Могућа историја српског песништва у малом
Овог Дисовог пролећа издавачка делатност Библиотеке изнедрила је посебна издања, у складу са јубилејом – 60 година манифестације: антологију Гласови тишине: шездесет Дисових пролећа, публикацију Poems, реч је о преведеном целокупном Дисовом песничком опусу на енглески језик, књигу Изабране песме Владислава Петковића Диса и 54. број листа Дисово пролеће. У наредним данима засебно ће бити представљена сва четири издања, која се иначе налазе и у фондовима Градске библиотеке Чачак.
Антологија Гласови тишине: шездесет Дисових пролећа, коју је приредио проф. др Михајло Пантић, у издању Градске библиотеке Чачак, својеврсни је наставак антологије Онај живот у којој се налазе, брижљиво одабране песме свих досадашњих добитника Дисове награде. Ово, посебно издање, чачанска Библиотека је публиковала поводом 60. Дисовог пролећа, а уредник је др Богдан Трифуновић. Публикацију отвара Предговор проф. Пантића који се састоји из два дела, први је подсећање на изабране песме и текст који је у поменутој књизи Онај живот објављен 2003. године, поводом 40. Дисовог пролећа. Други део Предговора посвећен је последњим двема деценијама манифестације, а од тада па до данас у Дисов песнички венац се уписало још осамнаест добитника вредног признања које се додељује за читав песнички опус. „Дисова награда потвдила је, са још неколиким песничким наградама, репутацију поузданог оријентира на готово непрегледном пољу савремене српске поезије”, истиче проф. Пантић. Такође, у редовима који претходе одабраним песмама приређивач указује на то да није тешко установити неку награду, али да је много теже изградити, а најтеже од свега одржавати њен углед и да је Дисова награда у томе недвосмислено успела.
Проф. Пантић пише и о избору песама наглашавајући да се о вредносном избору може и треба расправљати, али да би требало имати у виду да је избор песника био унапред познат, те је одабир песама „плод приређивачевих дугих, вишекратних, вишегодишњих читања и још дужег самеравања и размишљања”. Према његовим речима, ова антологија је могућа историја српског песништва у малом. „Невелик је број оних песника који су је можебити заслужили а нису је добили, а занемарљиво је мали број оних који су је добили а да је можебити нису заслужили, што је ствар индивидуалне процене коју никако није могуће објективизовати. Они савремени песници који је заслужују свакако ће је у некој од наредних година добити – добра поезија се пише и данас, као што ће се писати и у будућим временима. Дисова награда ће то свакако наставити да утврђује и оглашава, па ће самим тим следити и нова тумачења и процене текућег стваралаштва”, закључује Михајло Пантић.
Антологију отварају стихови песника у чију славу се одржава манифестација и додељује Награда. Дисова „Тамница”, „Наши дани” и „Нирвана” су пролошке, а онда се нижу по четири песме од првог добитника признања – Васка Попе и тако редом до последњег добитника – Драгана Бошковића. Ово вредно издање је урађено у тврдом повезу на 293 стране и штампано у тиражу од 300 примерака, а за дизајн и прелом био је задужен Миленко Савовић.
Извор: Градска библиотека
