ФАСЦИНАНТНО, АЛИ НЕ И НЕДОСТИЖНО, ДАЛЕКО, НЕДОХВАТЉИВО
У малом школском дворишту Гимназије прошле суботе је организована свечана додела диплома генерацији матураната која је уписана 2017. године. Од 280 ученика, колико их је уписано, 271 ђак је примио диплому о завршеном гимназијском школовању. Диплому „Вук Караxић“ за одличан успех из свих наставних предмета и примерно владање током четворогодишњег школовања добило је 30 ученика. За изузетан успех из појединих наставних предмета 19 ђака је добило 24 дипломе.
Иако школско двориште није било препуно ученика и родитеља, са радошћу и поносом испраћена је још једна генерација матураната. Нажалост, и овог пута због епидемиолошких околности које нас прате више од годину дана, ученици нису могли да заједно са најближима и професорима поделе радост завршетка њихових средњошколских дана. Упркос свему, директор Гимназије Иван Ружичић верује да ће стасати у добре људе, који ће проносити славу ове школе.
– Сви имамо чудан осећај зато што је ово генерација која је трећину свог школовања у Гимназији провела у необичним условима. Од марта прошле године ученици су имали комбинацију наставе на даљину и непосредне наставе у школи. Сви у школи су се трудили, заједно са њима и њиховим родитељима, да епидемиолошке околности што мање утичу на образовање и васпитање ученика и надамо се да смо у томе успели. Прошле године нису организована државна такмичења, али ове године јесу у мањем обиму. Десет ученика из ове генерације је било на државним такмичењима и остварили су одличан успех. Сигуран сам да ће они уписати жељене факултете и да ће одабрати прави пут којим ће даље ићи – рекао је Ружичић, пожелевши им да се радо сећају својих гимназијских дана и да увек буду поносни на то што су били ученици Гимназије.
Најбољи ученик генерације је Саво Станојевић из одељења 4/3. Другопласирани ученик је Никола Вучићевић из 4/2, а трећепласирана је Јелена Милановић, такође, из 4/2. Ови ученици су добили новчане награде од 15.000, 10.000 и 5.000 динара, које је обезбедила школа. За најбољег спортисту генерације проглашена је ученица Бојана Штављанин из 4/1.
Најбољи ученици кажу да је понекад било и тешко, али да се уз добру организацију и подршку професора све може постићи.
– Бити ђак генерације је веома велика част. Када сам био прва година Гимназије ишао сам на доделу диплома и посматрао тадашње матуранте. Били су фасцинантни и тада сам мислио да је то нешто недостижно, далеко, недохватљиво. Али, сада видим да је довољно мало труда и да се успех може постићи. Чувам се за факултет. Ишао сам на такмичења, од прве до четврте године, из области мог, природно математичког смера, али и из граматике и из књижевности. Омиљени предмети су ми били хемија, биологија, математика – рекао је за наш лист најбољи ученик Саво Станојевић, који планира да упише Електротехнички факултет у Београду.
Другопласирани ученик Никола Вучићевић, који такође планира да упише Електротехнички факултет, био је успешан на такмичењима из математике, физике, информатике:
– Није било много тешко, само се треба добро организовати и све се може остварити. Имао сам времена и за дружење и за слободне активности. Гимназију бих препоручио свима који желе да уче и стекну добро образовање, а то ће им омогућити да упишу факултет који буду желели.
Јелена Милановић, трећепласирана најбоља ученица, планира да упише Медицински факултет, а запажене резултате је остварила на такмичењима из природних предмета, математике, физике, хемије, биологије:
– Није било тешко колико сам очекивала. Није компликовано, ни нереално постићи добар успех. Али, било је напорно због спремања пријемног, јер смо доста морали сами да радимо, лакше би нам било да смо ишли у школу. И поред тога што смо последњих годину и по имали необичне услове рада, комбиновану наставу, веома сам задовољна Гимназијом, јер може да се стекне велико опште образовање.
Наставничко веће је књигама наградило 30 вуковаца, 46 ученика ове генерације који су разред завршили са просечном оценом пет, 12 ђака који нису изостајали са наставе у овој школској години, троје спортиста генерације, као и осам ученика који су ове године учествовали на државним такмичењима. Укупно је подељено 99 књига.
Професори и ученици школе припремили су пригодан програм, који је започет химном Републике Србије „Боже правде“, у извођењу хора чачанске Гимназије, састављен од овогодишње генерације матураната, под управом професорке Мирјане Јаневске.
„ОСТАВИО СИ НАМ У АМАНЕТ ДА БУДЕМО ТВОЈ ОСМЕХ“
Генерација се опростила од професора, али и од друга Уроша Јосиповића, кога су изгубили у саобраћајној несрећи.
– Кад се налазиш у овим, многи би рекли најлепшим годинама, смрт је за тебе забрањена реч, нешто тако далеко, нестварно и ван домашаја наших мисли. Може се дестити другима, она напада старе и болесне, али онда та иста смрт одлучи да нам показже колико је заправо моћна. Прошли су дани, озбиљни, тешки дани од када те нема, а бол не јењава, твој глас одзвања као да си поред нас, твој лик не бледи, осећамо те… Недостајеш нам да прославимо овај крај, идемо на матуру, отплешемо матурски плес и коначно добијемо ту гимназијску диплому. Горки осећај у срцима из дана у дан све је јачи и тако свако на свој начин у мраку учмале собе дозива твој мили глас, сећамо се лепог, измамиш нам осмех, а онда натераш на плач… Оставио си нам сасвим несвесно у аманет да будемо твој осмех, задужио си нас да се радујемо дупло, учимо дупло и никада не дозволимо да буде другачије… Зато Уки мој буди сигуран да те никада нећемо заборавити и нека ово буде још један поздрав до поновног сусрета. Воли те твоја Гимназија, твоја генерација и наравно твоје 4/6 са разредном Милом – опростила се Урошева другарица Нина Петковић.
„ПОНОСНО И ХРАБРО, ОНАКО КАКО СМО НАУЧИЛИ“
– Моја осећања тренутно су помешана. Са једне стране се радујем новој, неистраженој страници свог живота и ономе о чему маштам још као дечак. Али, са друге стране је присутна нека неописива сета за младалачким дружењима и безбрижним данима. Још увек ми у сећању стоји први дан када смо крочили у просторије наше Гимназије. Непозната лица свуда око нас, на први поглед намргођена и суздржана. Гледали смо бојажљиво једни у друге, питајући се шта нас је то снашло… А погледајте нас сада, насмејане, неустрашиве, поносних глава. Стојимо једни уз друге нераздвојени и сложни… Наше учионице, а посебно наше клупе сведоци су разговора, кикотања, тајни и шала. Сведоци су једне генерације која одлази. Али, свакако генерације која је оставила печат у овој школи… Стекли смо пријатеље које ћемо памтити читавог живота. Пронашли смо путеве и схватили да лекције из хемије, биологије, социологије нису једино што смо научили. Сазнали смо много више од тога… За нама остаје једно дивно време, безброј успомена, смешних и тужних тренутака… Памтићу вас као једну велику и сложну породицу, јер ми то заиста јесмо. Сви ћемо кренути путем који смо одабрали, сигуран сам да ће свако од нас понети део ове школе и дружења са собом кроз живот. Поносно и храбро, онако како смо научили – део је говора најбољег ученика Сава Станојевића, који се у име генерације захвалио професорима школе.
Н. Р.
Фото: Н. Р. и В. С.
