САМОУВЕРЕНОСТ – САВЕЗНИК НА ПУТУ КА УСПЕХУ
Пут до сјајног успеха у школи је поплочан марљивим радом, упорношћу, али и високим стремљењима, истиче Маријана Петронијевић из Жаочана, ђак генерације ОШ „Бранислав Петровић“ у Слатини, иначе будућа гимназијалка, која ће своје школовање наставити у Крагујевцу.
-Бити ђак генерације за мене је нешто посебно, јер сам то желела од тренутка када сам ногом крочила у школу. А када вам нешто постане приоритет – то постаје део вас и ништа везано за то више не представља обавезу, већ искључиво постаје уживање и изазов. Била бих неискрена када бих рекла да сам се због ове, за мене и те како пожељне титуле било чега одрекла, јер сам била увек добро организована. Када неко себи одреди циљ, важно је да никада не одступи од њега и да се у складу са тим и опходи, правећи добру равнотежу између обавеза и времена за опуштање, у коме може да се бави неким другим активностима, без обзира да ли је реч о дружењу, спорту, музици, читању или нечем другом – каже Маријана Петронијевић.
СЛОБОДНО ВРЕМЕ ВАЖНО КАО И УЧЕЊЕ
Питали смо ову изузетно самоуверену будућу средњошколку, колико је тешко некоме ко је основац да изгради баланс између учења и свега другог што се убраја у слободне активности. Одговорила је да је то у њеном случају било много лакше него већини њених вршњака, јер је учење од самог почетка доживљавала као велики изазов.
-Бавила сам се каратеом и одбојком, дружила са пријатељима, уживала сам у музици, ликовној уметности, филмовима… Ипак, најлепше сам се осећала у времену проведеном са књигом, јер за мене је читање неисцрпни извор знања и забаве. Читала сам све што ми је пало под руку – романе, чланаке о свемиру, Африци, животињама… Волела сам да проводим време и у учењу страних језика, али и читајући о културама других народа и земаља. Све што сам навела давало ми је снажну вољу да се још енергичније посветим учењу.
Маријана ће основну школу памтити као период у ком је научила шта значи бити човек. Никада неће заборавити своје наставнике, који су јој у свему били велика подршка и од којих је, поред оних редовних лекција из градива, много тога важног научила, што ће јој користити у даљем школовању, али и у животу уопште. Ипак, како истиче, највише ће јој недостајати школски другови и другарице са којима је у протеклих осам година, делећи и добро и лоше, свакодневно проводила време.
Све своје битке у основној школи, Маријана је, како каже, извојевала сама, захваљујући посвећеном раду и упорности. „Ветар у леђа“ су јој давали првенствено они најближи – отац, мајка, старија сестра и брат, наставници у школи, другови и другарице.Довољно је било што су сви они веровали у мене. Ипак, све оно што сам постигла до сада највећим делом резултат је моје упорности, радозналости, самоуверености и спремности да се посветим напорном раду, што све заједно и чини чаробну формулу успеха.
Како објашњава Маријана, одлуку о свом даљем школовању је донела сама, у складу са својим интересовањима, али је о томе разговарала и са наставницима и породицом, како би била сигурна да је направила најбољи могући избор.
-Уписала сам Прву крагујевачку гимназију, друштвено- језички смер. Сматрам да су стандарди у тој школи веома високи, али то је баш оно што тражим. Желим да у средњој школи стекнем велико знање и усвојим одређене принципе, који ће ми помоћи у даљем образовању. Још увек нисам сигурна да ли ћу се након стицања средњошколске дипломе определити за психологију или право, али још увек имам довољно времена да о томе подробно размислим.
Маријана поручује својим вршњацима да се увек запитају шта је то што желе да постигну у свом школовању. Када поставе приоритете, преостаје им само да марљиво раде и успех сигурно неће изостати.
В. Степановић
САМОУВЕРЕНОСТ КАКВА СЕ РЕТКО СРЕЋЕ И КОД ОДРАСЛИХ
Весна Вукотић, разредни старешина, истиче да је ОШ у Слатини ове године имала четири “вуковца”, али да је титула ђака генерације сасвим заслужено припала Маријани Петронијевић:
-Маријана је изузетно радно и васпитано дете, којим би се свако поносио. Осим сјајних оцена, оно што је посебно краси јесу необична упорност, висок степен самоуверености, који се ретко среће и код одраслих људи, такмичарски дух, ораторске вештине, склоност ка глуми… Она зрачи неком посебном енергијом, има лидерску црту у себи и због тога су је у одељењу много волели и уважавали.
