Umesto da su proslavili Mladence, Svetlana Avramović (23) i Aleksandar Čolović (29) još uvek čekaju priliku da naprave svadbeno veselje. Nisu ih pokolebala tri odlaganja zbog korone, a po svemu sudeći neizvesno je i slavlje zakazano za jun. Rešeni su da svadbu prirede po starim običajima svojstvenim ovom kraju.
-Posle svega javio se inat, da vidimo dokle će! Mada, naravno, nije rešenje da čekamo unedogled, jer tako odlažemo druge životne planove, priča Aleksandar.
On objašnjava da su o svadbi prvi put razgovarali u oktobru 2019. godine i odredili da bude u maju naredne godine kako bi se lagano pripremili. Nisu mogli ni da slute šta će se izdešavati. Кad je počela korona javila se, kažu, panika zbog neizvesnosti- da li da čekaju ili da odlažu. Na nekih mesec i po dana bilo im je jasno da nema ništa od toga, ali termin nisu otkazali već su samo odredili i rezervni u avgustu.
-Sećam se da sam otišla u drugi grad da gledam venčanicu i usred probe mi javljaju da svadbe neće biti ni u avgustu. Saznali smo da je za taj dan osim nama sala „izdata“ za još jedno slavlje, pa smo odustali. Za mene je to bilo dodatno razočarenje. Nadala sam se da ćemo ipak usled nešto bolje situacije s koronom moći da svadbujemo, dodaje Svetlana.
Kako epidemija nije posustajala uvideli su da nema ništa od svadbe ni u septembru. Tada je moglo da se organizuje slavlje za do deset ljudi, pa su razmišljali da li da organizuju samo venčanje. Od 550 ljudi sa spiska zvanica dosta njih se izjasnilo da neće doći već samo poslati poklon. Ali, postavljalo se pitanje koga zvati a koga izostaviti kada bi i samo sa ukućanima premašili taj broj, pa je i to rešenje otpalo. Iako su sve bili organizovali i pripremili osim venčanice i odela, od tada je splasla euforija i nekako su se, kako pričaju, tužni i razočarani pomirili da je viša sila u pitanju.
Svi željno iščekuju svadbu
–Volela bih da se svadba organizuje. To je ipak jedan od najvažnijih i najlepših dana u životu. Mlade to mnogo intenzivnije i drugačije doživljavaju. Tradicionalna sam i volim sve običaje. Do detalja sam zamišljala svoju svadbu, kako dolaze po mene, pa recimo kako bacam bidermajer, žito, jabuku…Najžalije mi je što, s obzirom na to da već živimo zajedno, više nema smisla da se ispoštuju svi običaji, ističe Svetlana.
Aleksandar dodaje da nije verovao da će mu svadba nedostajati.
-Lep je to običaj, posebno prepodnevni deo, a popodnevni dođe kao šlag na torti. U obe familije se dugo iščekuje ovo veselje, a ima i dosta pravih veseljaka, pa će biti za pamćenje. Pogotovu što moji roditelji nisu bili u prilici da prave svadbu. Ne mogu da verujem da taj nevidljivi virus ne da da organizujemo svoj život. Nisam proživeo, zapamtio probleme 90-tih godina i sve je do sada bilo do mene, kako sam i planirao, objašnjava Aco.
Mladi par u šali kazuje da su njihove majke, sestre, bake već odavno spremile haljine, da su njih dvoje nekoliko puta bili na dijeti da bi što bolje izgledali. Ali i da je Cecin otac spremajući se za svadbu napravio već farmu prasića i jagnjića. Već postaje komično da je došlo i do nepodudaranja sledećeg datuma za svadbu usled nesporazuma osoblja objekta gde je zakazana. Кako vreme prolazi ne mogu da ne sumnjaju da će se slavlje i dogoditi uskoro. Razmišljaju i da se samo venčaju pa naknadno da prave svadbu. U svakom slučaju bi, kažu, voleli da budu primer drugima da istraju, ne odustaju od nečega što žele. Šaljivo napominju da očekuju da će se naći na naslovnici našeg lista kad jednog dana, posle toliko vremena i odlaganja, dočekaju svadbu.
J. S.
