МАРИЈА БОШКОВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „БРАНИСЛАВ ПЕТРОВИЋ“ У СЛАТИНИ

КРУНИСАН НАПОРНИ РАД

Марија Бошковић из Кукића се ове године уписала на престижну листу најуспешнијих ученика Основне школе „Бранислав Петровић“ у Слатини. Титулу „ђака генерације“ ће, како истиче, носити храбро, јер она представља круну њеног досадашњег рада на путу стицања неопходних знања за даље школовање.

-Увек кажем да сам заслужила све награде које сам добила, јер је свака од њих резултат посвећеног рада, огромног труда и одрицања. Ова последња је, свакако, круна свих мојих успеха током досадашњег школовања. За њу се нисам посебно припремала, а опет се, у мноштву других, најбоље примећује, као највећа потврда да сам се истрајно борила за циљеве које сам себи зацртала – каже Марија, иначе, будућа чачанска гимназијалка.

Марија ће основну школу памтити по својим наставницима, сјајним педагозима, од којих је, паралелно са градивом, усвајала и важне, животне лекције. Неће заборавити ни добре другаре са којима је проводила школске дане, али ни драгоцену подршку својих родитаља који су је увек храбрили да истраје у остваривању постављених циљева, како би могла да упише жељену средњу школу, која ће јој пружити добру основицу за даље образовање.

-Одабрала сам природно-математички смер у чачанској Гимназији због веће наклоњености према природним наукама. Ту одлуку су подржали, првенствено моји родитељи и наставници, али и моји старији другари који већ похађају ту школу. Због мог истраживачког духа, сматрам да је Гимназија одличан избор за мене – закључује Марија, изражавајући уверење да ће у средњој школи бити у прилици да научи да се још боље организује, што ће позитивно утицати на њене резултате.

Од свих предмета у основној школи, Марија каже да је посебно издвајала хемију и биологију, јер су то науке које објашњавају свет који толико жели да упозна. Од самог старта, посебан афинитет је имала и према језицима, а књижевност је њена велика љубав, коју је ове године крунисала првим и другим местом на републичком такмичењу.

-На Књижевној олимпијади, одржаној 23. маја на Филолошком факултету у Београду, освојила сам прву награду и тако постала првак Србије. Недељу дана касније, на истом месту, у области језика и језичке културе, однела сам другу награду. Резултати које сам остварила су утицали да се још више заинтересујем за језик и на неки начин пронађем себе. Такмичила сам се и у многим другим областима, почев од историје и географије, па све до хемије, биологије, па чак и енглеског језика који, иначе, врло течно говорим. Посебно издвајам такмичење „Шта знаш о саобраћају“, које се заснива на познавању саобраћајних правила и њиховој примени. Као ђак 4. разреда, заузела сам 3. место на школском такмичењу из саобраћаја, поред све те веће и старије деце. Толико сам била поносна и срећна, што је још више подстакло мој такмичарски дух. У 6. разреду, освојила сам 4. место на републичком нивоу, такође у области саобраћаја, и то је било моје прво веће такмичење, које је представљало добро искуство за сва она која су уследила касније – објашњава Марија, посебно издвајајући као предивно искуство изузетне напоре и подршку коју је током припреме за такмичења добијала од својих наставника, првенствено од Игора Дивца, Бојане Радуловић Пантелић, Славице Левајац, Александра Винића, али и учитељице Љиље која је увек говорила да је за добар пласман, поред знања, веома битан и борбени дух.

Наша саговорница сматра да су квалитетна физичка активност и добра исхрана пола здравља и због тога је, како истиче, упркос бројним школским обавезама, увек настојала да издвоји довољно времена и за спортске активности. Већ три године тренира одбојку у одбојкашком клубу ,,Борац“ Чачак и има сјајне утиске:

-Одбојка је моја велика љубав. За време тренинга заборављам на све проблеме које имам и посвећујем се искључиво игри. То је мој неопходни бег од реалности. Захваљујући овом спорту, упознала сам људе од којих сам научила колико је важан тимски дух. Мој тренер и другари из клуба су невероватна прича и авантура којој се увек радо враћам.

И читање је нешто чему Марија посвећује изузетну пажњу, воли Црњанског, Андрића и Селомовићеве класике, али и народну књижевност. Својим вршњацима препоручује да обавезно прочитају књигу „Ми деца са станице Зоо“, која представља аутобиографију девојчице која се сусреће са наркоманијом и зависношћу, јер сматра да се о овој изузетно важној теми не прича довољно. За читање и анализу топло препоручује и књигу Џејн Остин „Гордост и предрасуде“.

Марија каже да је Србија непоновљива земља по богатству културе коју поседује, али и по изузетном народу који је дружељубивији и отворенији од других. Жели да путује, да упозна друге земље и њихове обичаје, али је сигурна да ће се увек са великом радошћу враћати свом родном крају и својим коренима.

Будућим основцима поручује да без напорног рада и одрицања нема ни значајнијег напретка у стицању знања, али да је у свему томе веома битно да чврсто верују у себе и да никада не одустану од својих снова.

В. С.

ВАЖНА ЈЕ И ПОДРШКА ПОРОДИЦЕ!

Подршка породице је веома значајна на путу остварења зацртаних животних циљева. То потврђују и Маријине речи да су за њен успех добрим делом заслужни сви чланови њене породице. Како каже, „када је посустајала, њена мајка је увек проналазила праве речи за њу, за тату је била увек шампион, у брату је проналазила највећу конкуренцију, али уједно и потпору, док су је дека и бака својом причом увесељавали и бодрили“.

Породица Бошковић је веома задовољна резултатима рада које је Марија, захваљујући посвећеном раду, потпуно заслужено остварила.

-Осећај је прелеп. Поносна сам на Марију. Није одустала ни од једног зацртаног циља. Постала је ђак генерације и веома сам срећна што је остварила толики успех. Подржавали смо је максимално и то ћемо чинити и даље – истиче Маријина мајка.