ФИЗИКА И ФРУЛА, ДВЕ ЉУБАВИ
На ласкаву титулу ђак генерације Основне школе “Танаско Рајић” Милица Марић је посебно поносна, с обзиром на то да је прва четири разреда завршила у издвојеном одељењу у Трбушанима.
– Кад сам прешла у матичну школу, у почетку сам била забринута да ли ћу успети да се уклопим у ново окружење. Али, није било тешко колико сам очекивала. Да би били најбољи потребно је доста рада, не толико да би се савладало школско градиво, јер је довољно бити пажљив на часу и редовно радити домаће задатке, већ више времена треба за спремање за такмичења. Колико сам срећна, толико осећам и одговорност да будем још боља у даљем школовању и трудићу се да оправдам ово признање. Веома ме радује то што постоје људи који цене знање – искрено и са благим осмехом Милица започиње причу.
И Милица Марић је учествовала на многим такмичењима, углавном из математике, физике, хемије, историје, српског језика, рецитовања. На општинским и окружним такмичењима заузимала је неко од прва три места, а највећим успехом сматра пласман на републичком такмичењу из физике, где је добила похвалу. У шестом и седмом разреду била је део школске екипе за такмичење у квизу знања “Мозгалица”, у коме су учествовали сви ученици основних школа у Чачку. У седмом разреду Миличина екипа је освојила друго место и донела још једну награду у школу “Танаско Рајић”.
– Лепо смо се дружили, вероватно би било још боље, да није било прекида наставе због епидемије. Нисмо волели онлајн наставу, мање се научи, него кад слушаш лекцију на часу. Били смо сложно одељење, наравно, било је понекад и свађа, али све смо заједно превазилазили. Сви наставници су били добри и желели су да нам помогну, али посебно ћу памтити разредног старешину, наставника информатке Борислава Терзића. Увек ми је био велика подршка, нарочито кад сам ишла на такмичења, бодрио ме, а потом се и распитивао за резултате. На иницијативу разредног сам добила лаптоп, као ђак генерације, што до сада није била пракса. Такође ћу памтити наставника српског језика Драгана Дујовића, који је водио рецитаторску секцију, са њим сам ишла на такмичења из граматике и рецитовања, као и наставника физике Момчила Ћирића, који ми је кроз додатну наставу пуно помогао у спремању за републичко такмичење – са великом захвалношћу прича Милица.
За сјајне школске резултате добила је књигу Историја Срба, као носилац Вукове дипломе, а као ђак генерације Изабрана дела владике Николаја Велимировића. Како каже, воли много да чита, посебно авантуристичке романе. Ипак, тренутно чита аутобиографију чувеног српског научника, проналазача, професора Михајла Пупина, што јој је веома занимљиво, с обзиром на то да је био успешан у области физике, њеног омиљеног предмета.
Наша млада саговорница је била и члан школског оркестра, али занимљиво је то што свира народни инструмент фрулу:
– Нисам ишла у Музичку школу, али ми је приватне часове држао Момчило Драгојевић, наставник музичког у пензији. Волим музику уопште, када сам нерасположена или нервозна, музика ме орасположи. Волим да свирам и певам, то ме испуњава. Иначе, за фрулу ме је заинтересовао мој деда Милета. Поред њега смо почеле да свирамо сестра Илијана и ја. Он је желео да научимо да свирамо фрулу, а нама се та идеја допала.
Поред тога што је редовно учествовала у музичком програму школских приредби, Милица је свој допринос дала и као члан рецитаторске секције. То су, наглашава, такође, лепа искуства која ће памтити. Ова свестрана и талентована тинејxерка понекад пише песме, али до сада их није објављивала. За сада пише само за своју породицу, за маму Весну и тату Ивана, чија је огромна радост и понос, баш као и њене три млађе сетре, Илијана, Николина и Анастасија:
– Увек сам имала максималну подршку породице и то ми је доста значило. Понекад помажем Илијани у припреми за такмичења, која је годину дана млађа од мене и, такође, одличан ђак са свим петицама, Николина полази у пети разред, а Анастасија има четири године и најсрећнија је када смо сви посвећени њој.
Милица је уписала Гимназију, природно-математички смер и радује се што су у овој средњој школи углавном сви ђаци одлични и што ће бити већа конкуренција:
– Желела бих да унапредим своје знање из природних наука, то ме јако занима. Волела бих да после завршеног факултета предајем физику у школи.
У међувремену, основцима и својим другарима поручује да верују у снове и не одустају од њих:
– У животу увек има пуно успона и падова. Али, битно је да после сваког пада устану, опораве се и крену напред, још јаче и са још више жеље. Снови се остварују.
Можда превише скромна, али чини се зрелија од своје генерације, Милица сигурним путем корача ка својим сновима…
Н. Р.
Фото: Архива М. М.
МАРЉИВА, НАДАРЕНА, ОДГОВОРНА, СКРОМНА И НЕНАМЕТЉИВА
– Милица је дете које представља синоним за марљивост, надареност и одговорност, а са друге стране скромност и ненаметљивост. Својим опхођењем према наставницима, школским друговима и читавом окружењу истакла је и улогу својих родитеља у њеном васпитавању.
У досадашњем школовању имала је изузетан успех у школи и на такмичењима. На такмичењима је до сада освојила 25 места на општинском и окружном нивоу и то из српског језика, математике, историје, физике и хемије, а школу је представљала и на републичком нивоу. Више пута је награђивана и као рецитатор. За време онлајн наставе успевала је да све своје обавезе извршава благовремено, иако је поред себе на “школском онлајн фронту” имала још две млађе сестре, а један рачунар.
Поред успеха на такмичењима, Милица је дала и посебан значај школским приредбама и свечаностима, као инструменталиста на фрули и рецитатор. Значај њеног удела у томе немогуће је описати речима, али се надамо да ћете имати прилику да се сами уверите.
За досадашње успехе у школовању понела је велики број диплома, а захваљујући доброчинству неколико чачанских предузећа Милица је добила на поклон и лаптоп који ће јој сигурно помоћи у наставку школовања – написао је Миличин разредни старешина Борислав Терзић, наставник информатике и рачунарства и ТИТ.
