ТРАЖЕ ХИТНУ ИСПЛАТУ ОДУЗЕТЕ ЗЕМЉЕ И НАДОКНАДУ ШТЕТЕ ЗА УНИШТЕНЕ УСЕВЕ
Представници више села у околини Чачка и Kраљева и шест еколошких удружења предали су у четвртак, 28. октобра, пет захтева Влади Србије, од које траже да хитно исплати земљу која је одузета пољопривредницима за изградњу ауто-пута Прељина – Појате. Поред тога, они траже да држава пољопривредницима надокнади и штету за усеве које су посејали, а нису стигли да уберу, јер су уништени када су започети радова на изградњи Моравског коридора, а да претходно о томе нису обавштени.
Један од захтева је и да се експропријација парцела за потребе депоновања материјала и позајмишта у току изградње ауто-пута не врши трајно, већ да се по завршетку радова оне врате власницима уз одговарајућу надокнаду за њихово коришћење.
Потписници захтева, такође, траже од Владе Србије да обустави све активности око проширења Аеродрома „Морава“ у Лађевцима док се не утврди економска оправданост за то проширење и да тај аеродром не служи за саобраћај огромних теретних авиона због угоржавања безбедност и здравља околног становништа.
Мештани чачанских и краљевачких села, како стоји у допису Републичкој влади, траже да се повуку све дозволе за истраживање присуства литијума на територији Србије, као и да се обуставе све радње на отварању рудника литијума на локацијама где су истраживања већ завршена.
Захтеве који су предати Влади Србије потписали су: Братисалав Симовић из Балуге у име мештана чачанских села кроз која пролази траса ауто-пута Прељина – Појате, а у име житеља села око аеродорма у Лађевцима председник Синдиката лекара и фармацеута Србије анестезиолог из Kраљева Раде Панић. Међу потписницима су и професор Агрономског факултете у Чачку Душко Брковић и председник Друштва српских домаћина Миладин Шеварлић, као и бројна еколошка удружења из различитих делова Србије.
НИСУ ПРОТИВ ИЗГРАДЊЕ АУТО-ПУТА, САМО ШТИТЕ ИНТЕРЕСЕ ОШТЕЋЕНИХ ЖИТЕЉА СЕЛА
Како наводи Братисалав Симовић из Балуге, иначе организатор протеста у Мрчајевцима одржаног 24. октобра, мештани села од Прељине до Адрана су незадовољни због тога што им држава одузима плодно пољопривредно земљиште за позајмишта и депоније на траси будућег Моравског коридора који пролази кроз њихова села. Они сумњају да се експропријација земље не врши за потребе депонија и позајмишта у току радова на изградњи ауто-пута, већ за експлоатацију шодера и песка којим ће се насипати та траса.
-Већи део јавности у Србији мисли да се ми боримо против градње ауто-пута, али то није тако. Нама Моравски коридор треба. Ми се боримо против оваквог одузимања на стотине хектара земље. Само на потесу од Балуге до Катрге, површина тог земљишта прелази 1.000 хектара. Те парцеле су атрактивне, јер се налазе дуж трасе будућег ауто-пута, лако су доступне и са Ибарске магистрале, па би сутра могле бити искоришћене за формирање индустријских зона. Свуда у свету су такве парцеле вишеструко скупље него у уобичајеним околностима. Сматрамо да би требало бар једном у историји Србије да се да прилика пољопривреднику да заради од свог имања уколико своје парцеле не може да обрађује и ако му се одузимају зарад општег интереса друштва. Тражимо да се одузето земљиште плати по вредности коју ће достићи када буде урађен ауто-пут – истиче Симовић и наводи да су мештанима чачанских и краљевачких села дуж трасе будућег Моравског коридора понуђене различите цене за експроприсано земљиште. Као примере наводи Катргу, где је та цена била 50, док је у Балузи подигнута на 150 евра по ару.
Симовић каже да су многи пољопривредници, силом прилика, остали без летине када су турски извођачи радова почели да разгрћу земљу на парцелама које су предвиђене за депоније и позајмишта. Он сматра да је било најреалније да је формирана нека врста стручне комисије, која је би на лицу утврдила причињену штету на усевима, јер су конкретно највише оштећени пољопривредници који су уложили у повртарске културе које касније стасавају. Осим тога, како каже, отворено је и питање ко ће надокнадити штету закупцима појединих парцела који су власницима земље платили закуп, али и уложили велики рад и огромна средства да би засновали и испратили циклус производње.
РОЧИШТА СЕ ОДЛАЖУ ВЕЋ СЕДАМ, ОСАМ ПУТА
Осим наведеног, Симовић каже да се многим житељима чачанских и краљевачких села већ неколико пута одлажу рочишта за експрприсане парцеле, чак седам, осам пута, тако да се процес отеже и полако улази већ у трећу календарску годину, а људи су лишени и земље и новца који би, иначе, могли да зараде од пољопривреде, да се нису нашли у оваквој ситуацији. Како наводи Симовић, било је и ситуација где је појединим мештанима поменутих села грађевинско земљиште експроприсано по цени пољопривредног, али и појединачних случајева где је извођач радова ушао на земљиште које није експроприсано. Иако су извођачи обећали да ће власницима таквих парцела надокнадити причињену штету, то још увек није учињено.
Према речима организатора одржаног протеста, незадовољни мештани краљевачких и чачанских села ће сачекати 30 дана од момента подношења захтева, како би оставили довољно простора да добију одговор од Републичке владе, па ће након тога, уколико буде потребе, одлучити о томе на који начин ће наставити своју борбу, да ли радикализацијом протеста или неком другом врстом притисака на надлежне у држави да разреше проблеме са којима се суочавају.
В. С.
Фото: Архива саговорника
„Не дамо земљу – Не дамо воду – Не дамо ваздух“ и „Не дамо Србију – Не дамо ђедовину!“
Мештани десетак чачанских и краљевачких села протестовали су 24. октобра у Мрчајевцима због одузимања земље за позајмишта и депоније у току изградње ауто-пута и за проширење аеродрома у Лађевцима, као и против истраживања литијума. Протест је одржан под слоганима „Не дамо земљу – Не дамо воду – Не дамо ваздух“ и „Не дамо Србију – Не дамо ђедовину!“
