РОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛ „ЦРВРНОГ ЗЛАТА“ ЛОШИЈИ ЗА 20 ДО 30 ОДСТО
Малинари Србије су у прошлој сезони остварили незапамћено високу цену своје велике узданице, јер је род малине због лоших временских прилика био драстично умањен. „Црвено злато“ је прошле године лоше родило и другим земљама које су познате по овој врсти производње, што је утицало на појачану тражњу и формирање боље цене овог извозног артикла. Добри познаваoци светског тржишта су проценили да ће, пре свега, због пандемије короне и појачане потражње за овом врстом робе, малина и ове године имати добру цену, али су се очекивања додатно распламсала због руско – украјинског сукоба и великог поскупљења енергената и других врста робе, а пре свега хране.
Групација произвођача свежег и замрзнутог воћа и поврћа Привредне коморе Србије (ПКС) је ових дана упозорила да је извоз замрзнуте малине због утицаја пандемије короне и светске кризе коју је проузроковао рат у Украјини значајно опао у последње две године. Ова констатација је поткрепљена податком да је у јануару ове године извезено 5.570 тона малине, што је за око 30 одсто мање у поређењу са истим месецом 2021, када је извезено 7.930 тона.
И упоредна анализа извоза током прва два месеца 2020, 2021. и 2022. године показала је тренд смањења извезених количина малине. Како се наводи у саопштењу ПКС, током прва два месеца 2020. извезено је 19.700 тона замрзнуте малине, у истом периоду 2021. за три хиљаде тона мање, а ове године свега 11.180 тона. Смањење извоза малине се посматра као последица пост ковид кризе, рата у Украјини, енергетске кризе и значајног повећања трошкова живота, што је код потрошача изазвало страх од несташица основних животних намирница и довело до великих поремећаја на тржишту Европске уније.
И један од водећих стручњака у области малинарства др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство сматра да је рат у Украјини и нарастајућа светска економска криза утицала да се на листи приоритета потрошача нађу основне животне намирнице, док се о неким другим врстама робе, које се сврставају у категорију луксузних, тренутно не размишља, што не значи да неће доћи до промене са првим назнакама стабилизације економских прилика.
Када је реч о родном потенцијалу малине, како истиче Лепосавић, прошлогодишња суша је значајно утицала на стање малињака, доста је мањи пораст тих надземних изданака и у поређењу са неким нормалним стањем, сада је кондиција засада малине бар за 20 до 30 одсто лошија. Поред тога, у вишим деловима Западне Србије, колебљивост температура је створила добру подлогу за појаву бактеријских обољења која се добро развијају на нижим температурама у овом периоду године, што ће захтевати и додатне хемијске третмане малињака, најбоље уз консултацију струке, јер није реч о препаратима који се стандардно користе у редовном програму заштите у овој производњи.
Прошлогодишња цена малине је стимулативно деловала на произвођаче, тако да су они далеко више пажње посветили својим малињацима, али су проблем направиле неке друге ствари на које нису могли да утичу, наводи Лепосавић. Ипак, у здравственом погледу, засади су у далеко бољој кондицији него 2018. и 2019. године.
-Као и у ранијим периодима, након године у којој је малина имала изузетно добру цену, и овога пута је дошло до појачаног интересиовања за проширивањем производње, што је резултирало подизањем нових засада. На тржишту се продаје врло проблематичан садни материјал, заражен вирусима и болестима кореновог система, који потиче из неких родних засада, а то сигурно није пут за стабилизацију приноса. Нажалост, било је проблема и са појединим регистровани произвођачима садног материјала који су продавали врло лоше саднице малине – објашњава наш саговорник.
Лепосавић сматра да би у постојећим условима у фокусу интересовања свих релевантних чинилаца у овој производњи, од које Србија остварује драгоцени девизни прилив, требало да буде квалитетан садни материјал, а не претерано инсистирање искључиво на цени овог извозног производа.
–У интересу произвођача малине је свакако и добра цена, али сада, када су малинари за собом оставили једну успешну сезону, ако су се одлучили на проширење производње, већу пажњу би требало да посвете квалитету садница, како би им се то улагање дугорочно исплатило. Гледано кроз призму велике светске кризе која је наступила због рата у Украјини, када се чак и далеко развијеније светске економије боре да обезбеде довољно количине енергената и основних животних намирница, свака калкулација да одређене врсте робе морају постићи одређену цену је претерана, посебно када је реч о производима који се убрајају у категорију луксузних. То не значи да неко од нас, посебно у области струке, има нешто против повећања цена малине, а до тога би свакако требало да дође, пре свега, због енормног поскупљења свих инпута у пољопривреди, већ би сада тежиште требало ставити на то како да задржимо добар квалитет производа и устројимо дугорочно гледано стабилну и перспективну производњу „црвеног злата“. Недостатак здравог садног материјала и на домаћем и на светском тржишту је рак-рана малинарства и због тога би пажња надлежних у нашој земљи, али и произвођача малине и комплетне стручне јавности, требало да буде усредсређена управо на решавање тог проблема, како не бисмо у наредним годинама имали масовнију појаву заражених малињака и драстичног пада приноса. Дефинитивно, малина је дефицитарни производ, на светском тржишту је нема, а количине које се налазе у нашим хладњачама су продате, маде се тренутно слабије испоручују због проблема са транспортом робе и енергетске кризе – закључује др Лепосавић.
В. С.
