SA PRAVOM MUDROŠĆU, NA TRAGU ISTINE I PLEMENITOSTI
Nedavno je u Gradskoj biblioteci “Vladislav Petković Dis” održana izložba ilustacija jednog od najuspešnijeg ilustratora i strip crtača Mijata Mijatovića, iz Gornjeg Milanovca, što je i bio povod za razgovor sa ovim autorom. Prve ilustarcije objavljivao je u dečjem časopisu “Zmaj”, a karikature poznatih ličnosti u “Dečjim novinama”. Sarađivao je sa “Enigmom”, “Super Tinom”, “Politikom Ekspres”, kratke stripove i ilustracije objavljivao je u “Velikom dvorištu” i “Malom dvorištu” Izadavačke kuće “Draganić”, a uporedo i u “Tik Taku” i “Zeki”. Gornjomilanovačke “Takovske novine” objavljivale su Mijatovićeve “Bubice”. Poznate su i njegove strip table u “Grafičkoj zaveri”, “Strip Pressingu”, kao i u najvećoj domaćoj strip sagi “Vekovnici”. Mijatovićevi likovni radovi nekoliko puta su ušli u najuži izbor na konkursima za plakat, ilustraciju, strip, karikaturu. Od 2005. godine ilustrovao je mnogobrojna izdanja Izdavačke kuće “Pčelica” iz Čačka, u kojoj je zaposlen kao ilustrator.
IZAZOV I ODGOVORNOST
Šta su Čačani mogli da vide (početkom oktobra) na Vašoj izložbi ilustracija, koja je organizovana u Gradskoj biblioteci povodom dve decenije Izdavačke kuće “Pčelica”?
– Posetioci izložbe su mogli da vide manji deo ilustracija, crteža, skica nastalih u jednoipodecenijskom periodu rada na likovnom oblikovanju “Pčeličinih” izdanja. To je period u kome je nastalo nebrojeno crteža namenjenih nastavnim sredstvima, ali i mnogim drugim izdanjima čiji je broj danas dostigao skoro osam stotina, koliki je dosadašnji ukupan “Pčeličin” izdavački opus. Poseban utisak na mene je ostavilo veče otvaranja izložbe, odličan prostor Gradske biblioteke, divni domaćini, posetioci koji su odvojili vreme da prisustvuju. Posebno hvala Goranu Markoviću, direktoru “Pčelice”, na čiju inicijativu je izložba organizovana, kolegama koje su te večeri uveličali svečanost, predstavnicima medija, prijateljima i porodici.
U ovoj Izdavačkoj kući ste već 15 godina. Šta ste sve do sada u “Pčelici” ilustrovali i šta je za Vas bio najveći izazov?
– Ne znam ni broj izdanja, ni naslova koji su mi povereni na ilustrovanje (izdanja uxbeničkog karktera, lektirskog, romani i druga beletristika, savremena proza i poezija, ilustracije za veb prezentacije, sajmove, strip…), to su sigurno stotine i stotine, pa i hiljade crteža, koji nisu ni ugledali svetlo dana, ali su prethodili finalnim ilustracijama. Početak saradnje sa “Pčelicom” su upravo radne sveske, pa njih izdvajam po značaju, jer su obeležile naš celokupan izdavački program, ali i čitave generacije dece koje uz njih stasavaju. Svaki od zadataka koji mi redakcija dodeli je poseban izazov i odgovornost. Ipak, trenutno mi je najveći izazov strip, tačnije, strip adaptacije srpskih epskih pesama. Strip je najteži zadatak za svakog stvaraoca ove oblasti primenjene umetnosti. Tu se traže svi napori od crtača, svo njegovo znanje i umeće, iskustvo. Strip izbegavaju da rade mnogi stvaraoci, i to na svoj način govori kakav je to izazov i koliko je zahtevna ta vrsta likovnog izraza.
NA POLICAMA KOLEKCIONARA
Uradili ste i nekoliko naslovnih strana stripa “Zagor”. Kakvo je to bilo iskustvo za Vas?
