МИЛИЋ ПОПОВИЋ, ВЛАСНИК ЧАЧАНСКЕ КОМПАНИЈЕ „INTERFOOD 60“
„ДОБРИ КАДРОВИ СУ НАЈВЕЋИ КАПИТАЛ ПРИВРЕДЕ!“
Упркос напорима државе, али и локалних управа које су установиле разне мере подршке запошљавању младих, ова категорија становништва и даље спада међу теже запошљиве. На подручју Моравичког округа, од укупног броја незапослених, 17,7 одсто су млади, што само потврђује да још увек има довољно простора да се креирањем нових државних и локалних мера подршке поспеши њихова запошљивост. Иако је у претходних четири-пет година стопа незапослености младих полако падала, и даље има оних који не успевају да пронађу одговарајући посао. Са једне стране, има младих који не успевају да нађу посао, а на другој – привредници се жале на дефицит одређених кадрова, који ће, како се све чешће говори, у наредном периоду бити још изразитији. О данашњем тржишту рада, запошљавању и миграцијама младих образованих људи, дефициту кадрова, условима привређивања и привредном амбијенту за „Чачански глас“ говори успешни чачански привредник Милић Поповић, власник Компаније „Interfood 60“ која се бави прерадом и прометом пољопривредних и шумских производа.
Милић Поповић каже да данас у Србији посла има, али да млади, пре свега образовани људи желе да се запосле у струци и да за свој рад добијају адекватну зараду:
-Родио сам се у Тијању у сеоској породици и сви смо имали посла, почев од најмлађег до најстаријег члана, тако да је за нас појам „нема посла“ био потпуна непознаница. Посла увек има, само је питање да ли људи желе да раде то што је у понуди. Поучени примерима својих родитеља, који су живели у сталном ишчекивању да прође криза и дођу нека боља времена, ове нове генерације не желе да им тако пролази живот. Они траже бољи стандард, више зараде и посао у струци.
Србија је 2018. понела неславну титулу водеће земље у региону по исељавању младог становништва. За седам година, од пописа 2011, емигрирало је око 175.000 људи млађих од 30 година, а сваки пети је имао високо образовање. Према извештају Kровне организације младих Србије, у пандемијској 2020, статистичка слика се драстично променила, проценат младих који желе да емигрирају пао је за високих 10 одсто, али овај податак, како наглашавају, треба анализирати у ширем контексту. Од момента проглашења пандемије, у Србију су се масовно враћали људи из дијаспоре, многи од њих чекају да се епидемиолошке прилике у потпуности стабилизују, како би поново отишли на рад у иностранство, док има и оних који су, у међувремену, одлучили да остану овде, пронашли посао или покренули сопствени бизнис. Званичних података о броју повратника нема, али је евидентно да је пандемија короне, бар на неко време, успела да заустави снажан талас миграција становништва, пре свега припадника младе популације који су се у највећем броју и одлучивали да оду да живе и раде у иностранству.
Према виђењу Поповића, појачани талас миграција младих људи има више узрока. Најчеће се у позадини тога налазе разлози економске природе – немогућност проналажења одговарајућег посла, ниске зараде, лошији животни стандард, немогућност напредовања и слично, мада има и других, као што су уређеније друштво, боље шансе за напредовање, жеља за стицањем нових искустава, затим, за упознавањем другачијих стилова живота, других култура…
Најновије истраживање Уније послодаваца Србије указало је на чињеницу да у нашој држави не постоји сектор привреде без дефицита кадрова. На рад у иностранство су у протеклим годинама највише одлазили медицински и грађевински радници, електричари, возачи, кувари, конобари, а од високо образованих лекари, преводиоци, ај-ти стручњаци, машински и грађевински инжењери… Зараде у Србији су коначно почеле да се лагано подижу, али ће требати још времена да се изједначе са зарадама у развијенијим земљама Европске уније. Пандемија је тренутно зауставила талас исељавања младих образованих кадрова, што ће бар мало поправити стање на тржишту рада и ублажити дефицит кадрова.
