NEMAJU SVI TE USPOMENE…
Marko Čkonjević, profesionalac s višedecenijskim iskustvom u kreativnim industrijama, iskusan i uspešan promoter i menadžer u kulturi, ali i veliki entuzijasta, vlasnikje Filmske kuće “FAME Solutions”, trenutno angažovan kao brend menadžer i savetnik za komunikacije u Nacionalnoj platformi Srbija Stvara, pri kabinetu predsednice Vlade. Tokom karijere, bio je izvršni producent i šef promocije različitih filmskih festivala i događaja kao što su CINEMANIA, FESTIVAL AUTORSKOG FILMA, COMEDY FEST-a i na čelu tima promocije BELDOKS festivala.
Prve korake u struci napravio je u distributerskoj kući “Tuck Vision”, gde je stekao zavidna iskustva i veštine u radu sa holivudskim studijima “Warner Brothers”, “20th Century FOX”, “Disney” i “Soni Pictures”. Radno iskustvo sticao je i u kompanijama “McCann” Beograd, “Tiffany Production” i “MegaComFilm”, kao i Javnom preduzeću “Čačanski Glas” (Televiziji Čačak), Televiziji “Galaksija 32”, što su mu prva zaposlenja. Pre pokretanja svoje firme, radio je na poziciji regionalnog direktora marketinga CINEPLEXX lanca bioskopa za zemlje bivše Jugoslavije, Severnu Italiju i Grčku (Solun). Umetnički direktor je filmskog festivala u Ravnom Selu, čiji je osnivač Lazar Ristovski i doskorašnji član Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu. Marko je i autor romana o zavičaju “Šapat Čemernice” ali i Anin i Martin tata.
POČINJAO I U NAŠOJ KUĆI
Počeo si karijeru u Čačku, na TV “Galaksija”, bio radnik i naše medijske kuće, a onda se otisnuo u Beograd i vrlo brzo se dobro pozicionirao u veoma teškim vremenima. Kakva te sećanja vežu za rodni grad?
-Ako ćemo iskreno, ja i ne mogu da pričam o sećanjima, jer suštinski nikada iz Čačka nisam otišao. Ja se i danas predstavljam kao seljače iz Trbušana kod Čačka. Kad god sam imao priliku, bez obzira na posao i obaveze, ja sam dolazio i posebno sam ponosan što sam tu ljubav prema svom kraju i ljudima uspeo da prenesem na svoje ćerke, suprugu i prijatelje. Iako se ponekad moji prijatelji iz Beograda našale na račun mog konstantnog lokal patriotizma kojem su izloženi, imam utisak da su svi odreda lako zavoleli ovaj grad, kada bi u njega došli. Čačak je grad očuvanog duha, autentičan i dosledan sebi, ali to vidiš tek kada odeš iz njega i imaš mogućnost i priliku da sa neke distance porediš, ili pričaš sa ljudima koji dođu i dive se stvarima koje ti podrazumevaš, jer su tu od kad znaš za sebe. Nemaju svi Meštrovića i Brašovana u centru, ni Moravu, ni grb Obrenovića na fasadi Muzeja, ni Ovačar, ni Kablar, ni one lepe dužine u govoru…Nisu svi išlu u školu “Tanasko Rajić”, nije svima u Gimanziji bila razredna Vera Radovanović, nije svima Šuša predavala istoriju, ili Danica Otašević bila prvi urednik … Nemaju svi te uspomene.
Prvi moderni bioskopi u Srbiji, filmska industrija, distributeri, sve se to, zapravo, vezuje za tebe. Kako danas, kada je bioskop, ipak, uspeo da opstane, gledaš na sve ono kroz šta je tvoja branša (i ti sa njom) prolazila?
– Imao sam tu sreću da su moji počeci u filmskoj industriji vezani za vreme neposredno posle sankcija, kada holivudski studiji ulaze na naše tržište. To je omogućilo i da se uporedo sa tržištem i kolegama razvijam kao profesionalac u poslu, učeći od najvećih na globalnom, svetskom nivou. Dodatno, imao sam sreće da sam bio deo sjajnog tima izuzetne kompanije. Privilegija je bila i to da vam službena putovanja budu Kan, Berlin, Los Anđeles, London… Divno je to vreme bilo. Vreme velikih filmova i velikih rezultata, velikih kampanja i važnih nagrada i velikih izazova, lojalne konkurencije il jubavi prema filmu. Danas je prioritet zarada na blagajnama i to znantno menja filmsku industriju.
