Србија је у самом врху листе европских земаља по степену резистенције бактерија на антибиотике. Због прекомерне употребе, све је више бактеријских сојева „неосетљивих“ на ове лекове. Струка упозорава да ово може бити једна од највећих претњи по здравље људи и да, уколико се потрошња антибиотика не стави под контролу, не само у медицини, већ и у ветерини, па и пољопривреди, тешко да ћемо успети да добијемо „рат“ против оваквог непријатеља. Једноставно, човечанству прети преантибиотска ера. О инфекцијама које изазивају ове бактерије и о методама дијагностике, веома детаљно говорила је др Ивана Ћирковић, професор са Института за микробиологију Медицинског факултета у Београду, на недавном предавању које је организовало Српско лекарско друштво, Подружница Чачак. Један од иницијатора предавања била је специјалиста клиничке микробиологије др Александра Девић Славковић, која за „Чачански глас“ говори о томе зашто са антибиотицима треба бити крајње опрезан, као и о значају сарадње клиничких лекара са микробиолозима, као једном од важних корака неопходне контроле потрошње ових лекова.
Познато је да није свака бактерија за лечење. Осим бактериолошких налаза, морају се имати у виду клиничка и крвна слика пацијента. Често се, ипак, не сачека антибиограм, већ се антибиотици одмах преписују, уз образложење да је то из „практичних“ разлога. Такође, многи пацијенти „на своју руку“ или „по препоруци пријатеља“, користе антибиотике, који се још понегде могу купити без рецепта лекара. Од терапије пацијенту ће бити боље, али…
– Антибиотици потпуно ремете све микробиоте у организму, поготово, микробиом црева, који је значајан за наш имунитет. Неконтролисана употреба антибиотика доводи до развоја резистенције, бактерије, које имају специфичан начин „комуникације“, живе у биофилмовима, па постају мултирезистентне. Користећи антибиотик можемо да санирамо све симптоме, али бактерије врло брзо могу да успоставе међусобну „комуникацију“ и да поново направе још већи проблем – објашњава наша саговорница и наводи пример короне, када су, готово, сви оболели пили хемомицин и ципрофлоксацин или левофлоксацин.
– Сада смо, после ковида, „преплављени“ изолатима из урина, који су апсолутно резистентни на све. Седмично издајемо антибиограм који је резистентан на све ове групе лекова! Очекивања су и била да ће после ковида наступити период мањих епидемија неких других вируса. Неке бактерије су сада далеко заступљеније него пре епидемије. Велики је проценат стрептокока у грлу. Ове зиме је било доста и вируса, инфлуенце (грипа), респираторног синцицијалног вируса, аденовируса, и спорадично ковида… Због мањег обухвата деце вакцинацијом, јављају се мање епидемије пертусиса (велики кашаљ) и морбила (мале богиње), што је несхватљиво за 21. век! Због свега овога веома су важни стална сарадња и комуникација између микробиолога и клиничара. Што је та симбиоза боља, брже ће бити постављена права дијагноза, а самим тим и ефикасније лечење пацијената. Мора се систематично радити на нивоу целог здравственог система, на едукацији лекара, као и пацијената – каже др Девић Славковић, представница Асоцијације приватних здравствених установа у Српском лекарском друштву.
Да би се урадила дефинитивна идентификација и антибиограм конвенционалним методама, потребно је 48 до 96 сати. И ово кашњење утиче на прекомерно преписивање антимикробних лекова и појаву резистенције, а самим тим и на повећање процента оболевања, трошкова лечења, па и смртности. Савремена дијагностика и микробиологија напредују великим корацима, захваљујући и веома софистицираној опреми. Тај напредак омогућио је значајна открића и другачији приступ лечењу многих болести, укључујући и бактеријске и вирусне инфекције. Управо због тога, организатори недавног предавања позвали су и представнике Yunycom-a, компаније која је сарадник многих лабораторија у Србији. У својој понуди Yunycoм има и апарате за брзу дијагностику, која је данас веома важна за успех у лечењу пацијената.
– Ти PSR апарати омогућавају мултиплекс тестове, на основу којих, за врло кратко време, лекар може да детектује од чега пацијент болује и да правилно усмери његово лечење. Такође, могу се детектовати мултирезистентни сојеви појединих бактерија који су „одговорни“ за настанак интерхоспиталних инфекција, веома актуелних у свим болницама – објаснила је др Девић Славковић, додајући да је овакав апарат неопходан болницама у сваком већем граду, па и у Чачку, који има око сто хиљада становника.
Здравствени стручњаци упозоравају да антибиотици губе ефикасност која се донедавно скоро није могла предвидети. Невероватно брз „развој“ сојева бактерија, фарамцеутска индустрија не може да испрати. Предвиђање је да до 2050. године више смртних исхода буде од мултирезистентних бактерија, него од канцера. Рационална употреба антибиотика, као и свих других лекова, једино је право решење!
В. Т.
Фото: приватна архива саговорнице, др Александре Девић Славковић
Истичући колико је недавно предавање корисно не само за микробиологе, већ и за све клиничаре, др Александра Девић Славковић наводи да је др Ивана Ћирковић, пореклом Чачанка, представник Србије у EUCAST-у (Европски комитет за испитивање антимикробне осетљивости), где је надлежна за имплементацију стандарда у Србији.
