Petočlana porodica Matović živi jedan sasvim običan život. Toliko „običan“, da ne bude nimalo dosadan, ali ni previše težak. Zahvaljujući pre svega velikoj ljubavi, privrženosti, razumevanju i dogovoru, uživaju u svakom zajedničkom trenutku. Koliko je sve to važno dokazuju Milan (45) i Biljana (39), koji su uspeli da od prazne kuće, kakva je bila pre dvadesetak godina, kada su se venčali, naprave svoj kutak, baš onakav kakav su želeli. U kući su i sada radovi, uređuju sprat, gde će svoje sobe imati već odrasli Maja (18) i Marko (17). Mateja je najmlađi i najglasniji. Kad se pre četiri godine rodio, postao je mezimac, ne samo najuže porodice…
I sami odrasli u mnogočlanim porodicama (Biljana ima tri sestre, a Milan sestru i brata), uopšte nisu imali dilemu šta im je najvažnije u životu. Mada u to vreme, pričaju nam, nijedno od njih dvoje nije imalo siguran posao, složili su se da u kući iznad svega žele da čuju dečiji smeh.
– Bili smo mladi i zaljubljeni. Bilo nam je jedino važno da budemo zajedno, ostalo samo po sebi dolazi – kažu oboje bez razmišljanja.
Srećna okolnost je bila što su imali obezbeđen krov nad glavom. Milanovi roditelji, iz Močioca pored Ivanjice, ranije su izgradili kuću u Čačku.
– Kada smo se venčali, kuća je bila samo ozidana, ali bukvalno golih zidova. U prvo vreme moji roditelji su nam pomagali, a imali smo i malinjak u selu i od toga počeli da se kućimo, deo po deo – priseća se Milan.
Kada se udala, Biljana je imala 19 godina, u 21. je rodila Maju, u 22. Marka. Možda baš zbog te mladosti, priseća se, lakše je nosila sve što je bilo teško u prvim godinama braka. Bez posla i stalnih prihoda, gotovo bez podrške države i grada, kupovali su jednu po jednu stvar, od stola i kreveta, kako su počinjali i njihovi roditelji. Milan je nalazio privremene poslove, a Biljana je imala „sve vreme ovog sveta“, koje je posvetila deci. Sada misli da je to bila i velika prednost.
Planirali su dvoje dece, ali su se ipak odlučili da ima „prostora“ za još jedno. U međuvremenu, oboje su se zaposlili, „stali na svoje noge“, ali naglašavaju da to nije bilo presudno za odluku da imaju još jednog člana.
– To je prvo bila Biljina ideja, sa kojom se ja nisam baš odmah složio… Ali nije mi trebalo mnogo – priznaje on uz osmeh, dok Biljana kaže da je glavni razlog te odluke što jednostavno voli decu. Mateju je rodila posle 13 godina „pauze“ i za njega su imali materijalnu podršku od države i jednokratnu od grada.
– Sa decom ili bez, čoveku uvek nešto nedostaje. Ali, sve to što nisu imali, nije nimalo uticalo na suštinu života, konstatuju oboje. Poredeći svoje detinjstvo u Močiocima, gde je odrastao, Milan kaže da njihova deca imaju mnogo više… Verovatno i zato, rukovode se načelom da se realnost mora prihvatiti, ali se treba uvek nadati da će biti bolje.
– Kad imaš sve, nema ni čemu da se raduješ. A mi, kad god bismo nešto stekli, značilo je da idemo napred. Tako vaspitavamo i decu – objašnjavaju Matovići, koji godinama, svi zajedno, veći deo leta provedu u malinjaku u selu. Počeli su sa pet ari, a sada imaju 15, pa kažu, tako svako dete ima svoje parče zemlje. U berbu malina su uključeni svi, pa i najmanji Mateja. Isto tako, svi učestvuju u dogovaru kako se troši ono što su zaradili. Tako su kupili auto, obnovili pradedinu kuću u selu, išli zajedno na more…, a ove godine odlučili su da Maja i Marko dobiju najzad svoje sobe.
Od prvog trenutka njih dvoje bili su velika pomoć i podrška u odgoju i vaspitavanju brata. Za Maju, maturantkinju Ekonomske škole, ljubav i povezanost su sinonimi njihove porodice.
– Nikada nisam osetila da nas je mnogo, jer roditelji pružaju podjednako svima. Važno mi je i što sve odluke zajedno donosimo – kaže Maja.
Za Marka, koji više od deset godina trenira fudbal, a sada ide i na kurs za sudije, iskrenost i međusobno poverenje su najvažniji, tako da nijedan problem nije nerešiv. Sreća na njihovim licima, gde god su sa svojim bratom, često navodi vršnjake da kažu: „Blago vama što imate i njega!“. A Mateja kaže da obožava da ide u vrtić, jer tamo ima dosta drugara za igru i učenje… I više puta ponavlja da bi voleo da ima još braće i sestara, najmanje još četiri!
– U planiranju porodice, mladim bračnim parovima bi mnogo značilo da od početka mogu da računaju na sigurniju i stalnu pomoć države i grada. Verovatno bi se mnogo više njih odlučilo da ima još potomaka. Ali, bez obzira na sve, deca su velika sreća, radost i potpuno ispunjenje života – poručuje Milan, a Biljana dodaje: „Za sve se nađe vreme! Ali, sa decom stvarno treba uživati!“
V. Trtović
