У целом свету бележи се све већи број оболелих од деменције. Нису ретки случајеви да и млађи људи, у четвртој и петој деценији, имају озбиљне симптоме ове болести. Према проценама, у Србији са неким обликом деменције живи око 140 хиљада особа. Све више стручних студија указује да се болест може одложити, па чак и потпуно избећи, ако се превентивно делује. Овој теми је посвећен овогодишњи Светски месец оболелих од Алцхајмерове болести. Поводом тога, Српско удружење за Алцхајмерову болест (СУАБ) током целог септембра спроводи кампању за превенцију деменције. За 21. септембар, када се обележава Међународни дан борбе против Алцхајмерове болести, најављена је велика трибина у Београду, а 25. септембра биће одржана и у Чачку.
Председница Управног одбора овог удружења мр Надежда Сатарић сматра да се у Србији могло превентивно деловати код приближно 55 хиљада оболелих од Алцхајмерове болести.
– Често нам сродници говоре да њихове оболеле драге особе нису биле свесне фактора ризика за деменцију. Тек након дијагностиковања болести постају свесни колико превенција може утицати на спречавање или одлагање почетка болести. Никад није прерано и никада није прекасно да смањимо ризик од деменције – наглашава Сатарић.
У Београду, у МЗ Газела, пре неколико година је покренут пилот-пројекат, који финансира Министарство за бригу о породици и демографију. У оквиру пројекта, који ће трајати до децембра, сваког четвртка током три сата, организоване су разне радионице. Поред телесних вежби прилагођених њиховом физичком и психичком стању, у програму су разноврсне игре, цртање, фолклор и други облици музико-терапија, као и разговори… Осим социјалног радника, који води радионице, у програм су укључени и волонтери, углавном студенти социологије и психологије. Према речима Надежде Сатарић, резултати су веома видљиви:
– Сродници који их доводе кажу да они са радошћу ишчекују сваки долазак. Иако често не знају где долазе, осећају да је то за њих важан дан. Ретки су они којима рад на радионицама не годи и они то одмах покажу. Сродници, такође, преносе да је видан напредак код оболелих – побољшава им се концентрација, боља им је моторика руку, активности у групи на радионицама подижу им самопоуздање…
Удружење СУАБ покренуло је и свакодневно саветовалиште за сроднике оболелих. За све информације, укључујући и савете из области социјалне заштите и права оболелих, заинтересовани се могу обратити СУАБ-у на телефон 011/6671-523 (од 10 до 17 сати) или путем мејла suab.srbija@gmail.com.
Удружење СУАБ је позвало Владу да финансира истраживањa и услуге подршке за смањење ризика од деменције и да то буде основа будућег Националног плана за борбу против деменције.
– Влада Србије је одговорна и за пружање других услуга које могу помоћи у побољшању живота оних који живе са деменцијом, као што су дневне услуге у заједници, приступачна здравствена и дуготрајна нега, као и услуге заштите менталног здравља. Многе владе у свету су се већ сложиле да дају приоритет смањењу ризика од деменције и подршци онима који живе са деменцијом и њиховим неговатељима кроз њихову посвећеност Глобалном акционом плану СЗО – наводи се у саопштењу СУАБ-а.
В. Т.
Фото: Дневни боравак у Новом Београду, из архиве СУАБ-а
ФАКТОРИ РИЗИКА
Према мишљењу Међународне асоцијације за Алцхајмерову болест (АДИ), чак у 40 одсто случајева (од 55 милиона људи са деменцијом) могло је бити одложено или потенцијално чак избегнуто, да су се смањили фактори ризика, које појединац у одређеном степену може контролисати. Стручњаци наводе 12 фактора – пушење, прекомерно конзумирање алкохола, физичка неактивност, ретки друштвени контакти, повреде главе, дијабетес, губитак слуха, депресија, гојазност и хипертензија. У саопштењу СУАБ-а наводи се и да у све важније факторе ризика спадају загађење ваздуха и ограничен приступ раном образовању, а за решење ових питања одговорна је Влада Србије.
ПОТРЕБНИ ДНЕВНИ БОРАВЦИ И САВЕТОВАЛИШТА У СВАКОМ ГРАДУ
Надежда Сатарић сматра да је важно да одредбе о правима и услугама оболелих од деменције буду и у акционим плановима локалних самоуправа, пре свега да буду отворени дневни боравци и саветовалишта за ове особе. Чачак је, наводи она, ове услуге уврстио у свој План развоја до 2030 године. Пре две године, удружења „Amity“ и „Ларис“ у Чачку су спровели пројекат саветовалишта за оболеле од Алцхајмерове болести.
