Kulturno obrazovni program Doma kulture i Kancelarija za mlade su nedavno u okviru „Nedelje kulture“ organizovali zajednički program „Čačak u očima stranaca i mladih Čačana“. O lepotama i zanimljivostima našeg grada i zemlje, pored prezentacije mladih, bilo je veoma zanimljivo čuti i videti oduševljenje našom zemljom i ljudima, jednog mladog i obrazovanog Brazilca. Kako nas vidi neko ko je došao iz sveta, a koliko i sami poznajemo grad i zemlju u kojoj živimo neprekidno kroz radost i osmeh govorio je Tijago Fehejra (1991), marketing direktor organizacije „Srbija za mlade“ i saradnik Turističke organizacije Čačak. Gosta je predstavila urednica programa Verica Kovačević i zahvalila na posredovanju Gordani Majstorović i Draganu Đoloviću iz TOČ. Tijago Fehejra ima tek 25 godina, rođen je u Rio de Žaneiru, poslednjih pet godina živi u Srbiji i bavi promocijom i razvojem omladinskog turizma. Završio je turizam u Brazilu i ovde nastavio sa školovanjem. O Srbiji priča s puno žara i ljubavi kao o svojoj rođenoj zemlji. Tečno govori srpski jezik i piše ćirilicom. Osnivač je Agencije „Talas Travel“ koja se bavi inkoming turizmom za Srbiju i Balkan. U Srbiju je prvi put došao 2010. zbog ljubavi, nakon čega kreira blog „Benvindo a Servia“ („Doborodošli u Srbiju“) kako bi turističke potencijale naše zemlje promovisao Brazilcima. Danas je to najveći sajt o Srbiji na portugalskom jeziku. Godinu dana kasnije pridružio se Udruženju „Srbija za mlade“, koje se može pohvaliti najprestižnijom nagradom iz oblasti turizma „Turistički cvet“ 2016. za značajan doprinos razvoju domaćeg turizma. Zaslugom Agencije „Talas Travel“ 2015. Srbija je prikazana u najgledanijoj emisiji o putovanjima u Brazilu “Globo Reporter“, a Agencija je dovela i prvu organizovanu grupu Brazilaca na Zlatibor, u Resavsku pećinu i druge srpske destinacije.
Kada si prvi put došao u Čačak, kod koga, šta te je impresioniralo u našem gradu i kraju?
– U Čačku sam već četvrti put, ali eto, da se vratim malo dalje, devojka zbog koje sam došao u Srbiju je imala rodbinu u Čačku. Ona je rođena u Sarajevu, ali su tokom rata došli u Beograd, a deo rodbine u Čačak, tako da sam imao priliku da upoznam rodbinu u Čačku, da imam lokalne domaćine, koji su znali tačno gde da me vode, šta da mi pokažu. Vodili su me s ponosom i u park i u centar grada, ispričali priču, pokazali mi reku i uživao sam. Ne bih govorio prezime, to je sad bivša devojka. Tada sam upoznao Ovčarsko-kablarsku klisuru, Ovčar Banju, manastire, Vidikovac na Kablaru, i zaista za mene je sve to bilo toliko neverovatno da u ovoj sredini ima toliko lepih mesta i zanimljivih atrakcija i za turiste iz inostranstva i za ljude odavde, što da ne. To je na prvom mestu. Jako mi je drago što sam sa ekipom ljudi iz Udruženja „Srbija za mlade“ krenuo u saradnju sa Turističkom organizacijom iz Čačka i zajedničkim snagama promovišemo ovaj kraj mladima iz cele Srbije i celog sveta. Na turi koju ja vodim prvo posetimo manastir Blagoveštenje, tu su nas ugostili kao da smo njihova porodica, posle čega se penjemo stazom do Vidikovca koji pruža zaista jedan od najlepših pogleda u Srbiji, odakle gledamo meandre Morave, Sem toga, Čačak je svakako srećan grad što je blizu Guče, što ima taj ogroman festival koji dovodi veliki broj turista iz sveta i u vaš grad. Bio sam u Guči i to je zaista jedan svetski festival koji treba da se ispoštuje, svaka čast organizatorima. I sam centar Čačka je poseban, zato što mi u Brazilu nemamo toliko dugu istoriju da možemo da vidimo u samom centru grada neke rimske ruševine. To je nešto što je nezamislivo nama Brazilcima i kad god vidimo nešto tako staro i očuvano, nama je to zaista neverovatno… Posetio sam i Muzej, srpska istorija me stvarno privlači i to koliko ste stari narod sa bogatom istorijom i tradicijom. Gde god da idem i saznam nešto novo o vašoj istoriji ja sam oduševljen svime bukvalno. I bude mi žao, ima dosta Srba koji se ne interesuju za svoju istoriju, ali ne mogu da ih krivim. Kad sam došao ovde i upoznao vašu zemlju, probudila mi se želja da istražim bolje i istoriju sopstvene zemlje, jer kad ne znaš svoju istoriju, onda ne znaš ko si, odakle si, ko su ti bili preci. Pošto se danas smatram pola Brazilcem, pola Srbinom, osećam da imam dužnost da znam i srpsku istoriju.
