САБРЕМЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ПРОИЗВОДЊЕ ЈАГОДАСТОГ ВОЋА У СЛУЖБИ ДОБРЕ ПРАКСЕ
МАЛИНА – ЕЛИКСИР ЗДРАВЉА!
Иако се и раније знало да је јагодасто воће изузетно важно у људској исхрани, његова хранљива и лековита својства су доспела у жижу озбиљнијег интересовања јавности са пандемијом короне. Нагли скок потражње за малином на светском тржишту, ставио је ово цењено извозно воће у фокус интересовања, како стручне јавности, тако и потрошача. Корисна својства српског „црвеног злата“, али на првом месту савремена технологија гајења, биће тема монографије „Савремена производња малине“ која ће бити објављена у априлу, чији је аутор др Александар Лепосавић, истакнути домаћи стручњак за област производње јагодастог воћа.
Др Александар Лепосавић је на 150 куцаних страна текста, илуструјући их са више од 80 оригиналних фотографија, припремио за штампу монографију под насловом: „Савремена производња малине“ у суиздаваштву Института за воћарство из Чачка и Пољопривредног факултета Универзитета у Нишу. У монографији су, поред општих, систематизована и обрађена и најсавременија знања о свим значајним аспектима технологије производње и прераде малине. Поред сортимента малине и нових технолошких поступака у њеној минералној исхрани и заштити од гљивичних и других обољења, део књиге ће бити посвећен хранљивим и лековитим својствима јагодастог воћа. Књига је првенствено намењена произвођачима малине, као и агрономима – воћарима и технолозима који се баве организацијом производње и прераде овог воћа.
Како наводи др Александар Лепосавић, основни предуслов за очување и унапређење дугогодишње лидерске позиције Србије на светској мапи произвођача најквалитетније малине у свету је увођење одговарајућег сортимента за различите видове прераде и пласмана овог цењеног јагодастог воћа и нових технолошких приступа у његовом гајењу.
– У припреми монографије „Савремена производња малине“ коришћени су најновији оригинални научни и стручни радови из области малинарства, а посебно вишегодишња истраживања која су вршена у Институту за воћарство у Чачку, што књизи даје карактер савременог дела. Имајући у виду последња дешавања и цикличност у производњи малине, очекујемо да ће ова књига дати значајан допринос у развоју и превазилажењу изузетно тешке ситуације у малинарству Србије, али и других земаља у којима се ова изузетно важна воћна врста гаји – каже др Лепосавић.
ИЗВАНРЕДНА ХРАНА СА ЛЕКОВИТИМ СВОЈСТВИМА
Иако је књига превасходно намењена произвођачима малине, агрономима и технолозима који се баве организацијом производње и прераде овог воћа, поједини њени сегменти биће веома интересантни и широј читалачкој публици, јер доносе веома интересантне текстове о хранљивим и лековитим својствима јагодастог воћа.
– Плодови јагодастог воћа се употребљавају као храна у свежем стању, лек и сировина за прераду, јер поседују уникатна хранљива и лековита својства и због тога се сматрају еликсиром здравља и дуговечне радне и физичке способности човека. Од јагодастог воћа се у лековите сврхе најчешће употребљавају плод, лист и цвет. Хранљива и лековита вредност јагодастог воћа је производ специфичног хемијског састава, а нарочито високог садржаја витамина, минералних материја, појединих микроелемената (посебно калцијума, магнезијума, гвожђа). Због већ поменутог обиља минерала, али и витамина Ц, К и свих из групе Б, плодови малине, јагоде, купине, боровнице и црне рибизле, чак и у малим количинама обезбеђују дневне потребе у овим материјама и, изузев у ретким случајевима, могу их конзумирати и деца и одрасли – истиче наш саговорник.
Захваљујући алкализујућим својствима и повољном садржају калцијума и калијума, јагодасто воће доприноси елиминацији мокраћне киселине из организма и због тога се оно обилато користи у превенцији настајања и умањењу штетног деловања код обољења као што су гихт, реуматизам и артритис. Такође, истраживања су показала да због повољног садржаја салицилне киселине у њима, ово воће делује противупално, а због богатства у садржају влакана користи се у различитим програмима за контролисане енергетске дијете, јер је унос енергије минималан, а унета влакна пружају осећај ситости.
