ЗА ДЕСЕТАК ГОДИНА СЕБЕ ВИДИ КАО ПЕДИЈАТРА У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ
Он одговара конкретно, концизно и шкрто. Можда зато што је један период на његовом образовном путу заокружен и већ полако остаје иза њега, али и зато што већ увелико зна шта хоће од свог живота, па не сматра да је ту потребна нека велика прича. Ипак, не крије задовољство и на питање какав је осећај бити најбољи и да ли је очекивао да ће бити проглашен за ђака генерације у Основној школи “Татомир Анђелић” у Мрчајевцима, Михаило Мемаровић, одговара:
– Било је неочекивано и био сам пресрећан.
Његовом успеху нарочито је допринело, каже, прво место освојено на међународном такмичењу из биологије. Признаје да је школски програм захтевао много енергије и времена, али да није био нарочито тежак, истиче Мемаровић. Судећи по резултату постигнутом на овом такмичењу, није тешко закључити које предмете и наставнике је посебно заволео…
– Биологију волим откако знам за себе. Издвојио бих разредну Славицу Бован, јер је посебна и била увек ту за цело одељење, затим наставницу Драгану Лазић, јер је допринела мом успеху на међународном такмичењу.
Као и сви његови вршњаци и Михаило каже да ће своје досадашње школовање памтити по дружењу, екскурзијама, друговима и најбољим наставницима његовог одељења VIII/1. За њега су најсрећњи тренуци били они на додели диплома, а тужан је био када су испратили наставника Момчила Пауновића у пензију. Уз редовну наставу, његова посебна интересовања су кошарка, цртање и путовања.
Уписао је средњу Медицинску школу, јер, како наводи, жели да помаже људима. Зато је некако логично да је овај млад и амбициозан момак већ одабиром ове средње школе изабрао и свој професионални циљ, свој животни позив…
– Желео бих да будем педијатар – каже за “Глас” Михаило Мемаровић и додаје да по завршетку захтевног школовања у медицинској струци до позива лекара, себе види у својој земљи.
З. Л. С.
