Пише Јелена Савић
Очекивања малинара да ће и ове године бар приближно добро зарадити као прошле распршили су најпре неповољни временски услови, а онда и понуђена откупна цена.
Ово је по свему судећи једна врло тешка сезона за малинаре. Временски услови ни мало нису погодовали почевши од мраза преко поплава и града па до изузетно високих температура у ивањичком крају. Многима је засад готово уништен док су се остали надали да бар колико толико се опорави како би бар вратили уложена средства. Кад се све сабере и одузме овогодишњи род ће бити за најмање 30 одсто лошији од прошлогодишњег. Што се квалитета тиче, добар је с обзиром на временске неприлике.
Откупна цена је и ове године била горуће питање. Очекивало се да ће бити бар три евра. Али, због тога што већина хладњачара није пласирала ни исплатила прошлогодишње количине, кренуло се од 200 динара за килограм. Малинари су најављивали да неће брати малину ако аконтна цена не буде бар три евра јер нема рачунице. Заказивани су и протести али бунт је изостао. Сви су се оријентисали да оберу колико могу донекле и свесни да не може увек бити одлична цена и да ће се она тек утврђивати у складу са тржиштем. Зато многи откупљивачи на откупним признаницама пишу аконтне износе који су 120 динара по килограму и одмах исплаћују. Без обзира на нижу цену, кажу да има све више понуђене малине па осим својих старих сарадника малинара, примају и нове произвођаче. Очигледно да се то дешава са онима који уредно исплаћују малину. Иначе, очекује се да ће цена ићи до 200 динара.
На ивањичком подручју доминира сорта „виламет“. Око 30 одсто је „фертоди“ која се исто плаћа, док је микер неких 20-так динара скупљи. Ранијих година се уз цену одмах плаћао и превоз и то пет до десет динара, а сада ће морати да се на то причека бар до коначне цене.
Ове године је због много ниже цене смањен и број ангажованих радника уз дневницу до 4000 динара. Углавном су међу берачима доминирали чланови породице.