Dolaziš iz čuvenog Rija, Južna Amerika je inače sinonim za lepe devojke, atraktivne plaže, pejzaže. Pobednice gotovo svih Miss Njord takmičenja su iz tog podneblja, a ti si zbog devojke došao u Srbiju. Šta je to čime privlače ovdašnje devojke?
-Dobro, devojke, žene u Brazilu jesu lepe, ali nije to ista lepota kao ovde. Devojke ovde imaju istu dušu kao Brazilke, ali opet je malo drugačije, boja očiju i kose, kože, sve je to drugačije i meni je to egzotično, kao što su vama Brazilke egzotične. Meni su Srpkinje jako egzotične i lepe… A nisam se zaljubio samo zbog lepote, da nije bilo te srpske duše, možda se ne bih zaljubio. Sviđate mi se Srbi kao narod.
Kada si prvi put čuo za Srbiju, koliko poznaješ srpsku istoriju?
-Danas poznajem, jer sam se informisao, učio sam i čitao dosta, pošto se bavim turizmom, moram da znam o čemu se radi gde god da vodim turiste, ali na početku, prvi put, to je bilo zbog te moje devojke koja mi je ispričala svašta nešto lepo o Srbiji. O tim tragičnim stvarima ja lično nisam imao neku predstavu, ali čim sam spomenuo Srbiju mojim roditeljima i nekim starijim ljudima u Brazilu koji su pratili vesti tokom devedesetih, njima je to bilo strašno, jer oni se sete Srbije zbog ratova, bombardovanja itd. To mi je fascinantna tema, kad sam počeo da proučavam istoriju, ne samo Srbije, već Balkana, to je toliko duboka priča sa toliko sitnim detaljima na koje treba obratiti pažnju. Bilo mi je žao što Srbija, generalno, ima mnogo loš imidž u inostranstvu. Kad sam došao i video kako sve izgleda, kakvi su zapravo ljudi, toliko sam se oduševio, pa sam razmišljao kako da promenim taj imidž i rešio sam da napravim blog, odnosno sajt, koji u početku nije čitala ni moja majka, gde bih delio sa čitaocima neke putopise, slike, video snimke sa mojih putovanja po Srbiji da bi i oni videli i otkrili pravu Srbiju. I eto, danas je taj moj sajt najveći izvor informacija o Srbiji među Brazilcima na portugalskom jeziku. Iako sam na početku mislio da ne mogu nešto veliko da uradim, taj sajt je rastao i danas mi se ljudi sve češće javljaju, traže savete, informacije o Srbiji, hoće da bukiraju neku turu, putovanje i uvek mi je drago da im pokažem sve što sam ja otkrio o Srbiji iz prve ruke. Meni je uvek cilj da se što više ljudi zaljubi u Srbiju, kao što sam se ja zaljubio.
Biti kakvi ste sada, šetam Beogradom, kafići puni nasmejanih ljudi koji pričaju, radosni su, gostoprimljivi, koji tretiraju svakog gosta kao kralja, posle svega toga kroz šta ste prošli, ja vama skidam kapu, divim vam se i stvarno je neverovatno da ste takav narod.
Šta je ostavilo na tebe utisak u turizmu Srbije?
-Šo se tiče manastira, na mene su najjači ostavili utisak manastiri na Metohiji koje sam posetio, jer sam sa Udruženjem „Srbija za mlade“ video gotovo celu Srbiju. Sa nama je putovalo više od deset hiljada mladih. Ove godine smo organizovali treće po redu humanitarno hodočašće po manastirima Kosova i Metohije. Bio sam u u Visokim Dečanima, Patrijaršiji, u Arhanđelima kod Prizrena, posetili smo srpska sela Veliku Hoču, Goraždevac i to je putovanje koje mi je nekako promenilo život. Osećam se kao potpuno drugi čovek, upoznao sam ljude koji su toliko patili kroz istoriju, a koji se bore i dan danas protiv tih nekih terorista, oni tu nemaju mnogo prava, nemaju slobodu, u Prizrenu ima samo četvoro srpske dece, baš je tužno kad se upoznaš s njima i kad pričaš… A to su toliko normalna deca koja samo žele da imaju normalan život. Drago mi je da možemo kroz ta humanitarna putovanja da doprinesemo obnovi manastira na KiM. Ogroman utisak na mene je ostavila priroda Srbije, prirodne atrakcije, baš poput Ovačarsko-kablarske klisure, Uvac, Nacionalni parkovi „Tara“, „Đerdap“, Đavolja varoš, toliko ima lepih mesta, Frušku Goru sam posetio, ima još mesta u kojima nisam bio, a i ponosan sam, jer mislim da možda bolje poznajem vašu zemlju i od prosečnog Srbina.
