Milioni žena će potvrditi da je materinstvo nešto najlepše što im se dogodilo u životu i da je to jedan od najboljih i najvećih darova. Ipak, i pored toga, ne samo Srbija, već mnoge zemlje sveta imaju problem nedovoljnog rađanja beba, na šta utiču brojni faktori. Iako primeri drugih mogu da nadahnjuju, nema jedinstvene formule za materinstvo, jer svi tražimo lične odgovore na univerzalna pitanja da li i kada postati majka, odnosno koja je životna uloga prioritet.
“Ne postoji veći motiv za majku od motiva i želje da za svoje dete učini najbolje i vrlo često ono što je naizgled nemoguće”, smatra mr Nataša Cvijović, u društvenom životu prepoznatljiva kao socijalistkinja, inače šefica Odborničke grupe SPS u Skupštini grada i članica Predsedništva Foruma žena SPS i aktivistkinja u oblasti ljudskih prava.
Država je dosta uradila putem zakona i brojnih projekata na usklađivanju rada i roditeljstva, na stvaranju pozitivnog ambijenta između poslodavaca i zaposlenih, posebno žena. Zahvaljujući ovakvoj poslovnoj politici, poslodavci će imati zadovoljnije radnike, a žene će se pre opredeljivati za rađanje. Za povećanje broja rođenih potrebno je uskladiti mnogo faktora. Ministarka dr Slavica Đukić Dejanović, zadužena za demografiju i populacionu politiku, sa timom ljudi i Vladom Srbije, potrudila se da u svim lokalnim samoupravama gde je zabeležen veći mortalitet nego natalitet, kroz određene projekte, prevashodno putem finansijske podrške utiče na povećanje rađanja, kaže Nataša Cvijović, šefica Odborničke grupe SPS u Skupštini grada i dodaje:
– Reč je o višedecenijskom problemu. U skladu i u trendu sa savremenim svetom, gde se takođe beleži smanjen natalitet, i naša zemlja pokušava da određenim merama podrške ovaj proces ublaži, ako već ne može da ga zaustavi. Jedan od razloga nedovoljnog rađanja je ekonomska situacija mladih, relativno kasno se zapošljavaju, uglavnom njihov posao nije stabilan, već je reč o ugovorima po osnovu privremenih i povremenih poslova, na određeno vreme i slično. S obzirom na to da nemaju ekonomsku stabilnost, nisu spremni da preuzmu odgovornost za novog člana porodice, odnosno za dete. Drugi razlog je taj što se žene za rađanje opredeljuju ili veoma mlade, ili u “zrelijim” godinama, gotovo da sredine nema. Postala sam majka veoma mlada i uz veliku upornost i rad uspela sam da ostvarim sebe i u profesionalnom i društvenom smislu. To je teško i to su ozbiljna odricanja, ali je moguće. Najbolja odluka koju sam u životu donela bila jeda postanem mlada majka. Tako sam usmeravala i svoju kćerku. Ali, nije dovoljno samo usmeravati, potrebno je da se uklope neke „kocke“ u životu… tako da sam postala i mlada baka. Moje najozbiljnije i najodgovornije funkcije u životu, bez obzira na profesionalno angažovanje i učešće u brojnim društvenim aktivnostima, jesu uloge majke i bake, a najveći uspeh je kada od deteta stvorite dobrog čoveka.
Zahvaljujući angažovanju u politici, naša sagovornica je imala priliku da na lokalnom nivou utiče na donošenje određenih mera podrške rađanju. Na inicijativu i u saradnji sa koleginicom Milkom Vučić, odbornicom iz prethodnog skupštinskog saziva, a uz podršku Grada izborila se da lokalna samouprava izdvoji sredstva za nezaposlene porodilje i ta odluka je i sada na snazi.