-Без добрих кадрова нема ни успешне привреде. Ход смо изгубили ранијих година, када су школовани кадрови који нису одговарали захтевима привреде. Постали смо свесни чињенице да без јаке спреге привреде и образовања нема ни квалитетних кадрова. Фирме које не воде рачуна о подмалађивању колектива, у једном моменту ће свакако дођи у тешку ситуацију. Ми смо превазишли проблем смене генерација, примили смо младе људе и оспособили их за посао. Одабрали смо оне који су поседовали одговарајуће знање, довољно воље и енергије. Помогли смо им да реше своје проблеме, тако да нико од тих људи, а посебно оних, који су носиоци посла, не би имао разлога да напусти радно место и пређе у неку другу фирму. Ако радници не могу да реше основне породичне и животне проблем, они одлазе из фирме чим им се укаже боља прилика. Бринемо о запосленима, јер само задовољан радник може да се посвети послу онако како то треба. Без квалитетних кадрова нема ни напретка фирме, привредници су то схватили, али, нису ни сви предузетници исти према запосленима. Они који воде рачуна о потребама радника, постижу далеко боље ефекте у раду – истиче наш саговорник.
Када је реч о привредном амбијенту, Милић Поповић наводи да има извесних помака на боље, али да и даље надлежни у држави не посвећују довољно пажње иницијативама привредника за одређеним променама које би омогућиле лакше функционисање предузећа и боље услове за пословање.
-Радио сам 17 година у друштвеном сектору, имао висока стремљења, а онда сам уочио да даљи привредни развој и одржавање корака са светом захтева одређене промене у организационом смислу, али и другачији, одговорнији и посвећенији однос према послу, што је у тадашњим условима наилазило на велики отпор. То је био и основни разлог због чега сам мењао фирме. Касније сам схватио да у датим околностима једино могу да мењам себе. Отишао сам у Италију и почео да радим као самостални предузетник и то је трајало 17 година. Када су се стекли услови да у нашој земљи могу да се оснивају фирме, окупио сам своје сараднике, регистровали смо радњу 1988. године, а од 1990, настао је „Interfood“. Касније смо регистровали и мешовиту, ортачку фирму, која је трансформисана због распада Југославије. Компанија „Interfood 60“ данас има два погона, у Чачку и Каонику код Крушевца, и једну фирму у Русији.
Надлежни у држави су препознали дефицит кадрова као велики проблем са којим се суочава привреда Србије, тако да су у протеклих четири-пет година предузели значајне мере за повећање запослености младих и смањење миграција. Велики акценат је стављен и на даљи развој дуалног образовања, јер је процењено да је то један од најбољих начина да се превазиђе недостатак кадрова који могу да задовоље захтеве данашње привреде.
Поповић сматра да је наша земља својевремено имала дуално образовање које је давало одличне ефекте.
-Некада су код нас постојале школе ученика у привреди и то је одлично функционисало. Данас се говори о дуалном образовању као о неком вишем облику и од тога правимо неку посебну науку. Уствари, у Немачкој то одлично функционише, постоје регионалне коморе и у њима референти за дуално образовање. Привредни субјекти из региона достављају привредним коморама који кадрови њима требају и то се презентира школама, а преко њих ученицима. Код нас је направљен такав закон да привредници који желе да приме ученике на праксу у оквиру дуалног система образовања морају да прибаве одговарајућу лиценцу, а осим тога, и сав терет трошкова праксе је пребачен на фирме. Без обзира на све потешкоће, дуални систем образовања може да буде прави одговор за решавање проблема дефицита кадрова који су неопходни привреди – закључује Поповић и додаје да се нада да ће у будућем периоду држава имати више слуха за сугестије привредника, посебно када је реч о потреби да се законска регулатива у појединим областима усклади са захтевима данашње привреде.
В. С.
