ДО НОВЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ УЗ ПОМОЋ СУБВЕНЦИЈА
Један од великих проблема наше пољопривреде је управо застарела пољопривредна механизација. Просечна старост трактора у Србији је између 25 и 30 година, а да би савремена пољопривредна производња била успешна и конкурентна , она захтева висок степен механизације. Захваљујући коришћењу подстицаја Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Града Чачка и ИПАРД програма, ситуација се полако мења у читавој Србији, па и у чачанском крају. Само у 2021. на подручју наше земље одобрено је око 870 захтева за набавку опреме и механизације у оквиру SCAP пројекта, од којих се највећи број односио на куповину трактора, наводи дипл. инжењер Биљана Јањић, саветодавац за агроекономију Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак.
-Нашим пољопривредницима на располагању стоји више извора финансирања и субвенционисања набавке искључиво нове механизације. Према важећој законској регулативи, корисници ових подстицаја могу бити физичка лица – регистрована пољопривредна газдинства, предузетници, правна лица и земљорадничке задруге. Из године у годину, интересовање пољопривредника за ове подстицаје постаје све веће, посебно када је реч о субвенцијама Града Чачка. Највеће интересовање влада за набавку нових трактора, противградних мрежа, ситема за наводњавање… Пољопривредни произвођачи имају могућност коришћења подстицаја Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, затим, у оквиру SCAP пројекта (50-40-10%), IPARD програма, као и подстицајна средства Града Чачка. Највише новца добијају из буџета Републике Србије, и то по основу основних подстицаја по хектару, регреса за премију осигурања, подстицаја за квалитетна грла, за набавку опреме и механизације у биљној и сточарској производњи – истиче Биљана Јањић.
Највећа предност коришћења субвенција из аграрног буџета Града Чачка је брзина исплате подстицаја, што је веома значајно за наше пољопривреднике. Како оцењује Биљана Јањић, то и јесте главни разлог што се сваке године повећава интересовање пољопривредника за коришћење субвенција управо из градског буџета. Осим тога, у оквиру локалних подстицаја постоје и поједине мере које држава не субвенционише, а за које постоји велика заинтересованост, тако да је наша локална самоуправа препознала интерес да стално повећава средства намењена подршци пољопривредној производњи.
-Наши пољопривредници су у претходном периоду имали могућност да конкуришу и за подстицаје из IPARD програма. Реч је о подстицајима чији су су корисници већа пољопривредна газдинства, која по својој величини испуњавају услове објављених јавних позива. Због сложеније процедуре, интересовање за IPARD подстицаје је нешто слабије, али се сваке године, ипак, бележи све већи број пољопривредника који одлучују да конкуришу за та средства. Овакав вид подршке је посебно интересантан за правна лица која на тај начин могу реализовати веће инвестиције – наводи наша саговорница.
Српским пољопривредницима су од 2021. године на располагању и подстицаји који се додељују у сарадњи са Светском банком у оквиру пројекта „Конкурентна пољопривреда“, познатији као 50-40-10. Како наводи Јањић, до сада су објављена два јавна позива у оквиру овог пројекта. Први јавни позив је био намењен воћарима који су највише били заинтересовани за набавку нових трактора максималне снаге до 80 kw.
-Треба напоменути да је минимална вредност инвестиција по овом пројекту 20.000, а максимална 50.000 евра. Висина повраћаја износи 50 одсто вредности укупног улагања са ПДВ-ом, 40 посто је обавезан кредит, а 10 процената је лично учешће пољопривредника. Поред трактора, на овај начин се може набавити и друга опрема и механизација за пољопривреду. Други јавни позив у оквиру SCAP пројекта био је усмерен на сточарску прозводњу, а подстицајна средства су додељивана на истом принципу. Пољопривредници су били највише заинтересовани за набавку трактора. У наредном периоду се могу очекивати нови јавни позиви у оквиру SCAP пројекта. Предности тог пројекта су садржане у чињеници да се подстицаји оставрују на основу захтева, а да се инвестиције реализују након њиховог одобравања, на основу чега су пољопривредници сигурни да ће добити подршку. Ситуација је другачија код подстицаја Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, где се опрема и механизација морају купити, па се тек након тога подноси захтева за подстицаје – објашњава Јањић.
В. С.