Свежи и на различите начине осушени плодови, који садрже органске киселине и пектине, препоручују се за превенцију настанка и помажу у лечењу великог броја гастроинтестиналних болести, као што су: чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, хипоацидни гастритис, ентероколитис и цревна дисбиоза (поремећај цревне микробиоте) са процесима трулења и врења у цревима.
Како наводи др Лепосавић, у медицинској науци и пракси је утврђено да минералне супстанце и органске киселине из плода малине, купине, боровнице и црне рибизле регулишу pH крви, побољшавају крвну слику тако што смањују ниво холестерола и триглицерида, а такође утичу и на снижење крвног притиска повећавајући еластичност артерија и спречавајући њихово зачепљење. Поред тога, флавоноиди у плодовима овог воћа смањују оксидативни стрес, а уједно благотворно делују на оптимизацију можданих функција и велики број лекара и нутрициониста указују да су они заслужни за младалачко функционисање мозга. Сами тим, коришћење малине, купине, боровнице и црне рибизле је одлична превенција настајања деменције и Алцхајмерове болести.
Због повољног односа између шећера и киселина, свежи плодови јагодастог воћа су изванредна храна за анемичну децу и старе и изнемогле особе, а такође су и добро лаксативно средство.
Последњих година, медицински стручњаци посебно указују на делотворан утицај елагинске киселине из семенки малине и купине на заустављање деобе малигних ћелија.
Јагодасто воће може бити корисно за особе са инсулинском резистенцијом или дијабетесом типа 2 на неколико начина. Плодови овог воћа имају низак гликемијски индекс, што значи да имају мањи утицај на ниво шећера у крви. Ово може помоћи у регулисању шећера у крви и нивоа инсулина, што је посебно важно за особе са инсулинском резистенцијом. Друго, већ је речено да су бобице богате влакнима, што може помоћи у успоравању апсорпције шећера у крвоток и подстаћи осећај ситости, што доводи до боље контроле шећера у крви. Осим наведеног, бобице садрже антоцијанине, за које се показало да побољшавају осетљивост на инсулин. Ово може помоћи телу да ефикасније користи инсулин и побољша контролу шећера у крви. Све у свему, укључивање разних бобица у исхрану може бити корисна стратегија исхране за особе са инсулинском резистенцијом или дијабетесом типа 2.
СВЕ ПОПУЛАРНИЈА ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА
Према речима др Лепосавића, ово су само неки од бенефита коришћења плодова јагодастог воћа у исхрани и превенцији разних обољења, а због обима производње и значаја појединих воћних врста из ове групе треба напоменути да се лековитим својствима одликују сви органи малине, купине, боровинице и црне рибизле.
– Наравно, предуслов за коришћење било којег органа ових воћних врста је да се засади одржавају, без обзира на начин производње (интегрални или органски) у складу са свим принципима добре произвођачке праксе. Поред осталог, то подразумева да се води рачуна о количини и начину примене органских и минаралних ђубрива, о начину и времену примене пестицида, као и начину брања и чувања листова, коренова, цветова и плодова. С обзиром на то да се у последњих неколико година повећава раст тражње за органским производима код нас и у свету, овај тренд производње је све заступљенији у нашим засадима. Највише има органских засада малине, што је и логично, јер се она код нас највише гаји, али у порасту је и број органски гајене боровнице, црне рибизле и купине, док је јагоде најмање. Наравно да се произвођачи, и по интегралном и по органском поступку консултују са стручњацима, а посебно се сарадња интензивира у временима високих откупних цена плодова. Сарадња је интензивна и у случајевима када пада цена овог воћа, односно, када произвођачи покушавају да повећају палету производа, па плодове суше, производе слатко, џемове, желе, пире, пасте, пекмез, мармеладу, компот и сијасет других. При томе треба истаћи да је то код нас још увек на веома ниском нивоу, а да се у свету од јагодастог воћа производи више стотина, па чак и хиљада производа. Не треба заборавити да бројне фармацеутске куће справљају и лекове и таблете на бази малине, купине, боровнице и црне рибизле – закључује др Лепосавић.
Иначе, када буде одштампана, „Савремена производња малине“ ће бити 11. монографија коју је др Лепосавић написао од када је почео да ради у чачанском Институту за воћарство. Највећи број претходних књига је написао са старијим колегом, професором Светом Петровићем, а ово је прва коју ће потписати као једини аутор.
В. С.
