Mnogo ih je. Uspešnih Čačana. Proslavili su se i u svetu i kod nas. Vrlo često pominjemo i lekare, ponajviše zato što širom otvaraju vrata za svoje zemljake i pomažu im kada ih najteža nevolja snađe. Bolest, lakša ili teža… Među mnogobrojnim uspešnim Čačanima i ona, docent dr Mirjana Mijušković, internista-nefrolog Vojnomedicinske akademije. Verovatno s pravom, mogli bi Čačani da prisvoje i njenog supruga, profesora dr Željaka Mijuškovića, dermatovenerologa.
I profesor je zaposlen na Vojnomedicinskoj akademiji. Kako već pomenusmo, možemo da ga prisvojimo, ne samo zato što je oženjen Čačankom. Rođen je baš 18. decembra, kada slavimo Dan Čačka. Ako je ta činjenica slučajnost, nije da je profesor Željko sin pukovnika dr Puniše Mijuškovića, infektologa VMA, koji je pre skoro pola veka predvodio medicinsku ekipu u karantinu u ”Lovcu” i pomogao da se zaustavi epidemija variole. Od tada je u našem gradu nagrađivan, proglašen je i počasnim građaninom Čačka. Čak je bilo i predloga da jedna ulica u našem gradu bude nazvana po dr Puniši Mijuškoviću, koji je preminuo 2007. godine.
Naša dr Mirjana, uskoro će i ona postati profesor, živela je u Pridvorici, školovala se u Čačku. Sve do studija medicine. Na fakultetu je i upoznala budućeg supruga. Diplomirali su za dva dana, Željko 13. jula 1995, a Mirjana dan kasnije.
– Neverovatno je da je i Željko završio Osnovnu školu ”Ratko Mitrović” – kaže dr Mirjana.
– Da, na Novom Beogradu. Pohađala ju je i moja sestra Nataša. ”Ratko Mitrović” je manja beogradska škola, tada je imala po dva odeljenja viših razreda, ali pogodilo se da smo je i mi završili, kao i Mira i njen brat Vladimir – navodi profesor Željko.
Posle osnovnih studija i staža koji potom sledi, tada dr Mirjana Stanković, započela je specijalizaciju interne medicine. Oprobala se na kratko i u mikrobiologiji, ali je shvatila da je više privlači klinički, posebno rad sa pacijentima. Usledila je i subspecijalizacija iz nefrologije.
– Bilo je to krajem prošlog i početkom ovog veka. Tada je transplantacija bubrega na Klinici za nefrologiju VMA bila u usponu. Sada je gotovo zamrla, zbog pandemije korona virusa. Bavimo se i ranim otkrivanjima karcinoma. I tema mog doktorskog rada bila je karcinom bubrežnih ćelija i rana dijagnostika. Ali, nefrolozi ni u svetu ni kod nas se ne bave lečenjem. Uglavnom, dijagnostikom. Karcinom bubrega, kao i mnoge druge bolesti, u početnoj fazi ne ispoljava nikakve simptome. Kada se jave bol i krvarenje u mokraći, tada je uznapredovao – objašnjava dr Mirjana u nameri da istakne značaj preventivnih pregleda
Profesor Željko je specijalizaciju dermatovenerologije završio pre 30. godine. Ni on ni njegova supruga ne ističu članstva u brojnim stručnim udruženjima, kao ni naučne radove koje su objavljivali u našim i inostranim publikacijama. Ali, dovoljno je pomenuti da je profesor bio najmlađi predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije, a član je i Borda Evropske akademije za dermatologiju. Jedan je i od osnivača specijalizovane ambulante na VMA. Pre više od 10 godina dermatovenerolozi su započeli dijagnostiku melanoma i ostalih tumora kože… Ambulanta je otvorena za sve pacijente iz Srbije.
U porodici Mijušković stasava još jedan lekar. Ana, Željkova i Mirjanina ćerka je student druge godine medicine. Stipendista je Ministarstva prosvete za mlade istraživače. Na tom polju se dokazala još kao srednjoškolka. Osvojila je dve zlatne i jednu srebrnu medalju za radove koje je predstavila u Nemačkoj, Maleziji i Srbiji. Bavila se i ona genetskim predispozicijama za nastanak maligniteta. Ana je bila đak generacije u srednjoj školi i jedna od najboljih u Rakovici, beogradskoj opštini u kojoj je ranije živela porodica Mijušković…
Kako je i ranije već napomenuto, predstavili smo tek delić profesionalnog rada supružnika Željka i Mirjane Mijušković, oboje su rođeni 1970. Dobili smo i korisne zdravstvene savete, kao i potvrdu da im je uvek drago da pomognu Čačanima. I njih jedan neizostavni sastojak čini uspešnim u svakom pogledu.
– Moj otac je tvrdio da ne može neko da bude dobar lekar i stručnjak, ako nije dobar čovek i ako ne voli ljude. Svakom pacijentu je prvo prilazio ljudski, da ga ohrabri, tek onda kao lekar. Imao je mnogo pacijenata širom Jugoslavije, zvali su ga da mu kažu kako su, da pitaju za savet. Iz Čačka mu je redovno pisao Zoran, bio je devetomesečna beba koju je spasio u vreme variole. Pisao mu je kada je pošao u školu, kada je maturirao, o svim važnim trenucima svog života… – izjavila je posle smrti dr Puniše njegova ćerka Nataša, novinarka Radio televizije Srbije.
SEĆANjE
OSLOBAĐAO OD STRAHA
Posle prve pojave variole na Kožno-veneričnom odeljenju bolnice u Čačku, dr Puniša Mijušković je “kao vojnik, svukao beli mantil i sa dežurstva sa VMA, odmah došao”. Zabeležio je te 1972. godine Mile Mojsilović, novinar ”Čačanskog glasa”, kao i da nije stigao da se oprosti sa sinom i suprugom, koja je dva dana pre toga rodila ćerku.
– Došao je neki čuveni dr Mijušković sa VMA. Pomaže osoblju, od unošenja obolelih do drugih poslova i vedro sa njima postupa. Tako ih je oslobodio straha, jer je i osoblje još uplašeno. Sve se može lepim rečima i delima – zapisao je, pre skoro pola veka, jedan pacijent u svom dnevniku. Možda još samo pomenuti da je karantin u ”Lovcu” trajao 32 dana. Ljudi koji su tada bili sa njim sećaju se i da dr Puniša nije hteo da primi vakcinu, dok je svi ne dobiju.
Pukovnik dr Puniša Mijušković dobitnik je i diplome ”Narodni lekar”. Svojevremeno ju je dobio od čitalaca ”Ilustrovane politike”.
OSTAVŠTINA
Nova pošast korona kao da je potisnula sećanje na velike boginje. I tada su lekari bili u prvim borbenim redovima. Zato je i predlog da po dr Puniši Mijuškoviću jedna ulica u Čačku dobije ime, ostavština za nove generacije. Za nezaborav i njemu i ostalim dobrim ljudima i profesionalcima.
