Српска православна црква и верници, 22. марта, обележавају празник Младенци, у помен на страдање Светих четрдесет мученика Севастијских. Ови мученици су били младићи, војници римског цара Ликинија. Кад су почели поновни прогони хришћана, њих 40 није хтело да се одрекне Христа. Римски цар је наредио да они буду погубљени 320. године. Пошто су мученици били младићи, на тај дан млади супружници (младенци) у свом дому примају госте, који им доносе “ситне” поклоне, као симбол подршке на почетку њиховог живота у брачној заједници, подсећа у разговору за наш лист Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја у Чачку.
СЛАВНИ И ОВЕНЧАНИ
У време Великог васкршњег поста, 22. марта, Српска православна црква и верници обележавају празник Младенци, у помен страдалих 40 војника који су се борили за римског цара Ликинија, који је строго забранио хришћанску веру. Међутим, 40 војника није хтело да се одрекне своје вере и због тога су били строго кажњени. А народни обичаји у вези са Младенцима утемељени су у хришћанској религији, да млади брачни пар треба да живи по Христу, односно, да младенци буду верни и пожртвовани, објашњава етнолог Снежана Шапоњић Ашанин:
– Младићима је прво одузет војнички чин, част, али пошто се нису покајали и одрекли Христа, они су били каменовани. Приликом каменовања каменице су се враћале онима који су их бацали, што је наљутило римског цара Ликинија, који је и наредио њихово погубљење. Трећег дана после погубљења на њиховим главама се појавио венац, као ореол светлости. Управо тај венац симболизује и венчани венац, који носе младенци у току венчања. Венци имају троструку симболику. Прво, венац има царску улогу, јер је сваки човек цар у свом микрокосмосу, својој кући, односно, његова породица представља малу царевину, малу државу, малу Цркву. Друга симболика венца је мученичка, јер у браку треба подносити жртве и одрицања. И треће, венац представља и бесмртност која се огледа у љубави и вери према Христу. Овим се указује да супружници треба да буду верни једно другом, као што су Севастијски младенци били Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.
Наша саговорница напомиње да постоје разне легенде. На пример, једна од њих је да xелати нису успели младиће да убију каменовањем, па су их бацили у залеђено језеро, како би се смрзли.
– Wих 40 су се борили са хладноћом и нису одустајали од вере у Христа. Међутим, један од њих је умро док је покушавао да изађе из језера, ка топлом купатилу. Легенда каже да је у моменту смрти преосталих 39 мученика, засијало небо, што је обасјало и језеро. Појавило се 39 венчића, као симбол да су постали славни и овенчани. Клада је један од стражара видео шта се догађа, сам је ушао у језеро и рекао да је и он Хришћанин и тада се 40. венчић спустио на његову главу – прича етнолог.
МЛАДЕНЧИЋИ – ДУГ, СРЕЋАН И СЛАДАК БРАК
Младенце славе млади брачни парови који су у претходној години склопили брак, односно, који су се венчали у Цркви. С обзиром на то да је реч о младићима, народ је тај дан одредио, као празник на који млади супружници у свом дому примају госте.
– С обзиром на то да Младенци увек падају уз Часни пост, свака гозба која се спрема мора бити посна, ради здравља и напретка деце младих супружника. Један од српских обичаја на Младенце јесте и прављење колача који се зову младенчићи, а треба да их буде 40. Младенчићи се праве од пшеничног брашна и премазују медом, а симболизују дуг, срећан и сладак брачни живот. Поред тога, сматра се да је мед веза са прецима, који по народном веровању могу да утичу и на напредак породице на овом свету – каже Снежана Шапоњић Ашанин.
Како објашњава етнолог, овај празник се прво обележавао у граду, а касније се проширио и у сеоским срединама. Младенци су интензивније почели да се празнују у 20. веку, после Другог светског рата. Прво се појавио у већим градовима централне Србије, у Београду, Крагујевцу, Чачку… Празник је у многим породицама истовремено представљао и део свадбеног весеља, што није прикладно у време Васкршњег поста. Млади брачни парови који нису правили свадбено весеље, Младенце су чак обележавали и са музиком, што је имало сличности са свадбеном церемонијом. Данас се то углавном не ради, јер Црква такво понашање не препоручује. Младенци се данас углавном прослављају у кругу породице, младом брачном пару долазе гости, најужа фамилија, кумови, пријатељи, који доносе разне поклоне, у знак подршке њиховог заједничког живота. У изворном облику за Младенце се носе “ситни” поклони за покућство, подсећа наша саговорница.
Нела Радичевић
ВЕСНА, БОГИЊА ПРОЛЕЋА
Младенци се у нашој култури обележавају у време пролећне равнодневице, па су повезани са доласком пролећа. Овај празник се сматра почетком пролећа, јер управо у ово време почиње нова аграрна година, од које зависи живот и напредак породице.
– Пролеће се сматра буђењем природе, а овај празник наставља традицију из предхришћанског периода и посвећен је богињи пролећа, која се зове Весна. Верује се да када долази пролеће све треба да буја и управо због тога се пале обредне ватре, како би се спалила зима. Међу паганским обичајима, који се временом изгубио, јесте паљење лутке од сламе, као симбол зиме која одлази. Истовремено, износила се нова лутка од младог биља, Весна. Зимска лутка се прво палила, а потом се пепео посипао у њиву, башту, како би се на симболичан начин снага родне, претходне године пренела и на наредне усеве. Овај обичај је био симбол вечитог круга, односно, да после смрти долази живот, у сваком погледу – каже етнолог Снежана Шапоњић Ашанин.
