“ТРЕБА БИТИ МНОГО ЛУД И РОМАНТИЧАН…”
Поред тога што је ђак генерације Основне музичке школе “Др Војислав Вучковић“, Милица Лишанчић је и носилац Вукове дипломе у Основној школи “Свети Сава”. Љубав према музици гаји од шесте године а, како каже, све је почело тако што је заволела оперу:
– За мене музика представља један посебан живот, посебан начин живљења. Као што наш светски виолиниста Стефан Миленковић каже: “Треба бити много луд и романтичан да бисте се бавили овом врстом музике!”
ОД “ОПЕРСКЕ ПЕВАЧИЦЕ НА ТЕРАСИ”, ДО ВИОЛИНИСТКИЊЕ
Као мала Милица Лишанчић је волела да се игра на тераси, замишљала је да је оперска певачица, а тераса њена позорница. Певала је мелодије које је измишљала у тренутку.
– Публика је била комшилук, а то су потврђивале комшинице, које би када дођу на кафу споменуле како су ме чуле да певам. Музика је још од тих дана мој животни сан. На почетку другог разреда основне школе у моје одељење на час је дошао Бранко Бајић, тадашњи директор Музичке школе. Објаснио нам је да је дошао да провери да ли имамо слуха за музику и да ће они који су талентовани добити папир на ком пише да дете може бити потенцијални ученик Музичке школе и да би, уколико се родитељи и старатељи слажу, требало да се појави на пријемном за припремни разред. Када је уследио тест слуха, директор је рекао да треба да отпевамо песмицу по жељи. Питао је има ли добровољаца, и ја сам се, већ свесна прилике, прва јавила. Након отпеване песмице добила сам папирић. Била сам пресрећна! Чим сам дошла кући испричала сам баби и деди шта се догодило у школи. Деда је одмах рекао да ће ме он возити на све часове, само ако будем свирала виолину. До тада нисам ни чула за тај инструмент, али сам одмах прихватила понуду, јер ми је најважније било да се бавим музиком. Када су се моји родитељи вратили са посла, деда и ја смо изложили идеју мами и тати. Прво нису дозволили, јер нису желели да оптерећују деду, а они због посла нису могли да ме возе на часове. Попустили су и прихватили су понуду. Изашла сам на испит и успешно се уписала у припремни разред. Следеће године сам се уписала у први разред Основне музичке школе и упознала своју разредну, наставницу виолине Јелену Рубаковић. Била је нова, млада наставница у школи и ја сам била у њеној првој генерацији. Веома је била брижна, добра и давала ми је огрому мотивацију још од самог почетка – са радошћу се Милица сећа својих првих корака у Музичкој школи.
МЛАДИ ВИРТУОЗ
Пошто је брзо напредовала, већ у првом разреду наставница је одлучила да Милицу пријави на такмичење “Млади виртуоз”, где је постигла значајне резултате. Од тада је сваке године ишла на такмичења и наступала је на концертима и свечаностима. Такође, свирала је и у камерним саставима.
– У саставу са другарицама Исидором и Анастасијом, које свирају виолину и клавир, представљале смо нашу школу на “63. Фестивалу музичких и балетских школа Србије”. Две године касније, у петом разреду Музичке школе, упознала сам дивну професорку Бојану Ђоловић. Она ме је спојила у камерни састав са другом Страхињом, који свира трубу и припремала нас. Камерни дуо са Срахињом назвали смо “Страми”. Ишли смо на такмичења и наступали на свечаностима, од којих најрадије издвајам “64. Фестивал музичких и балетских школа Србије“ и “Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије”, где смо освајали друге награде са великим бројем бодова. Као гости смо наступали на концерту у Врњачкој Бањи, у Замку културе и на књижевној вечери у нашој Градској библиотеци. Свирање у камерном саставу и у оркестру за мене значи много. Увек ћу памтити путовања у друге градове са другарима и професорима, предивна дружења пре и после концерата, а с обзиром на то да настављам да се бавим музиком, тек ме чекају нова познанства и авантуре – каже Милица пуна оптимизма.
Наша саговорница је веома захвална професору Ацу Милекићу, одличном педагогу, психологу и учитељу, који је Милицу спремао за многа такмичења из солфеђа и теорије музике, где је стално освајала прве награде. Посебно издваја “8. Међународно такмичење из солфеђа и теоретских предмета”, ,,27, 28. и 29. Републичко такмичење из солфеђа и теоретских предмета”, као и “10. Отворено такмичење ученика музичких и балетских школа Србије Бинички”.
“ВРЕМЕ ЈЕ ВЕОМА ДРАГОЦЕНО…, 86.400 СЕКУНДИ ТРЕБА ПАМЕТНО ИСКОРИСТИТИ”
– Бити најбољи у генерацији мени не значи много. Навикла сам да свој успех задржим за себе и да се не враћам на оно што је било. Време је веома драгоцено и користим га да што више напредујем. Свакако се поносим тиме што сам ђак генерације у Основној музичкој школи и носилац Вукове дипломе у ОШ “Свети Сава”. Користити време на најпаметнији начин и радити на себи и свом знању су битне ставке за успех. Замислите да свакога дана добијете 86.400 евра и да са том сумом новца можете да радите шта год хоћете: да купите нешто, саградите… Али, све што не потрошите, губите на крају дана. То је време. Свакога дана имате 86.400 секунди које треба паметно искористити! И не треба се оптерећивати грешкама. Оне су део игре, колико се добро човек опоравља од њих, то је одлика великог играча – наглашава наша млада саговорница.
Милица напомиње да је било веома тешко и напорно ових осам година, јер јој је настава у ОШ “Свети Сава”, као и у Музичкој школи, одузимала пуно времена. Трудила се, каже, да постигне што боље резултате, учила је колико је стигла, вежбала инструмент и остале музичке предмете.
– Ради успеха доста има и одрицања, али увек сам проналазила време за себе. У свему су ме подржавали родитељи и наводили на прави пут. Битно је имати и добре људе око себе, другаре који те подржавају и разумеју. Хвала свима који су ми излазили у сусрет када ми је то требало и мојој разредној из основне школе Зорици Радуловић, што је била увек ту за мене – захвална је Милица.
Уписала је Средњу музичку школу у Чачку и то је једина школа коју планира да настави. По завршетку средње школе, жели да упише Факултет музичких уметности. Музика је, наглашава, испуњава и ужива уз њу. Жели да се у будућности бави само музиком и да путује, а када буде дошао тренутак, знаће шта јој “лежи”. Сада се наша саговорница радује летњем распусту. Иако је почетак био радан – брала је малине, правила је и планове:
– Једва сам дочекала летњи распуст, одмор од свих школских обавеза! Јесте да је почетак био радан, брала сам малине… Веома мало времена проведем код куће, доста сам физички активна, возим бицикл, виђам се са друштвом, идем на базен… У августу ћу ићи на море са дрштвом, преко школе, Улцињ је место дивних и незаборавних успомена!
Не сумњамо да ће Милица свакога дана паметно “трошити” 86.400 секунди и живот испунити музиком и незаборавним успоменама!
Н. Р.
Фото: Архива саговорнице