– Rad na naslovnim stranama “Zagora” je bilo sjajno iskustvo i veliki izazov. Neverovatan broj sledbenika ovog stripa, koji je u porodici Bonelijevih junaka, ima u Evropi i u Srbiji. Nije bilo lako proći njihov sud kada su naslovne odštampane i publikovane. Izdavač, beogradski “Veseli četvrtak”, odabrao je najbolje srpske crtače za taj posao. Mi smo radili naslovne strane, a Italijani unutrašnje, i takva kombinacija je bila “pun pogodak”, bez obzira na različite komentare u javnosti i na društvenim mrežama. Ti brojevi ovog stripa već zauzimaju posebno mesto na policama kolekcionara.
Kada i kako ste se zainteresovali za ovu vrstu umetnosti?
– Za ilustraciju, karikaturu i strip sam se zainteresovao u srednjoj školi kada smo na novinarskom smeru izučavali karikaturu, kao oblik novinarskog izražavanja. Morali smo, kao zadatak, da na ilustrativan i karikaturalan način obradimo zadatu temu. U Srbiji je takva vrsta inspiracije na svakom koraku.
NAGRADE DAJU SMISAO POSLU KOJIM SE BAVITE
Dobitnik ste mnogih domaćih i inostranih priznanja. Šta za Vas znače nagrade i da li neku možete da izdvojite kao posebnu?
– Nagrade na svoj način daju smisao poslu kojim se bavite. One govore da to što radite zaista vredi i daju vam signal da je to pravac kojim treba ići dalje. Iako se vremenom prikupilo mnoštvo takvih priznanja, ipak, jedna ima posebno mesto, a to je “Grand Prix” Međunarodnog beogradskog festivala stripa. Opšti je utisak da tu nagradu, nekako potajno, priželjkuju svi koji se ovim poslom bave. Imao sam čast da “Grand Prix” dobijem 2005. godine. Gotovo “rame uz rame” po značaju je i nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip-jezika, koju mi je Beogradski festival dodelio tri godine kasnije.
Poznato je da su srpski crtači i ilustratori perjanice evropskog stripa. Koliko je danas teško opstati u ovom poslu u Srbiji?
– Vrlo je teško opstati u Srbiji baveći se isključivo stripom, jer je proces nastanka jednog albuma vrlo dug i zahtevan, time i skup, a pod velikim znakom pitanja je njegov uspeh na tržištu. U drugim evropskim zemljama je čitav sistem drugačije organizovan, pa je izdavačima i strip-umetnicima mnogo lakše. Zato je trenutno aktuelan “Pčeličin” poduhvat o kome smo ranije govorili, posebno vredan pažnje i pohvale.
TREBA BIRATI TEME
Da li imate neostvarenu želju u ovoj oblasti?
– Imam neke svoje teme-favorite koje bih rado prikazao u strip formi, ali to za sada neka ne bude otkriveno.
Šta biste poručili mladima koji bi voleli da se bave ilustracijom?
– Mladima koji imaju uslove i žele da se bave ilustracijom, poželeo bih da, kad steknu određenu veštinu i iskustvo, odaberu teme koje će im služiti na čast kada se u budućim godinama osvrnu na svoju karijeru. To znači da crtaju dobre, pozitvne stvari, sa pravom mudrošću u sebi, stvari koje su na tragu istini, plemenitosti. Danas je ova grana umetnosti pod velikim negativnim pritiskom, kao i film, uostalom koji je stripu rođeni brat. Braća danas boluju od teških bolesti, nasilja, magičarenja, okultizma… Treba birati teme, zlo možemo prikazivati, ali u svom okviru, nikako ga ne relativizovati i slaviti, ne prikazivati ga kao dobro i pobednika. To smatram najvećim izazovom za svakoga ko se bavi ovom granom likovne umetnosti. Mnogi upadnu u ovu zamku, svesno ili nesvesno, pođu za honorarom i ne mare za ono šta crtaju. Ipak, kad znate da će vaš strip doći u ruke hiljada i hiljada adolescenata, ili čak i onih mlađih, onda shvatate koliku odgovornost imate kao stvaralac.
Nela Radičević
