– Богу хвала, дао ми је здравље и могу да радим. Остаћу док год будем могла и док ме буду трпели. Планирам још десетак година – каже Мира, у шали, али и збиљи…
Већ три године је пензионеркa. Мирослава Стевановић радила је као спремачица у Предшколској установи „Радост”, у вртићу „Бамби”. Али, њен волонтерски стаж почео је знатно пре пензионисања. У Народној кухињи Црвеног крста Чачак помаже куварицама да спреме оброке и да их поделе корисницима. Тако је скоро 20 година и најстарија је волонтерка.
– Успевала сам да ускладим рад у вртићу и Народној кухињи. Навикла сам, ништа ми није било тешко. Волим да радим и будем корисна. Сада ми посебно значи да волонтирам, од када сам у пензији. Народна кухиња је постала моја друга кућа. Испуњена сам и срећна да могу да помогнем људима којима је помоћ потребна. Макар да им пружим тај оброк и донекле улепшам дан – напомиње Мирослава, коју сви боље познају по надимку Мира.
Пружи она много више од хране. Добар је слушалац и не ретко, људи јој се поверавају. Саслуша Мира све њихове приче. Разне су судбине и околности због којих зависе од оброка у Народној кухињи. Поједине је и стигла клетва: „Дабог да имао, па немао!“ Дешава се да се и да Мири повере више својих тајни и животних прича, него најближима. И не само да их саслуша, Мира их и разуме. Није јој тешко да покаже саосећање и да човеку упути утеху и охрабрење. Углавном, у својој другој кући, стекла је и доста правих пријатеља. Има их и међу корисницима и међу колегама.
– Могу да похвалим Миру и све запослене у Народној кухињи и Црвеном крсту. И директорку Наташу Цвијовић. Добри су према нама, труде се и спремају нам кувана јела са пуно меса. Добијамо добар и свеж оброк. Замолио бих градско руководство и управу Црвеног крста да свима повећају плате. Заслужују они – сматра Будимир Милинковић.
Куварице свакодневно припреме око 700 оброка који се поделе на шест места у граду. Главни пункт је Народна кухиња. Да би припремили толико оброка, Мирина помоћ куварицама је врло драгоцена. Она очисти лук, шаргарепу, целер, припреми месо, које је, како рече Будимир, обавезан састојак. Сваки оброк је и препун поврћа. Радним данима на јеловнику су грашак и боранија са пилетином, пилав, гулаш са свињетином, пасуљ са сланином или димљеним месом. Викендом корисници добијају јаја, конзерве и друге намирнице, такозване, ланч пакете.
Подела јела је Мири отворила волонтерски рад. Делила их је на пункту у Месној заједници „Парк”. Волонтерски посао је наследила од супруга Радише Стевановића.
– Када је он изненада преминуо 2007. године, ја сам наставила. Била сам једно време тамо, а касније сам дошла у Народну кухињу – прича Мира.
– И он је био диван човек. Обоје су много добри – напомиње Мирина колегиница. Није ни она пропустила да похвали Миру и истакне колико им значи њена помоћ.
Показала је најстарија волонтерка да је заиста добар човек. Није јој тешко ни да препешачи од Старог Аутопревоза, краја у коме живи до Народне кухиње. Не свакодневно, али показује добру вољу. Уосталом, њен рад је добровољан, а колико га озбиљно схвата, доказ је да је свако јутро пре 7 часова на радном месту.
– Навикла сам. Будим се у 5 сати сваког јутра, попијем кафу и на врата. И то је навика. Важно је да будем са људима, додатно, што ме тај рад испуњава. Значи ми и да нисам сваки дан у кући. Живим са сином, који је диван, али брзо завршим све кућне послове. Богу хвала, дао ми је здравље и да могу да радим. Волонтираћу све док будем могла и док ме буду трпели. Бар још десетак година – обећава Мира.
На њену шалу, док ме буду трпели, нема правог одговора, осим истине да се нико. Тек тако, не одриче поузданог човека и десне руке у послу. Још, та десна рука све ради добровољно…
– Мирин рад је за свако поштовање. Можемо очекивати да ће се појавити још неко ко ће имати жељу да помогне, као што она то чини свакодневно – нада се Наташа Цвијовић, секретарка Црвеног крста Чачак.
