GRAD ČAČAK ĐACIMA GENERACIJE ČESTITA POSTIGNUTE USPEHE U DOSADAŠNJEM ŠKOLOVANJU!
Biti najbolji u školi koja ove godine ima 11 vukovaca, za Mariju Mirković predstavlja veliki uspeh, kome je težila još od početka školovanja. A ona sama, ponosna je na školu „Sveti Sava“, koju je osam godina doživljavala kao drugi dom.
– Naša škola nije velika, što je i dobro, jer se svi poznajemo, pomažemo međusobno, družimo se i sada u školskom dvorištu, tu nam je najlepše. Nema ljubomore i mislim da su svi ponosni na ovaj moj uspeh – kaže Marija.
Po mnogo čemu ona je tipičan predstavnik svoje generacije, vozi skejt, trenirala je košarku, sluša i voli savremenu muziku. Ali obožava i zvuk klavira, koji je naučila sama da svira.
– Znam da to nije dovoljno, tako da uglavnom sviram za svoju dušu i uši. Ali, sviranje me odmara, donosi mi neki unutrašnji mir – primećuje vedro.
Za razliku od mnogih vršnjaka, voli da provodi vreme u šetnji po svojoj Atenici, naročito uz Ateničku reku, kao i uz dobru knjigu ili filmove rađene na osnovu motiva poznatih književnih dela.
Kao veliko i lepo iskustvo izdvaja boravak na seminaru na Goču, posvećenom njoj omiljenoj matematici. I odlazak u Soči prošle godine, kao nagradno putovanje, ostaće joj dugo u sećanju, ne samo zbog svega onoga što je videla i doživela u tom čuvenom ruskom letovalištu, već i zbog novih drugara iz Čačka, Užica, Valjeva i Novog Pazara. Sa njima se često čuje telefonom, više puta su se okupljali u Čačku i Užicu. Planirali su da se i letos druže, ali ih sada sprečava situacija zbog epidemije. Dogovorili su se da se ponovo vide, čim prođe opasnost od korone.
Ova, od jeseni gimnazijalka navodi da joj je matematika najzanimljiviji predmet i da je zbog toga i izabrala prirodno-matematički smer. Na to je, priznaje, uticala i razredna Svetlana Radulović, nastavnica matematike, koja joj je pomagala da reši sve svoje dileme, ne samo na časovima dodatne nastave. Marija je svake godine odmeravala matematička znanja sa vršnjacima, a u šestom razredu stigla je i do Republičkog takmičenja. Iako ima još četiri godine da se opredeli koji će fakultet studirati, svoju profesionalnu budućnost vidi u oblastima matematike ili psihologije.
Razredni starešina Svetlana Radulović kaže da je Marija pravi đak generacije, jer je od petog razreda vredno radila.
– U početku, Marija se ni po čemu nije izdvajala od ostalih učenika. Bila je kao tiha voda, koja breg roni. Svake godine se takmičila i nizala odlične rezultate, bila nagrađivana za te uspehe. Veoma je odgovorna i uporna u radu. Zadovljna je svojim uspesima, ali nikada to ne ističe. To bi mogla biti i njena mana, jer je ponekad previše skromna. Omiljena je među učenicima i nastavnicima, jer je, pored svojih obaveza, uvek spremna da se posveti svojim drugarima, da im pomogne – kaže Svetlana, ponosna što je u svojoj karijeri imala takvog učenika i sigurna da će Marija i u budućnosti biti uspešna.
V. T.
BRAT ŽELJKO UZOR
Boban i Vesna Mirković, Marijini roditelji, ponosni su na svoju decu, jer je i stariji Željko bio vukovac, a sada je dobar student na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Željko je i na Mariju imao veliki uticaj, bio joj je uzor, koji je, ipak, za sada malo nadmašila.
„ŽIVA“ ŠKOLA BOLJA OD DIGITALNE
Život u „senci“ korone nametnuo je i mladima neka drugačija razmišljanja, preusmerio ih na digitalno učenje. Ali, kako ističe Marija Mirković, bilo je potrebno samo malo vremena da se priviknu na novu situaciju: – Prvih sedam dana je bilo baš naporno i zahtevno. Trebalo je i pomagati onima koji se nisu odmah uspešno snašli. Ali, onda je sve postalo uobičajeno. I profesori su imali razumevanja, pomagali nam kad god smo im se obratili. Ipak, „živu“ školu, posebno zbog druženja, ništa ne može da nadomesti – zaključuje Marija.
