Оснивачи породичног предузећа ”АкваПан инжењеринг” Јадранка Вукашиновић и Драган Пантовић имају три сина, а њих тројица деветоро деце. Најстарији Бранислав, који живи у Аргентини, двоје, Немања четворо и најмлађи Миодраг троје.
– Једног дана, сви они могу да пронађу своје место, ако су заинтересовани за породични посао. И зато ћемо наредних година да раздвојимо упрваљање капиталом и компанијом, имаћемо професионални менаџмент, а на другој страни власнике – најављује Миодраг Пантовић.
Ово је тек део пословне визије представника друге генерације и већинског власника ”АкваПан инжењеринга”. Миодраг је пре неколико година основао ”Санток”, предузеће за трговину водоводним материјалом и пратећим елементима за високоградњу. Било је једно од десет највећих купаца ”АкваПана”.
– Када сам отварао ”Санток”, отац ме питао: ”Хоћемо ли да радуцкамо, или да радимо?” Наравно, одговорио сам: ”Радићемо!” Кренуо сам амбициозно и врло брзо су се показали добри резултати. Тада су моји родитељи видели да сам професионалан и дали су ми шансу да се покажем и у ”АкваПану”. Данас смо сви заједно, не само ја – каже Миодраг.
Осим ”Сантока”, развојем матичног ”АкваПана”, настала су још два сродна предузећа. Када је делатност проширена на снимање кварова на водоводним мрежама, основан је ”Пан инжењеринг”, чији су запослени завршили обуку у израелској компанији ”УТИЛИС”. Временом, матично предузеће почиње да гради и стамбено-пословне објекте и бензинске станице. Тако је даљим развојем посла настао и ”Водопан”, још једна сестринска фирма, а главна делатност је усмерена на грађевину.
– Мој брат Немања води перспективни ” Пан инжењеринг”. Успешни су, а то ће се показати и наредних година – уверен је Миодраг.
После стеченог искуства у послу, као већински власник капитала ”АкваПана”, Миодраг је свестан одговорности друге генерације која наставља породично предузетништво. Како напомиње, ништа није онако како, углавном, изледа голим оком посматрано. Досадашња искуства показују да две трећине породичних предузећа не опстаје, када управљање преузме друга генерација. Зато је неопходна велика одговорност наследника, као и знање.
– Са сестринским предузећима, имамо више од 100 запослених. Најсрећнији сам када нашим радницима поделимо плате. Тада знам да смо урадили нешто добро, не само за њих, него и њихове породице. Велики рад је довео до овога. Ми имамо мало више од 100 радника, не 500 или 1.000. Можда и због тога што нисмо залазили тамо где није требало, али смо опстали. Свестан сам да 30 година није мало. У колико смо држава од тада живела, које су мењале и имена, да не говорим о нечему другом… Ја сам живео у Америци, мислио сам и да останем тамо. Али, моја супруга је Чачанка. Нешто ме је вукло и да се вратим међу своје. Мислим да је то природно и патриотски. Нисам ја нешто битан, али да помогнем колико могу. Имам одговорност према људима који раде у нашем предузећу и њиховим породицама. Од детињства сам имао на уму породични посао. Наравно, нико нас није присиљавао. Мој најстарији брат је у Аргентини, не бави се породичним послом. Нису нас родитељи усмеравали да пошто-пото наставимо њиховим путем, имали избор и могућност да професионални живот започнемо према сопственим афинитетима. Тако ће и наша деца имати свој избор – напомиње Миодраг.
Када су његови родитељи започињали, Миодраг је имао четири године. Почела је његова мајка Јадранка. Она је од 1993. у Радничкој улици водила трговину водоводним цевима и ливено-гвозденим комадима, односно арматурама. Његов отац је тада био технички директор Јавно комуналног предузећа ”Водовод”.
– Мајка је две, три године радила самостално, уз очеву подршку. Почели су од NO спојница, када цев пукне не мора скроз да се мења, то је део који се надовеже на критично место. Много је практичније и брже, него све раскопати и изнова постављати водоводни или одводни систем. Мало, по мало, набавили смо једну PVC машину, из Радничке улице се преселили у Авенију два – прича Миодраг о пословним почецима својих родитеља.
Три деценије касније, производни погони, складишта и управа ”АкваПана” се простире на имању од скоро пет хектара у Вранићима. Миодраг је већински власник, а предузеће води директор Вукашон Крунић. Већ сада се назире одвајање управљачког и власничког дела, што представник друге генерације посебно истиче. Док не стигну ”неки нови клинци”, неопходно је сачувати и унапредити сарадњу са пословним партнерима, запосленима и што је најважније, крајњим корисницима производа и услуга ”АкваПан инжењеринга” и сестринских предузећа.