Tokom rada u filmskoj industriji putovao si po celom svetu, stekao ugled među predstavnicima mejdžora (velikih studija i produkcijskih kuća). Kako oni gledaju na tržište Srbije i Balkana, kojima mi stalno “zameramo” da je premalo.
MALI ČOVEK SA BALKANA, VELIKI POKRETAČ…
-Moj utisak je da naši supervizori i poslovni partneri u svom profesionalnom stavu nikada nisu dozvolili da se osetimo malim ili manje bitnim. Bavilisu se nama kao da smo razvijeno i zrelo tržite i pomagali nam da dođemo do te zrelosti, bilo individualno, bilo kao tržište ili pojedinac. Nema malog ili lošeg tržišta, postoji samo loš rezultat, a to nije bila opcija. Mali čovek sa Balkana je samom sebi najbolji pokretač, jer mi stalno živimo u grču da je tamo neko bolji od nas i da je “kod komšije zelenija trava”. Zato prosečan Balkanac daje 130 odsto sebe da bi bio na nivou na kom on misli da su oni drugi. Valjda su nam tako govorili, da je neko bolji od nas, da zaostajemo za svetom, pa licitiraju koliko kaskamo, 10, 20, …50 godina, a u stvari, hrane jedan masovni kompleks niže vrednosti koji za rezultatima ili odbojnost prema zapadu ili vanrednu radnu naviku. Stranci tu radnu naviku, povećenost i takmičarski duh kod nas vrlo koriste i neguju. U 90 odsto slučajeva, naši rezultati su iznavredni, posebno ako uzmemo u obzir okolnosti.
Oprobao si se i kao pisac. Iza tebe je “Šapat Čemernice”, jedna nežna, ali ipak, muška knjiga. Spremaš li nastavak?
-Slagao bih ako bih rekao da ne razmišljam o tome, ali ne zato što ja sad mislim da sam neki pisac, jer je prva knjiga uspela, nego zato što sam se mnogo lepo osećao kad je “Šapat Čemernice” ugledala svetlost dana. Za mene je pisanje bilo terapeutski proces. Lekovito. A ponosan sam na roman kao lično dostignuće, ali i svojevrstan spomenik svojoj porodici i svom kraju.
LOGIČAN KORAK…
Posle mnogo godina rada za druge, otisnuo si se u samostalne vode i osnovao“FAME”, sopstvenu filmsku kuću. Koliko te je na to oterao osećaj sputanosti radeći za druge ili je, nakon višegodišnjeg iskustva, sazreo trenutak i to bio zapravo, logičan sled u tvojoj karijeri?
– Ima tu svega. Primarno je to da je to bio logičan sledeći korak, da iskustvo, znanje i socijalni kapital stican dve decenije probam da valorizujem u nešto opipljivo, što bi iza mene ostalo mojoj deci. Kada tako brzo dođete tako visoko u jednom poslu, posle nekog vremena nužno je da krene stagnacija. Ja sam odlučio da odem dok sam na vrhuncu. Neki kažu da je to odluka iz ega. Neću da osporim, ali je odluka i iz prakse. Inače, budući da radim posao koji volim i koji sam izabrao (ili je on izabrao mene), nikada nisam imao osećaj da radim za druge. Valjda zato što toliko volim to što radim i što me ispunjava.
“FAME” je za relativno kratko vreme postala respektabilna distributerska, ali iprodukcijska kuća. Kako do uspeha u vremenima kad mnogi govore kako je uspeti nemoguće?
– Radom! Imate dva puta u životu. Da zasučete rukave i uzmete stvar u svoje ruke ili ostanete posmatrač u svom životu kome je uvek neko drugi kriv za propuštene prilike. Motivi iz kojih sam osnovao svoju firmu nisu da se takmičim na tržištu i otimam o blokbastere, nego da napavim firmu u kojoj nas par zaljubljenika može da živi pristojno radeći ono što voli i što nas ispunjava. Prepoznali smo da se retki bave autorskim filmom i malim pričama i distrbucijom malih filmova, jureći velike rezulatate. U tom segmentu smo perpoznatljivi i relevantni i nama je to dovoljno. Produkcija je došla prirodno, baš iz te sfere, malih, značajnih filmova, pa smo u koprodukciji sa FDU završili “Heroje”, debitantski film Gorana Nikolića, a sad nam je Filmski Centar Srbije ukazao poverenje sufinansirajući film “Počnimo ljubav iz početka”, po motivima života naše džez i šlager pevačice Beti Đorđević. Taj izazov je tek pred nama.
