ОДРЖАН СТРУЧНИ СКУП “ДОМАЋИНЕ, ЗДРАВ СИ”, У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ У ГУЧИ
Поводом шест деценија успешног рада, представљања и популаризације здравица на Драгачевском сабору трубача у Гучи, 13. и 14. октобра, одржан је стручни скуп, под називом “Домаћине, здрав си”, а организатори су желели да искажу своју захвалност онима који су од самих почетака радили на овом пољу.
Центар за културу Општине Лучани у Гучи реализује пројекат “Домаћине, здрав си – стручни скуп о здравицама и међународна смотра здравичара”, подржан средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Иначе, Центар је и један од потписника за унапређење здравичарства у Србији, као елемента нематеријалног културног наслеђа.
На скупу су сагледане све околности које су успешно допринеле да се овај вид културног наслеђа одржи све до данас. Организатори су одлучили да овај дводневни скуп буде одржан у дане Покрова Пресвете Богородице, када је 1961. године организован Први драгачевски сабор трубача у Гучи, а желели су да анимирају стручњаке из области етнологије, фолклористике и филологије који су се представили својим радовима и презентацијама. Такође, организатори су сматрали веома важним да позову и здравичаре, који су осим представљања здравица, својим предлозима, примедбама и дискусијама учествовали и у раду самог скупа. Један од циљева скупа био је и да се стручној јавности представе и млади здравичари, односно, да се код младих подстакне интересовање за овај елемент нематеријалног културног наслеђа.
– Посебан значај у реализацији овог пројекта имаће штампање стручне публикације са радовима свих учесника овог скупа. Објавићемо и здравице које су здравичари припремили и представили учесницима. Публикација у виду Зборника радова имаће трајну вредност и представљаће важну библиографску јединицу бројним будућим истраживачима и стручним и научним посленицима – нагласио је Зоран Пантелић, директор Центра за културу.
ЗДРАВИЧАРСТВО ИМА И СВОЈЕ НАСЛЕДНИКЕ – ЈОВАН НОВАКОВИЋ
Према речима Снежане Шапоњић Ашанин, етнолога Народног музеја Чачак, овај скуп је био међународног карактера, јер су осим представника из српских установа, учествовали и стручњаци из Босне и Херцеговине и Црне Горе.
– Желели смо да сагледамо здравице из данашње перскептиве, да видимо шта се променило од доба Вука Караxића, који је први записао и сачувао здравице. Осим стручњака, учествовали су и здравичари, који су више пута побеђивали на такмичењима здравичара на Сабору трубача у Гучи, Милинко Гојковић из Горње Трепче и Вук Пантовић из Градца, код Сјенице. А учешћем Јована Новаковића, ученика из ОШ “Ратко Митровић”, желели смо да покажемо да здравичарство има и своје наследнике. Јован је и отворио семинар здравицом познатог здравичара и професора српског језика и књижевности из Сјенице Велибора Величковића, који је и аутор књиге о здравицама – рекла је за наш лист Снежана Шапоњић Ашанин.
ПОРУКА ЗДРАВИЦЕ ЈЕ УВЕК ИСТА
Наша саговорница наглашава да су реферати учесника научног скупа били јако занимљиви, као и резултати са терена које су добили последњих година из области духовне културе и друштвеног живота. Наравно, упоређиване су и промене, које су неминовне.
– Морамо се прилагођавати савременим условима живота, али је најважније да је порука здравице остала иста. Здравице су посвећене радосним догађајима, као што су крштење, свадба, слава, веридба. Али, здравица се даје и у погребном ритуалу, где се подиже чаша за покој душе преминулог, а у другом делу се наздравља осталим члановима породице и жели срећа у будућности. У суштини, здравица има улогу да покаже бескрајни животни круг, односно, да после смрти долази живот. Такође, сведоци смо да, у последњих деценију, две, већина манифестација започиње здравицом. На пример, код нас у Чачку, пливање за Богојављенски крст, или манифестација “Плодови западног Поморавља” почињу управо здравицом. Иначе, занимљиво је да се здравице изговарају уз чашицу ракије, која је, такође, један од елемената нематеријалног културног наслеђа. То је карактеристично за српски народ. Наравно, било је речи и о здравицама Словака, Русина, Румуна, Руса и њиховим обичајима – каже наша саговорница.
ЖЕНЕ ЗДРАВИЧАРИ
Разговарало се и о женама здравичарима, што је јако интересантна тема.
– Жене се пријављују и на такмичења. И Вук Караxић је забележио да су и жене држале здравице. У време епидемија, рата, заробљеништва, када су мушкарци били на фронтовима или у логорима, жене су славиле, крштавале децу, наздрављале, изговарајући добре поруке. Занимљиво је да се и данас, када се организују венчања по савременим трендовима, у ресторанима и хотелима, веома често ангажују и професионални здравичари, како би се пожелела срећа младом брачном пару и одржала народна традиција. Здравица има и улогу литургије, када се моли Господ Бог да подари берићет – објашњава Снежана Шапоњић Ашанин.
У оквиру овог семинара отворена је изложба радова Удружења самоуких сликара и вајара “Драгачево ружом ограђено”, у порти Цркве Архангела Гаврила. Учесници дводневног скупа посетили су лапидаријум са надгробним споменицима у Гучи и манастир Никоље у Овчарско-кабларској клисури.
Поред етнолога Народног музеја Чачак Иване Ћирјаковић и Снежане Шапоњић Ашанин, на семинару су учествовали и етнолози и филолози Центра за нематеријално културно наслеђе – Београд, Филолошког факултета Универзитета у Бања Луци, Народне библиотеке Осечина, Народног музеја Ваљево, Института за књижевност и уметност – Београд, Балканолошког института САНУ – Београд, Центра за културу – Сопот, Музеја на отвореном “Старо село” Сирогојно, Завичајног музеја Параћин, Музеја рудничко-таковског краја – Горњи Милановац, Музеја језика и писма у Тршићу – Центра за културу “Вук Караxић” Лозница, Етнографског института САНУ – Београд и Народног музеја Зајечар.
Н. Р.
Фото: Архива Народног музеја Чачак
