pranjana i svakako ću se tamo vratiti i nastaviti svoj život u budućnosti. Moja porodica se bavi različitim granama proizvodnje, stočarstvom, voćarstvom, preradom voća i mlečnih proizvoda itd. Ja sam uvek imao najviše interesovanja za preradu voća i proizvodnju rakije, pa je tako i moj posao u Kini vezan za proizvodnju alkohola.
Bio si u Americi i Francuskoj, kojim povodom, kakve impresije nosiš iz ovih zapadnih zemalja, šta im zameraš, šta ističeš kao kvalitet?
– Amerika i Francuska su bila divna iskustva za mene kao mladog čoveka, ali ne bih voleo da živim tamo. Smatram da mi možemo da naučimo od njih o razvoju, privredi, zaštiti životne sredini, ali s druge strane, to su zemlje sa poremećenim vrednostima u društvu, fokusirane na pojedinca, što je glavni problem pada zapadne civilizacije.
Ti si se, kao neki od naših prethodnih sagovornika odlučio da nakon zapadnog iskustva, karijeru nastaviš na Istoku? Danas živiš i radiš u Kini, zašto?
– Uvek sam voleo da putujem i upoznajem različite ljude i kulture, kad god sam imao priliku da negde putujem iskoristio sam je. U Kinu sam došao na poziv zemljaka Miloša Mirković iz Pranjana, koji je već duže vreme živeo na severu Kine. Planirao sam da dođem na godinu dana, ali sam zavoleo kinesku kulturu i rešio da ostanem ovde i oprobam se kao preduzetnik, što je zahtevalo da naučim jezik.
Opiši nam svoj radni dan, kako ti je izgledao prvi susret i proces adaptacije u ovoj mnogoljudnoj zemlji?
– Radni dan je drugačiji svaki dan, kako se bavim različitim stvarima, pre podne sam na časovima, a popodne na poslu. Sa prijetljima koje sam upozna u Kini, Erikom iz Barselone i Francisom iz Hong Konga, osnovao sam kompaniju koja se bavi ugostiteljstvom i proizvodnjom alkohola.
Koje su karakteristike mentaliteta kineskog naroda, zbog kojih su uspešni i dominantni u svetu, šta im zameraš?
– Razlog zašto su Kinezi uspešni u svetu je mentalitet zajednice, patriotizam i odlično obrazovanje.
Kada uporediš njihov obrazovni sistem sa našim šta bi izdvojio kao prednosti, šta kao mane..?
– Obrazovni sistem u Kini je rangiran kao treći u svetu. Ulaganja u obrazovanje su sve veća svake godine i to svakako daje rezultate. Najbolji primer razlike u obrazovanju je socijalni eksperiment u kojem su sproveli anketu među decom pitajući ih šta žele da budi kad odrastu. I Kini je najveći broj anketiranih želelo da bude astronaut, dok deca u Americi žele da budu Instagram zvezde i lajvstrimeri. Obrazovni sistem u Srbiji se, nažalost, ugleda na “zapadne vrednosti” .
Veoma si društven i omiljen u društvu, pričaj nam malo o svojim prijateljstvim u svetu?
– Od malena sam voleo ljude i lako sklapao prijateljstva, kao takvom Šendžen mi je raj, jer je grad imigranata, 90 odsto stanovnika su migranti iz drugih provincija i država, tako da svaki dan imam priliku da upoznam ljude iz celog sveta. I svaki razgovor u društvu se obavlja na bar četiri različita jezika. Kad sam došao u Kinu govorio sam engleski, srpski i malo francuski, za četiri godine ovde, naučio sam kineski, ruski i trenutno učim portugalski. Nema drugog mesta sa takvom energijom!
Koliko tvoji inostrani prijatelji znaju o Srbiji i kako su te prihvatili..?
– Za razliku od Evrope, gde o nama imaju jako lošu sliku, Srbija i srpski narod su ovde slavljeni kao veliki prijatelji Kine, tako da su ljudi, uglavom, srećni da pričaju o našoj kulturi.
Kako se štitiš u uslovma pandemije korana virusa, kako Ti vidiš ovu situaciju u svetu?
– Kina je problem sa pandemiom shvatila ozbiljno i stavila celu državu pod karantin i naučila svoje građane o načinima zaštite bez politizacije i igranja političkih igara. Grad, gde ja živim, ima 22 miliona ljudi i već mesecima nema nijedan slučaj virusa usled rigorozne kontrole, karantina i mera zaštite.
Zorica Lešović Stanojević
PLANIRAM DA
SE VRATIM
Tvoja
perspektiva, hoćeš li ostati ili imaš želju da se vratiš u Srbiju?
– Ja živim i radim u Kini privremeno, svakako planiram da se vratim u Srbiju, moja porodica i prijatelji žive tamo. Šendžen je prelep tropski grad, sa najnaprednijom tehnologijom i infrastrukturom na svetu i divnim ljudima, ali moj dom je u Srbiji.
RAKIJA – NjOJ NEMA ZAMENE
Šta ti najviše nedostaje u svetu?
– Ja se lako naviknem na lokalnu kulturu i nađem stvari koje zamene one koje mi nedostaju od kuće, ali ako baš moram da biram jednu, onda je to domaća rakija, njoj nema zamene.