U ZAVIČAJU, SVE ČEŠĆE
U poslednje vreme te često viđamo u Čačku, više projekata u rodnom gradu je iza tebe za kratko vreme. Da ih pobrojimo i poklonimo im po koju rečenicu?
– Kao što rekoh, ja nikada nisam ni otišao. Šalim se. Kao deo nacionalne platforme Srbija Stvara bio sam deo resorne radne grupe za revitalizaciju Ovčar Banje. Ipak, priroda mog posla organski me, kao i mnogo puta do sada, nanovo uvezala sa kulturom grada i najmlađom ustanovom kulture u Čačku. Kao izvršni producent uradio sam monodramu “Nenapisana pisma” o Nadeždi Petrović, po tekstu Milkice Miletić, koju tumači VanjaMilačić. Nedavno smo imali premijeru još jedne monodrame,“Vetar i zastave”, po tekstu našeg proslavljenog pisca i scenariste Dejana Stojiljkovića, u kojoj Nikola Šurbanović igra Tanaska Rajića. Moram da kažem da su se kroz rad na predstavama, članovi te dve ekipe iskreno zaljubili u Čačak i ponosan sam na to što sam na njih preneo ljubav prema mom gradu isto koliko i na sjajne predstave koje smo napravili i koje će se još dugo igrati.
Čačak je od sledeće godine nacionalna prestonica kulture, koja je tu tvoja uloga?
– Kada je reč o kampanji “Čačanska rodna”, odazvao sam se pozivu da svoje znanje i iskustvo u marketingu i promociji stavim u funkciju tako važnog projekta za naš grad. Moj grad! Počastvovan sam tim pozivom i zahvalan na ukazanom poverenju. I odmah da kažem, biće to veliki posao, jer su kreatori programa, sve ustanove kulture, dale svoj maksimum da ovaj projekat dođe u Čačak. Čast mi je da budem u timu energičnih, kreativnih i posvećenih pojedinaca koji se trude da promene profil grada i postave ga na zasluženo mesto na kulturnoj mapi Srbije. Više od 100 programa izdvojeno je i još toliko predloga, što više nego dovoljno govori o bogatstvu i potencijalima kuturne slike grada i ljudi, ali i o tome da su se nadležni i njihovi saradnici bavili temeljnim istraživanjem šta bi sve trebalo da uđe u program prestonice. To je veliki rad koji se isplatio.
“Čačanska rodna” je prvi projekat ovog tipa i nikada nijedan grad u Srbiji osim Novog Sada (Evropske prestonice kulture) nije učestvovao u projektu ovolikih i ovakvih razmera. Dugujemo veliku zahvalnost gradonačelniku Milunu Todoroviću i gradskoj upravi koja je prepoznala ovu priliku za grad i novi kvalitet života ljudi u njemu i odgovorila na taj zadatak tako uspešno. Iza prestonice ostaju novi objekti i ustanove kulture, novo gradsko jezgro i nove i unapređenje postojeće manifestacije. Srećan sam zbog svih tih ljudi, čiji je višedecenijski rad valorizovan ovim projektom, posebno što je moj utisak da recimo Beograd uprkos veličini i činjenici da je prestonica, nema tako agilne poslenike i jaku i nezavisnu scenu! Imajući sve to u vidu, sada se nužno kao prioritet postavlja zadatak da na pravi način, adekvatnom i efektnom promocijom predstavimo sve svoje posebnosti, svešto je ovaj grad iznedrio i stvorio u prošlosti, sve što kao savremenici gradimo i radimo, ali i da predstavimo Čačak kao rasadnik kulture za buduća vremena. Naš zadatak je da podignemo Čačak visoko na mapi relevantnih kulturnih i turističkih kvaliteta, a za to imamo svoje autentične sadržaje i ljude…
Zorica Lešović Stanojević
ČAČAK NIJE ČAČAK BEZ “ČAČANSKOG GLASA”
„Čačanski glas“ je ove godine obeležio svoj 90. rođendan. Kao nekadašnji radnik naše medijske kuće, možda bi bilo lepo da pred praznike uputiš porukunašim čitaocima?
– Svi mi koji čitamo “Glas” treba da budemo jako ponosni na to, pa čaki da sami sebe pohvalimo, jer tako čuvamo još jedno važno obeležje našeg grada. Najstariji živi svedok naših života i dela zaslužuje to poverenje i našu ljubav. Čačak nije Čačak bez “Čačanskog glasa”.
