У Народној скупштини данас се одржава посебна седница са једном тачком дневног реда – избор Владе и полагање заклетве председника и чланова Владе. Мандатар Ђуро Мацут представио је програм.
– У времену убрзаних глобалних промена наша политика мора бити храбра у идеји, али доследна у интересу. Желимо да изађемо из оквира класичне дипломатије и да понудимо нове приступе, не да будемо само држава која учествује, већ и држава која иницира, да не следимо туђе агенде, већ да се изборимо за своје. Дипломатска мрежа Србије мора бити више од присуства, она мора да се трансформише и да буде инструмент утицаја који генерише конкретне резултате, платформе које подстичу знање, мостове који премошћују старе поделе. Ми морамо да повежемо националне интересе са европским вредностима усаглашено и синергично. Спољна политика више није само однос држава, већ однос економија, наука, култура и вредности. Србија не приступа Европској Унији из позиције молбе, већ из уверења, уверења да је Европска Србија једнако потребна Европи, колико и Европска Унија нама. Тај однос је партнерски заснован, на међусобном поштовању, а не на симетрији – рекао је Мацут.
Мандатар Мацут истакао је да је једно од најважнијих питања од националног интереса Косово и Метохија.
– Косово и Метохија остаје централно питање од највишег националног интереса, а очување суверенитета и територијалног идентитета је једно од најзначајнијих спољнополитичких приоритета за Србију. Наш приступ је да се дијалог води отворено, искрено и без притисака. Не одустајемо од својих принципа, али не одбијамо дијалог. Сваки договор мора почивати на међусобном уважавању и да решења која су трајна не могу бити наметнута. Србија ће наставити да буде конструктивни актер, али неће пристати на решења која нису у складу са Уставом и Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244. Балкан мора престати да буде симбол нестабилности, време је да постане симбол решења – казао је Мацут.
Интегрални развој је стратешки правац у оквиру плана „Србија 2027.” усмерен на равномерно унапређење свих делова земље од најразвијених урбаних центара, до најудаљенијих и до сада запостављених делова.
– То је приступ који не подразумева само економски раст, већ и циљано подстицај за развој туризма, заштите животне средине, културе, пољопривреде и социјалне инклузије уз пуно поштовање специфичности и компаративних предности сваког подручја. У пракси интегрални развој донео је видљиве резултате широм Србије. Западна Србија добила је нови туристичко економски значај кроз пројекте, као што су уређење Овчарско-кабларске клисуре, изградња модерних садржаја, инфраструктуре и нових туристички атракција. То је довело до повратка људи у завичај, раста интересовања инвеститора и повећаног смештајног капацитета.
Када је реч о туризму у наредне две године Влада Републике Србије наставиће снажно да улаже у туристичку инфраструктуру и омладинску политику, као је део интегралног приступа унапређења квалитета живота и убрзаног развоја локалних заједница. У овој и наредној години реализоваће се осам великих пројеката. Министарство културе свој рад у наредном периоду темељиће на три кључна правца: стратешко планирање развоја културе, јачање капацитета установа, заштити култног наслеђа, српског језика и ћирилице, као и интензивнијем представљању српске културе у региону и свету. Брига о културном наслеђу укључује обнову манастира Хиландара и Манасије, заштиту Царичиног града и културни развој Сремских Карловаца, али и системски повратак српских културних добара из иностранства – рекао је Мацут.
Мацут је истакао је да ће Влада Србије обратити посебну пажњу на јачање пољопривреде и прехрамбене индустрије, као једне од најважнијих друштвених ресурса.
– Пољопривреда и прехрамбрна индустрија представљају један од најважнијих друштвени ресурса, с тога ће наша политика бити усмерена на стабилност и сигурност хране, подизања конкурентности домаћих произвођача, дигиталну и технолошку трансформацију сектора као и договоре на климатске изазове који су све чешћи. За нас улагање у пољопривреду није само економска мера, то је питање националног суверенитета, демографске обнове села, очување начина живота који представља идентитет Србије. Нова Влада посебну пажњу усмериће на јачање свих карика у том ланцу, под мотом „Од њиве до трпезе“ – казао је Мацут.
Тренд запошљавања медицинских радника из иностранства наставиће се и у наредном периоду, а циљ Владе је и смањење листа чекања.
