Према званичним подацима, у Чачку је пре 50 година у први разред основне школе уписано 1.422 деце. Ове године свега 1.022 седмогодишњака ће у септембру почети своје школовање! Поред пада наталитета, на овај знатно мањи број првака сигурно је утицала и велика сеоба из Чачка, посебно младих људи. Нису охрабрујући ни подаци када је реч о психо-моторичкој развијености првачића. Гојазност, крива кичма, равна стопала, кашњење у говору…, све су присутнији код будућих ђака првака, показују резултати овогодишњег систематског прегледа у Дечијем диспанзеру чачанског Дома здравља. Начелница др Наташа Јовановић за „Чачански глас“ говори о узроцима ових „појава“ и даје препоруке родитељима на који начин могу помоћи свом детету у том узрасту, када се још много тога може поправити.
Сваки пети будући чачански првак има прекомерну телесну масу! Лекари упозоравају да је томе знатно допринела неправилна исхрана, као и све мања физичка активност, јер је права реткост видети децу како се играју напољу.
– Најчешћа заблуда су сокови. Ми педијатри не препоручујемо чак ни цеђене сокове, јер имају шећера, а немају влакна, тако да они детету више штете, него што му користе. Боље је деци дати исецкано свеже воће. Тако науче и да жваћу, што је још један од проблема савремене исхране најмлађих. Штетна је индустријска, полупрерађена храна и грицкалице, као и нередовни оброци – истиче др Јовановић и саветује родитељима да што пре промене лоше навике код своје деце, јер их је у каснијем добу много теже исправити.
– У Дечијем диспанзеру постоји Саветовалиште за исхрану, које ради четвртком, а води га др Сања Јовановић, педијатар субспецијалиста исхране. Имамо и педијатра др Јовану Николић, субспецијалисту гастроентерологије, уколико је потребно испитивање да ли иза неухрањености постоји неки други проблем – наводи наша саговорница.
Резултати прегледа физијатра показују да чак четвртина прегледане деце има лоше телесно држање – криву кичму (сколиозу или кифозу), равна стопала… И ови деформитети су због недовољне или погрешне физичке активности.
– Деца су понекад презаштићена. Има родитеља који се плаше да ће се деца у игри повредити, сломиће нешто… У том периоду много тога се може исправити редовном физичком активношћу. Деца треба више да буду боса, посебно у летњем периоду, да су што више физички активна или да раде одговарајуће вежбе, према упутствима стручњака. Ми сугеришемо и вртићима да деца што више користе фискултурне сале, где се могу осмислити програми моторике, посебно за предшколце – каже др Јовановић и истиче да лекари у Дечијем диспанзеру само могу да дефинишу проблем, али да сви даљи кораци зависе од родитеља.
Савремени, брзи темпо живота мајкама и очевима је одузео време за праву игру са својом децом, па многи прибегавају „лакшем“ решењу, нудећи им забаву на мобилним телефонима, таблетима. И онда је то „зачарани круг“. Како подсећа др Јовановић, дуготрајно коришћење разних екрана од раног узраста има за последицу логопедске проблеме, пре свега кашњење у говору. Званична статистика не постоји, али довољно је рећи да су термини код два логопеда у Дечијем диспанзеру заузета по шест недеља унапред, а много посла имају и њихове колеге које раде у приватним ординацијама.
– Имамо децу која су свакодневно у просеку по четири, пет сати испред екрана. Прво питање логопеда родитељима када доведу дете због кашњења у говору је колико времена проводи само испред екрана и да ли је му је тестиран слух. Ушни лекар проверава да ли има трећи крајник или неке друге сметње у слуху – објашњава др Јовановић.
Велики значај за превентивно и правовремено реаговање имају упитници које педијатри од октобра прошле године дају родитељима да би се пратио развој детета. Стандардизовани упитници, које је акредитовало Удружење педијатара Србије, различити су за сваки узраст и дете се прати од његовог другог месеца до непуних шест година. На основу резултата упитника педијатри препоручују „подстицајне активности“, односно дају родитељима савете шта и како треба радити са дететом… И како то потврђују многа искуства, често је довољно мало више пажње, приче и заједничког читања књига за тај узраст!
В. Тртовић
ОД СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ И ЕКГ ПРЕГЛЕД ПРЕДШКОЛАЦА
Малишани који се спремају за први разред, поред основних мерења тежине и висине, пролазе свеобухватне специјалистичке прегледе – од офталмолога, ОРЛ, физијатра, стоматолога, логопеда, као и лабораторијске анализе крви и урина, до прегледа педијатра и оцене вакциналног статуса. Прошле седмице Дечији диспанзер је добио и нови ЕКГ апарат, тако да ће следећа генерација првака проћи и овај преглед, који је предвиђен Правилником о номенклатури услуга на примарном нивоу здравствене заштите. План је да ове године два чачанска педијатра прођу обуку за ултразвук абдомена, јер већ постоји апарат у Дечијем диспанзеру, тако да би и тај преглед, потпуно безбедан, пролазили предшколци.
ВАКЦИНИСАНО ОКО 98 ОДСТО ПРВАКА
Деценијама уназад у Чачку је био стопостотни обухват деце вакцинацијом. Сада се то делом променило. Ове године око 98 одсто будућих првака је вакцинисано. У два процента невакцинисаних улазе деца која имају контраиндикације, као и деца чији су родитељи против вакцине.
– Будући да је по нашем Закону основно образовање обавезно, и та деца могу да се упишу у школу – објашњава др Наташа Јовановић.
ЗАКАЗИВАЊЕ ТЕРМИНА КОД ПЕДИЈАТРА ПРЕКО МОБИЛНЕ АПЛИКАЦИЈЕ „ИЗАБРАНИ ДОКТОР“
Једна од замерки родитеља на педијатре Дечијег диспанзера је да прегледи деце трају веома кратко. Начелница др Наташа Јовановић наводи још један податак – од почетка ове године сваки педијатар је прегледао просечно педесет петоро деце дневно! Наравно, постоје и периоди када су мање гужве, а да би то било боље, родитељима је доступна мобилна апликација „Изабрани доктор“ преко које могу заказати преглед код изабраног педијатра. Апликација се редовно ажурира и већ даје добре резултате. Начелница др Наташа Јовановић позива кориснике да упутство за коришћење апликације могу погледати и на интернет страници Службе за здравствену заштиту деце Дома здравља Чачак:
https://domzdravljacacak.rs/sluzba-za-zdravstvenu-zastitu-dece
https://izabranidoktor.mojdoktor.gov.rs/
И поменути упитници имају значај за краће чекање и темељнији преглед деце. Још боље би требало да буде када до краја године почне са радом Развојно саветовалиште, које ће бити у Медицини рада.
