„СВУДА ПРОЂИ, СВОЈОЈ КУЋИ ДОЂИ!“
Маја Стојановић – Змаја (24), млада уметница из Чачка, недавно се уписала у ред добитника награда на конкурсу „Од инспирације до дела”, који су заједнички организовали национална платформа “Србија ствара” и Студио за развој видео-игара Playrix РС, уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП), у циљу промоције наше земље. Маја је рођена у Торонту, у Канади, где је живела до своје 12. године, након чега се, заједно са породицом, преселила у Чачак. Након стицања средњошколске дипломе, завршила је студије у Сијетлу и поново допутовала у Србију да гради живот и уметничку каријеру овде где су јој корени.
Иако је рођена у Торонту, Маја Стојановић, у кругу младих уметника познатија као Змаја, каже да је сваке године са нестрпљењем чекала распуст, како би отпутовала у Србију:
-Родитељи су желели да бар једном годишње отпутујемо у Србију, да њихова деца време проводе са декама и бакама и упознају све оно што краси њихов родни крај и домовину која им је толико недостајала. Мами је било врло важно да упознамо српску културу и обичаје, иако смо одрастали у страној земљи. Код куће, у Канади, никад нисмо користили енглески, већ искључиво српски.
Иако је уживала у сваком боравку у Србији, када су родитељи саопштили да су одлучили да се преселе у Чачак, како наводи Маја, била је у шоку. Није желела да напусти друштво из школе и устаљене навике. Страховала је да ли ће у новој средини бити прихваћена од вршњака, али одлука родитеља је била неопозива. Читаво лето провела је над букваром, како би научила писану ћирилицу и боље савладала падеже.
-Отац ми је из Чачка, а мајка из Доње Трепче. Иако су се снашли у Торонту, осећали су снажну потребу да се врате у родну земљу. За њих је то била насушна потреба, а за мене и млађег брата почетак сасвим новог поглавља. На сву срећу, врло брзо смо се адаптирали на нову средину – објашњава млада уметница.
Маја је наставила школовање у Чачку. У ОШ “Вук Караxић” завршила је шести, седми и осми разред, а након тога је стекла средњошколску диплому Чачанске гимназије. Иако је од малих ногу показивала велику склоност ка уметности, уместо у Уметничкој школи, обрела се на природно-математичком смеру, који није имао никакве везе са оним о чему је маштала. Ипак, како истиче, није се покајала, јер је стекла стабилно знање и проширила видике.
УМЕТНОСТ И СПОРТ – ДВЕ ВЕЛИКЕ ЉУБАВИ
Као десетогодишњакиња, Маја је у Канади започела и своју одбојкашку каријеру. Доласком у Чачак наставила је да тренира, најпре у Либеру (садашњем ОК „Борац“), а касније, у другој години средње школе, почела је да игра за ТЗХ (Таково Звезда Хелиос) у Горњем Милановцу. Захваљујући одбојци, 2015. године успела је да добије стипендију за студије на Факултету уметности и наука (College of Arts and Sciences), Универзитета у Сијетлу и на тај начин успела да помири своје две велике љубави – уметност и спорт. Дипломирала је на Одсеку за интердициплинарну уметност, са специјализацијом за визуелну уметност, и добила звање интердисциплинарни уметник. У Америци је изградила и репутацију младог уметника у успону, одржала је две самосталне и учествовала на више групних изложби. Представила је серију слика, на којима се налазе животиње у упчатљивим одорама. Петао у униформи Наполеона је био апсолутни хит, па су посетиоци масовно куповали њене радове. Иако је успешно градила и уметничку и спортску каријеру, након завршетка студија се вратила у Србију.
СРБИЈИ СУ ПОТРЕБНИ МЛАДИ ОБРАЗОВАНИ ЉУДИ
Људима углавном ни дан-данас није јасно због чега се образована и талентована девојка након школовања у Сијетлу вратила у Чачак и како је могуће да је ту „обећану Америку“ заменила Србијом. А Маја каже да се, још увек, није покајала због своје одлуке:
-Осећај припадности је оно што у највећој мери недостаје сваком нашем човеку у туђини. Америци сам одговарала док сам играла одбојку и представљала факултет, али оног момента када је мојој спортској каријери дошао крај, схватила сам да им више нисам потребна и да би мој останак у Сијетлу био један врло дугачак и мукотрпан пут до одговарајућих папира, који опет имају рок трајања. Зашто бих се борила да останем у држави, која није заинтересована да ме задржи, када имам Србију којој су потребни млади образовани људи, њихово знање и енергија. Србија је моја велика инспирација и желим свету да приближим нашу богату културу, традицију, гостољубивост, обичаје… Док сам боравила у Сијетлу, осећала сам да ми нешто недостаје, а то „нешто“ није могло да се купи новцем. Недостајали су ми присност и топлина наших људи.
Млада уметница оцењује да млади, углавном напуштају Србију због потраге за послом и неким стабилнијим и уређенијим системом.
-Млади морају бити саставни део процеса промена, јер за то имају довољно знања и енергије. Имала сам среће да упознам изузетно талентоване људе у Чачку, који су основали Удружење визуелних уметника Чачка. Желимо да освежимо уметничку сцену у нашем граду и да дамо младима разлог да остану овде. Тренутно имамо четири атељеа у простору Савеза слепих и слабовидих, али настојимо да, у сарадњи са Градом, нађемо адекватан слободни простор, у коме можемо да организујемо изложбе, пројекције филмова, школице цртања…
Маја сматра да јој је живот у иностранству помогао да боље схвати чиме жели да се бави, а да јој је повратак у Србију јасно показао где је њен дом. Ипак, и даље сматра да млади људи треба неко време да проведу у иностранству, било на школовању или раду, како би искусили и другачији начин живота, али да се, према оној народној „Свуда прођи, својој кући дођи“, након извесног времена врате у своју домовину, где ће применити све оно што су научили.
В. Степановић
Фото: Лична архива М. Стојановић
ИЛУСТРАТОР СРПСКИХ НАРОДНИХ ИЗРЕКА
Поред свакодневног рада у атељеу, Маја илуструје и српске народне изреке.
-Имамо богату културу и традицију и штета је да ова наша специфичност прође незапажено. Лако је фокусирати се на лоше стране наше државе, али ја сматрам да треба обратити пажњу на све оно по чему се Србија издваја – каже Маја.
Уз сваку илустрацију, објављену на Инстаграму, ова млада Чачанка додаје и превод на енглеском, како би за своје радове и Србију заинтересовала и странце.