Kako se danas gleda na Srbiju u Brazilu?
-Svi su se oduševili, i ljudi koji su mislili da sam lud što sam ovde došao, sada su radosni i hoće da dođu. Već sam ugostio neke članove porodice i prijatelje u Beogradu. Drago mi je što sam uspeo da nekoliko puta pokažem Srbiju u brazilskim medijima, na televiziji i u novinama, što je bila najveća promocija koju je Srbija ikada imala u Brazilu.
Da li si sretao Srbe u Brazilu?
-Nakon što sam došao ovde prvi put i potom napravio taj moj blog o Srbiji, počeli su da mi se javljaju Srbi koji žive u Brazilu, i zapravo sam tada saznao da je čak u mojoj ulici živelo nekoliko Srba, i to je neverovatno. Družili smo se mi dole često. Došli su posle rata, zaljubili su se, bila je jedna devojka iz Vršca koja se udala za Brazilca i jedan momak iz Beograda se zaljubio u Brazilku. Upoznao sam ih još, ima dosta Srba i Brazilu. Nisam znao mnogo, ali nisam imao predrasude o Srbiji, najpoznatiji Srbin u Brazilu je fudbaler Rambo Petković.
Gde si tako dobro naučio da govoriš srpski jezik?
– Ja učim svaki dan. Kad sam drugi put došao u Srbiju kupio sam knjigu „Srpski za strance“ i učio sam svaki dan po nekoliko sati, baš sam se posvetio. Godinu dana mi je bilo potrebno da mogu da komuniciram još sa nekim greškama, a dve godine da budem na tečnom nivou. Ali, svaki dan naučim ponešto, uvek ima neki izraz koji ne poznajem, pa mi neko objasni i drago mi je što mogu da komuniciram sa vama na vašem jeziku. Slušao sam i vašu muziku, uz Tozovca i malo rakije, nauči se ponešto…(smeje se)
Hoćeš li ostati u Srbiji, ima li još Brazilaca u našoj zemlji?
-Ostajem, ostajem u Srbiji, nisam se još uvek oženio, na putu sam polako, ne žurim. Meni je životna misija da promovišem Srbiju u Brazilu i svetu i da razvijam turizam u ovoj lepoj zemlji, to mi je glavni cilj. Qudi ovde nisu svesni šta sve imaju da ponude. Dešava mi se često, kad kažem čime se bavim da dobijem komentar: „Auu, pa jadan ti, ovde nema šta da se ponudi, ovde nema ništa od toga, ti si lud…“ I onda, ako Srbi ne znaju i ne promovišu svoju zemlju, ko će? Turizmu je potrebno da ga svi promovišu iz svojih sredina i predela, ključna stvar za razvoj turizma je da se svi ljudi uključe, pare koje troše turisti su dobre za razvoj države. U brazilskoj Ambasadi registrovano je 150 Brazilaca koji žive u Srbiji, većina ih je došla zbog ljubavi, većina su žene. Jednog dana ću osnovati društvenu mrežu samo da bi se Srbi upoznavali sa Brazilkama i Srpkinje sa Brazilcima. Slični smo mi narodi i lepe su to veze. I vi i mi smo topli narodi, znamo kako da ugostimo i tretiramo goste, učinimo da se svako oseća kao da je kod kuće. I Brazilci i Srbi imaju jako puno problema, ali za sve postoji rešenje, i vi i mi uživamo u životu, mi radimo da bismo živeli, ne živimo da bismo radili…To je taj duh koji imamo, duh uživanja, druženja, emocija, toplote, gostoljubivosti…
Kako su roditelji reagovali kad si im rekao da ćeš ostati u Srbiji?
-Njima nije bilo baš najjasnije u početku kako ću uspeti ovde, brinuli su. Još uvek nisu dolazili, ali uskoro će, majka jedva čeka. Komuniciramo često preko skajpa i oni vide da sam srećan, da radim nešto što lepo, ne samo za sebe, nego i za celu državu i da ljudi uglavnom pozitivno reaguju na to što radim. Onda su jako ponosni i svima pričaju šta ja to radim u Srbiji… Poruka mladima: Ne trošite vreme i energiju na ljude koji vas vuku nazad. Ne postoji savršeno mesto na svetu, učinite sami nešto da bar liči na savršeno!
Zorica Lešović Stanojević