– Nezaposlene porodilje od 2014. godine imaju priliku da od Grada Čačka dobijaju mesečnu naknadu u trajanju porodiljskog odsustva. Iznos nije veliki, ali svakako znači. Kada je reč o indirektnoj podršci, takođe već osam godina učestvujem u radu Komisije za dodelu finansijske podrške učenicima i studentima. Uslovi za dobijanje finansijske podrške u toku studiranja su fleksibilniji nego republički, jer Grad Čačak želi da pomogne mladim ljudima i nagradi ih za njihov rad. Na neki način to je podrška i njihovim roditeljima. Naravno, bili bi najsrećniji kada bi se mladi ljudi vratili i svoje znanje plasirali u sredini u kojoj su i rođeni. Ali, ne možemo nikoga ograničavati, niti obavezivati da se vrati u Čačak, ukoliko njegova struka nema odgovarajuće mesto u poslovnom okruženju našeg grada. Ipak, nikada se ne zna kada će neki budući dobar stručnjak, ili naučnik pomoći svom gradu. Svako se opredeljuje šta će da uči i gde će da živi i radi. A pravo na lični izbor je jedno od osnovnih ljudskih prava. Suština svih podsticajnih mera, kada govorimo o demografiji i populacionoj politici, usmerena je ka tome da se kod mladih ljudi podstakne želja da ostanu u mestima i u državi u kojoj su rođeni, a ne da to čine pod pritiskom – naglašava Nataša Cvijović.
Prema njenim rečima, Čačak je jedna od retkih lokalnih samouprava koja je uspela da u gradske akte, kao što je Pravilnik o merama zapošljavanja, integriše da određena podsticajna sredstva dobijaju i poslodavci koji zaposle samohrane roditelje. Pored te, jedna od indirektnih mera je namenjena deci iz hraniteljskih porodica i roditeljima kojima je rešenjem suda povereno dete na čuvanje i staranje.
U društvenom sistemu, ističe naša sagovornica, ipak treba naći meru, kako bismo zajedničkim zalaganjem i radom došli do najboljih rešenja i učinili što veći broj građana Srbije zadovoljnim. Ako bi se čekalo da se prvo sve u životu obezbedi: posao, stan, auto…, onda bi se malo njih odlučilo za roditeljstvo. Jednostavno, treba pratiti prirodu, a jedan od prirodnih zakona je rađanje. S obzirom na to da su deca najveći kapital, a staro pravilo kaže da bez rizika nema kapitala, kako uz osmeh ističe, onda žena treba na određeni način da “rizikuje“ i stvori bogatsvo koje se ne iskazuje novcem:
– Moja poruka ženama je da mlade rađaju. Sve ostalo, ukoliko žele, mogu da postignu. Žene imaju tri uloge, biološku (rađanje), radnu (obezbeđivanje finansijskih sredstava) i društvenu (učešće u društvenom životu). Zaista je vrlo teško sve tri uskladiti. Ali, žene ponekad naprave pauzu. I ja sam to uradila. Imala sam period u životu kada sam bila posvećena samo gajenju deteta i učenju, a posle toga sam se posvetilai radnim i društvenim aktivnostima. Sve može da se uskladi, ali biološki sat ne može da čeka.
Naša sagovornica smatra da je veoma dobro što država vraća neke stare propise koji su važili pre 30 godina, pre svega kada govorimo o odnosu poslodavaca prema zaposlenima, bez obzira na to da li je reč o muškarcima ili ženama:
– Ne može se očekivati da samo država nešto za nas učini, zato je potrebno da počnemo drugačije da razmišljamo. Možda porodici odgovara da muškarac bude na porodiljskom odsustvu i da brine o svom detetu. Ukoliko postoji podrška primarne porodice, žene treba da rađaju kada one to žele i da u dogovoru sa partnerom usklade zajednički život. Ukoliko im zdravstveno stanje dozvoljava, nijedan razlog ne treba da ih sputava u ostvarivanju materinske uloge.
Šefica Odborničke grupe SPS u Skupštini grada smatra da je u Srbiji vepoma teško biti žena i baviti se politikom, naglašavajući da u izvršnoj vlasti nisu dovoljno zastupljene dame.
– Određeni limit do koga žene mogu da dođu jeste zakonodavna vlast, a procenat zastupljenih žena u izvršnoj vlasti na svim nivoima je jednocifren. Iako se ne osećam neravnopravnom u odnosu na muškarce, zaista je teško, jer još uvek vladaju tradicionalno utemeljeni stereotipi. Imam snagu i upornost, ali ipak ovo je svet muškaraca, jer je novac u njihovim rukama. Upravo zbog toga je ekonomsko osnaživanje žena veoma važno. Jako je bitno da se žene u ekonomskom smislu osamostale, da ne zavise ni od roditelja, ni od partnera – naglašava Nataša Cvijović.
N. R.
