УЧЕНИЦИ, РОДИТЕЉИ И ПРОФЕСОРИ ПОНОВО ЗАЈЕДНО ДЕЛИЛИ РАДОСТ
У малом школском дворишту Гимназије, у уторак, 14. јуна, организована је свечана додела диплома генерацији матураната која је уписана 2018. године. Од 300 ученика, колико их је уписано, 286 ђака је примило диплому о завршеном гимназијском школовању. Диплому „Вук Караџић“ за одличан успех из свих наставних предмета и примерно владање током четворогодишњег школовања добило је 33 ученика. За изузетан успех из појединих наставних предмета 27 ђака је добило 40 диплома.
ВЕРУЈЕМО ДА ЋЕ И УБУДУЋЕ БИТИ ДОБРИ И УСПЕШНИ ЉУДИ
После двогодишње паузе школско двориште је поново било препуно ученика и родитеља, који су са радошћу и поносом испратили још једну генерацију матураната. Ученици су заједно са најближима и професорима поделили радост завршетка њихових средњошколских дана, а директор Гимназије Иван Ружичић верује да ће стасати у добре људе, који ће, као и претходне генерације, проносити славу ове школе.
– Ово је генерација која је половину школовања у Гимназији провела у необичним условима, имали су комбинацију наставе на даљину и непосредне наставе у школи. Сви у школи су се трудили, заједно са њима и њиховим родитељима, да епидемиолошке околности што мање утичу на образовање и васпитање ученика и надамо се да смо у томе успели. На основу одличних резултата, које су и у таквим условима постигли, верујемо да ће и убудуће бити успешни. Сигуран сам да ће уписати жељене факултете и да ће одабрати прави пут којим ће даље ићи – рекао је Ружичић, пожелевши им да се радо сећају својих гимназијских дана и да увек буду поносни на то што су били ученици Гимназије.
БИО-МЕДИЦИНСКЕ НАУКЕ, ЉУБАВ ПРОБУЂЕНА У ГИМНАЗИЈИ
Најбољи ученик генерације је Марија Петровић из одељења IV/4, о којој је „Чачански глас“ недавно писао захваљујући њеној свестраности. Другопласирани ученик је Добрица Јанковић, такође, из IV/4, а трећепласирани је Виктор Ћурчић из IV/6. Ови ученици су добили повељу школе и новчане награде од 20.000, 15.000 и 10.000 динара, које је обезбедила школа. За најбољег спортисту генерације проглашена је ученица Маријана Јаковљевић из IV/7.
За најбољу у генерацији, Марију Петровић, признање не значи толико пуно, колико чињеница да су је њени другови препознали као некога на кога увек могу да се ослоне:
– Генерално, школовање у Гимназији нам је свима пружило могућности, не толико директно, већ посредно. Ова школа нам је отворила врата и овде смо почели да стварамо свој пут, који касније можемо сами да надоградимо.
Осим што је вуковац, Марија се такмичила из већине предмета, математике, физике, биологије, хемије, из српског, енглеског и немачког језика. Ова свестрана девојка је имала прилику да крајем априла и почетком маја ове године учествује на програму праксе, коју је организовао ЦЕРН, односно, Европска организација за нуклеарно истраживање, што је, такође, доста допринело да добије титулу најбоље.
– У Гимназији смо стекли доста знања, иако смо имали ту несрећу да изгубимо готово две године због короне. Ова школа нам је пружила добру основу за оно чиме ћемо се бавити у будућности. Ја планирам да се бавим науком, вероватно био-медицинским наукама, јер ми је Гимназија пробудила љубав према природним предметима – каже Марија Петровић, будућа научница.
И ПОРЕД КОВИД ПАНДЕМИЈЕ, ЗНАЊЕ НИЈЕ ИЗОСТАЛО
Трећепласирани ученик Виктор Ћурчић био је успешан на такмичењима из српског језика, књижевности, историје, латинског језика:
– Задовољан сам знањем које сам стекао у овој школи. Ипак, доста смо изгубили током ковид пандемије. Највише ми је жао због изгубљене социјализације, недостајало је дружење, међусобно помагање. Међутим, и поред тога, знање није изостало. На специфичне околности за време пандемије сви заједно смо се адаптирали, и професори, и ученици, и успели смо све да надоместимо. Захвалан сам свим професорима који су ми пружили знање и омогућили да будем данас овде, пре свега, професору Дејану Крунићу који ми је помогао да постанем трећепласирани ученик.
Виктор жели да упише Електротехнички факултет и интензивно се спрема за пријемни испит:
– Такмичио сам се из друштвених наука, а сада желим да упишем факултет који се бави природним наукама и то јесте нагли обрт. Међутим, сматрам да треба да ширим своја интересовања, перспективе и знања.
Наставничко веће је књигама наградило 33 вуковаца, 38 ученика ове генерације који су разред завршили са просечном оценом пет, четири ученика који нису изостајали са наставе у овој школској години, троје спортиста генерације, као и 14 ђака који су ове године учествовали на 23 државна такмичењима. Укупно је подељено 102 књиге.
КОРАЧАЈМО НАПРЕД, НА ПОНОС СВИМА
– Још као девојчица, под утиском прича оних који су били ђаци Гимназије, знала сам да желим и ја то да будем, када дође време. Те приче су на мене имале ефекат јуначких песама, просто су ме испуњавале и мотивисале. Импресионирали су ме људи, који су кренули одавде, из ове зграде, овог дворишта, и снагом свог талента, енергије, упорношћу и радом, стигли до најпрестижнијих светских универзитета. Они су данас за нас инспирација – рекла је у свом опроштајном говору Мина Месаровић.
Како је нагласила, бакља учења, културе и образовања је сада чврсто у њиховим рукама, високо подигнута, тако да обасјава свих 185 генерација до сада и све будуће које долазе: „Ја сам сигурна да овде, вечерас међу нама, има оних који ће бити путоказ. Ја их већ знам неколико“.
Иако у различитим друштвеним и историјским приликама знање и учење, рад и труд, немају увек заслужено место и нису увек вредновани како заслужују, они најбољи, најспремнији, најсмелији, никад нису одустајали. Захваљујући њима, људски род корача и даље напред, подсетила је Мина.
– Некада су ти кораци ситни, несигурни, некада се чини, као можда последњих пар година, да се као цивилизација крећемо уназад. Али, ја сам сигурна да је ово само тренутак, који захтева преиспитивање. И нас, као појединаца, а и читаве људске заједнице. Да погледамо у себе и око себе, да застанемо. Да се упитамо да ли је ово прави пут? Како смо се одвојили од природе и зашто је уништавамо? Зашто смо се отуђили једни од других? Које животне циљеве покушавамо да досегнемо, кад нас то води у деструкцију? Често помислим како је тежак тренутак у коме живимо. Помислим да нам време није наклоњено, и да су изазови велики и претешки. Али, онда питам себе, а која је то временска епоха била лака и наклоњена човеку? Историја цивилизације је историја људске патње, борбе, али и победе… Верујемо да се може спасити свет враћајући људе природи и човека човеку. Тако освешћени и пригрљени, једни уз друге, и једни за друге, корачајмо напред на понос свима – речи су Мине Месаровић из IV/4, која се у име генерације опростила од професора пожелевши им преданост и задовољство у раду, а родитељима и породицама, да буду увек поносни на њих, бар као тог тренутка.
Професори и ученици школе припремили су пригодан програм, који је започет химном Републике Србије „Боже правде“, у извођењу хора чачанске Гимназије, под управом професорке Мирјане Јаневске.
Н. Р.
Фото: Бус Плус и Н. Р.