– У области здравства наставићемо да радимо на смањењу листа чекања. Од 10. септембра листе чекања смање су за више од 30.000, тако што су потпуно решене за области прегледа скенером, операције катаракте и короногрфија, док су листе чекања за прегледе магнетном резонанцом решене свуда, осим у три установе у Војводини на којима се ради. План је да се највећа листа за уградњу кука и колена смањи до краја 2026. године. Наставићемо запошљавање здравствених радника из дијаспоре, до сада се вратило њих 65 из целог света. Настављамо са запошљавањем дипломаца медицинских факултета. Радићемо на промоцији скрининг програма и превентивних прегледа, посебно кроз програм „Караван здравља“, који је од краја 2024. до сада посетио 22 града. У сарадњи са Министарством за јавна улагања улажемо и у здравствену инфраструктуру – рекао је Мацут.
Најављено је и спровођење реформе правосудног система засноване на уставном поретку, европским вредностима и потребама нашег друштва.
– Право и правда нису само темељи нашег правног поретка, они су темељи поверења грађана у државу. Зато ћемо у наредном периоду наставити свеобухватну реформу правосудног система. Србија мора бити земља у којој се закони не само доносе, већ се доследно и спроводе. Ускоро ће пред Скупштину Влада Србије упутити измене Кривичног законика, Законика о кривичном поступку, Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела, Закона о одузимању имовине проистекле из кривичних дела и Закона о прекршајима. До краја 2025. године усвојићемо и кључне стратешке документе, нову стратегију унапређења правосуђа, националну стратегију за права жртава и сведока, као и акционе планове за борбу против корупције и финансијске истраге – навео је Мацут.
Мацут је рекао да су тренутно у току пројекти изградње чак пет аутопутева: Прељина – Пожега, Београд – Зрењанин – Нови Сад, Београд – Сарајево, Сремска Рача – Кузмин, Моравски коридор Појате – Прељина, а гради се и деоница ауто-пута Хоргош – Нови Сад до граничног прелаза Келебија, као и саобраћајница Рума – Шабац – Лозница, брза саобраћајница Бадовинци – Слепчевић и пројектовање брзе саобраћајнице Лозница-Гранични прелаз – Мали зворник са мостом Каракај.
– У току је изградња брзе саобраћајнице Нови Сад – Рума, Иверак – Лајковац и јужна обилазница око Ваљева – Пожаревац – Голубац, као и Бачки брег – Сомбор – Кикинда у дужини од 186 км. Градимо и обилазницу око Новог Сада са мостом преко Дунава, затим око Горњег Милановца, око Ужица, док је у току изградња Северне обилазнице око Крагујевца. Реконструише се мост преко реке Дрине, државни пут Мали Зворник – Каракај, а проширује се и реконструише гранични прелаз Хоргош према Мађарској. Развијамо локалну инфраструктуру и институционално јачамо јединице локалне самуправе у 145 јединица локалних самуправа. У области ваздушног саобраћаја настављамо подршку даљем развоју кроз концесију аеродрома Никола Тесла у Београду, дограђујемо и адаптирамо зграду терминала, санирамо полетно-слетне стазе и проширујемо платформу аеродрома Константин Велики у Нишу. У току је реконструкција и проширење капацитета лука Прахово, Богојево и Сремска Митровица као и уклањање потопљене немачке флоте из Другог светског рата код Кладова – рекао је Мацут.
Мацут је истакао да је тренутно много пројеката који се реализују и када је реч о железницама.
„У области железнице, у току су изградња железничке пруге Собовица – Лужнице, крак Баточина, унапређење пруге Панчево – Зрењанин, изградња јединственог диспечарског центра, пруге Земун Поље – Аеродром Никола Тесла – Национални стадион, изградња комплекса железничке станице Нови Београд са реконструкцијом мостовске конструкције, реконструкција и модернизација деоница пруге Нови Сад – Суботица – Државна граница – Келебија, деонице пруге Ниш – Брестовац, Ниш – Димитровград, Сталаћ – Ђунис и модернизација техничко-путничке станице Земун – навео је мандатар.
Влада Србије наставиће и у будућности да се бави заштитом природе, али и реализацијом бројних пројеката у области заштите животне средине.
– Буџет заштите животне средине је био 23 милијарде динара у 2024. То значи да је заштита природе један од приоритета Владе. Градимо осам регионалних центара за управљање отпадом који ће обухватити више од два милиона грађана у 55 општина. Посебно је значајан пројекат унапређења квалитета ваздуха, у шест градова гасе се котларнице на мазут и угаљ прелази се на топлотне пумпе, биомасу или систем даљинског грејања, то је борба за чист ваздух у здравље наше деце – рекао је Мацут.
Сви градови и општине у Србији ускоро ће бити покривени новим пројектом „Гаранција за младе“.
– Наставиће се мере активне политике запошљавања, уз посебан фокус на младе, пилот програм „Гаранција за младе“ који је у току у три града, до 2027. године биће проширен на целу земљу – истакао је Мацут.
В. Ј.
