„ПУТ ДЕМОГРАФСКОГ ОПОРАВКА ГРАДА ЧАЧКА, ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ“, 2. ДЕО
МЕРЕ ПРОНАТАЛИТЕТНЕ ПОЛИТИКЕ УБЛАЖИЛЕ ПАД БРОЈА СТАНОВНИКА
Наша земља се данас суочава са два тешка демографска поремећаја – са депопулацијом и све изразитијим старењем становништва. Уочавајући овај велики проблем, Влада Републике Србије је у циљу одрживог демографског развоја донела нову Стратегију подстицања рађања која је у примени од 2018. године. Поред општег циља, а то је одрживи демографски развој, у дугорочној перспективи овог стратешког документа је да се постави стационарно становништво, у коме ће следеће генерације бити исте величине као и постојеће. Појединачни циљеви Стратегије су: ублажавање економске цене подизања детета, усклађивање рада и родитељства, снижавање психолошке цене родитељства, очување и унапређење репродуктивног здравља, решавање проблема неплодности, здраво материнство, популациона едукација и активирање локалних самоуправа у циљу подстицања демографских мера на нивоу локалне заједнице.
У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ РОЂЕНО НАЈМАЊЕ БЕБА ОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
После шест, седам година од увођења подстицајних мера за подизање наталитета, како наводи социолог Горан Јаворац, Србија се и даље суочава са падом броја становника, а такву судбину дели и град Чачак, који је на време препознао овај проблем, па је пре 11 година, међу првима, увео финансијску подршку незапосленим породиљама.
– У прошлој години у Србији је рођено најмање беба од Другог светског рата, укупно 61.052 живорођене деце, што је мање него у 2022. Иако су подстицајна средства за поспешивање рађања значајно увећана, такве мере у краткорочном периоду не могу дати неке видљивије резултате, али је евидентно да би их требало у наредним годинама додатно појачати и проширити, што је и предвиђено законским решењима из 2018. Такве мере примењују и поједине земље Европске уније, које углавном материјално помажу демографски развој, односно, пронаталитетну политику. Међутим, без обзира на те мере, у тим земљама, баш као и у Србији, јесте ублажен драстичан пад броја становника, али, генерално узев, није дошло до повећања броја рођених, већ је присутно смањење становништва упркос чињеници да се средства за ту намену све више повећавају – истиче Јаворац.
У првих седам месеци 2024, у Србији је рођено 34.119 беба и забележен је пад од 1,1 одсто у поређењу са истим периодом прошле године (366 беба мање). Истовремено, у истом том периоду евидедентирано је и повећање броја умрлих за 554 или 1 одсто.
– Иако је у претходним годинама број новорођених беба на територији града Чачка имао тенденцију раста, што најбоље илуструју подаци да је у 2020. рођено 923 бебе, 933 у 2021. и 954 у 2022, пад је забележен у 2023. Године (926), када смо се практично вратили на 2020. годину. Првих седам месеци 2024. показују да ови подаци не иду више узлазном путањом, па се онда поставља питање да ли све ове мере које се примењују већ дужи низ година треба појачати неким новим, које би могле да дају значајније резултате или да зауставе пад броја новорођених беба како на подручју града Чачака, тако и на републичком нивоу. Стопа природног прираштаја је негативна и морам да кажем да је у Чачку негативнија од просека у Србији. Индекс старења се у нашем граду континуирано повећава и у 2023. је износио 157,4 за целокупно становништво. У градским насељима је био 141,5, док је на сеоском подручју износио 192,7 индексних промила и био изразито негативан. Ипак, подстицајне мере су ублажиле пад броја рођених и да није било њих – пад становништва би био далеко израженији – објашњава наш саговорник.
ОПАДА БРОЈ СКЛОПЉЕНИХ БРАКОВА, РАСТЕ СТАРОСНА ГРАНИЦА ЗА ФОРМИРАЊЕ ПОРОДИЦЕ
Захваљујући мерама за подстицање рађања, од 2018. године повећана је стопа фертилитета жена (број деце по жени се континуирано повећавао) са 1.48 на 1.61 на нивоу Србије, док је на територији града Чачка порасла са 1,49 на 1.64, колико је стопа фертилитета износила у 2023. Занимљиво је да је град Чачак у 2022. години имао стопу фертилитета 1,65. Иначе, Влада РС је имала циљ да стопа фертилитета у неком десетогодишњем, па и дужем периоду достигне 1.83 детета по жени, а како оцењује Јаворац, још увек смо далеко од тога:
– Забрињавају нас подаци за 2023, као и за првих седам месеци у овој години, јер стопа фертилитета није расла као у претходним годинама, тачније од када су подстицајне мере уведене. На то, свакако, утиче и чињеница да је број склопљених бракова у паду како у Србији, тако и у Моравичком округу. Последњих година подиже се и старосна граница за закључивање првог брака и код мушкараца и код жена. У 2023, просечна старост младожење у Србији који склапа први брак била је 31,8 година, а невесте 29. У западној Србији су мушкарци ступали у први брак у просеку са 31 годином, а жене са 28. И поред одлагања да уђу у брак, последњих година је у порасту број развода.У 2021. години, стопа разведених на 1.000 склопљених бракова у Србији износила је 298.9, а у Чачку 297.9. У 2023, број развода је порастао, па је та стопа износила 321.3 у Србији, док је у нашем граду била далеко израженија (400.4), што представља сигнал за узбуну, јер се зна да се највећи број деце, ипак, рађа у браковима.
Удео младих до 18 година у укупном становништву Србије је 19,48 одсто, док је на подручју града Чачка 19,43 процента. Удео радно активног становништва од 15 до 65 година у 2023. години је у Републици износио 63,28 одсто, а у нашем граду 62,24 процента, док је удео старијих од 65 година на републичком нивоу износио 22,28, а у Чачку 23,40 одсто. Из овакве базе радно активног становништва и жена које су у фертилном периоду, како истиче Јаворац, без обзира на повећану стопу фертилитета у нашем граду и на све мере пронаталитетне политике, у наредном периоду се не може очекивати да задржимо број рођених између 950 и 1.000, већ ће он пасти испод 900. Са друге стране, број умрлих је далеко већи и разлика између броја рођених и умрлих у нашој земљи се креће између 36 и 38 хиљада становника, без миграција. Такође, у Чачку је после две године већег досељавања становника, у 2023. забележен поново негативан миграциони салдо, а одсељавају се, углавном, млади, радно способни мушкарци и жене у фертилном периоду.
У наредном тексту серијала говорићемо о мерама пронаталитетне политике у у нашој земљи и свету, као и ефектима њихове примене.
В. Степановић
