Kada iz ledene zimske beline uđete u modni studio “Gufo wear” stičete utisak da ste zakoračili u sveže i blistavo proleće. Kao nekom čarolijom nađete se u drugom svetu. Očaraju vas sve moguće pastelne boje. Srednjoškolski radni sto ofarban u boju sunčanog neba, stolica ukrašena slikom mudre sove, fotelje takođe ručno oslikane, unikatne haljine kao najtraženiji komadi kupaca, atelje u kome trenutno dominiraju motivi starog bicikla i razigranog konja u završnoj fazi izrade, boje, četkice, knjige, desetine detalja uredno složeni… sve to čini savršenu harmoniju.
Vlasnica ovog sklada je modni dizajner Maja Pantović, čija vedrina, optimizam i ljubav prema svom poslu otvaraju put novim mogućnostima, spajajući slikarstvo i modu. Ručno oslikani odeća, obuća, nameštaj i zidovi, njena unikatna dela, potvrđuju Majine reči da joj stvaranje uvek pruža osećaj radosti.
Iako je veoma želela da upiše slikarstvo, zbog čuvenog pitanja “od čega ćeš živeti”, Maja Pantović je prihvatila savet oca i na Beogradskoj politehnici stekla diplomu grafičkog dizajnera. Prve dve godine studija bila je zadovoljna, jer se bavila slikanjem i crtanjem provodeći dosta vremena u ateljeu. Međutim, uvođenjem kompjutera, u digitalnom svetu joj se ništa nije svidelo, jer, kako kaže, ”kada nema slobodne ruke, rad gubi dušu”.
Posle završenog fakulteta radila je u nekoliko firmi u struci, ali ubrzo joj je to dosadilo. Razmišljala je o modi, o radu u Londonu, pokušala u Pragu, gde je puna euforije posetila mnoge studije dizajna, ali sve se završavalo na lepim rečima i obećanjima. Po povratku u Čačak radila je u očevoj firmi.
– Ali, kada bih završila sve obaveze na poslu, krišom sam crtala skice, heklala, a kod kuće sam do dva, tri po ponoći slikala. Sada sam kupila mašinu za digitalnu trikotažu, ali neke stvari morate ručno da uradite, kao u bilo kojoj oblasti industrije. Mnogo volim da kombinujem i da različite vrste materijala spajam u jedan komad. Trikotaža sa oslikanim motivima se pokazala kao interesantna, a od tanke niti, možete uraditi prolećni xemper, tuniku, ili haljinu. Jednu venčanicu smo radili dva meseca, na njoj su našivane perle, vezene niti zahvaljujući kojima je sijala u mraku – sa velikim zadovoljstvom priča tridesetogodišnja Maja.
Osim odeće, ona oslikava i obuću, zavese, jastuke, nameštaj, zidove. Ponekad joj je žao što ne može da se opredli za jednu oblast, ali, kako kaže, sviđa joj se raznovrsnost i dinamika ovog posla. Uvek stvara uz muziku, a kecelja je često umazana raznim vrstama boja, onim koje nisu teške na tkanini, sunđerastim, gumiranim, kao i onim koje su punije u strukturi i koriste se za oslikavanje stolica, fotelja, teksasa… U zavisnosti od inspiracije i kompleksnosti crteža, za oslikavanje jednog komada potrebno joj je od nekoliko sati do nekoliko dana. Bez obzira na to da li je reč o haljini, suknji, kombinezonu, košulji, kravati, fotelji… motivi su joj sve, ljudi, životinje, biljke, apstraktne stvari.
– Uglavnom temu dobijem od mušterije, ali ima i onih koji kažu “nacrtaj šta hoćeš“. Tada mi je mnogo teško. Kako mogu da pogodim šta mušterija voli, kada je ne poznajem? Na kraju se, naravno, uvek dogovorimo. Ne volim i ne želim da ponavljam komade, svaka mušterija ima mogućnost da dobije unikat – kategorično ističe naša sagovornica.
Kupci najčešće traže Majine haljine, a u poslednje vreme i bluze, košulje i jakne. Zanimljivo je da je ova mlada kreatorka najmanje poznata u Čačku, njene mušterije su uglavnom iz drugih gradova i inostranstva.
– Dolazio je i jedan Amerikanac koji je želeo da za njegovu ženu uradim haljinu, i to kao iznenađenje. Bio je to veliki izazov, nisam znala ni njene mere, ni šta voli. Radila sam po priči njenog supruga… Ali, najvažnije je da je žena bila oduševljena, sve smo pogodili, i njene mere i ukus.
Zahvaljujući saradnji sa gospođicom Loraine iz Londona, agentom modne agencije US Fashion source, u njenom shonjroom-u, prodavale su se i Majine haljine i jakne. Naša sagovornica napominje da nije komplikovano plasirati odeću na inostrano tržište, ali da je potrebno puno para za reklamu. Ipak, komadi čačanske kreatorke našli su se u londonskoj prodavnici zahvaljujući njenom talentu i kraetivnosti.
– Više volim da sve radim postepeno. Ne želim slavu preko noći, ne jurim nenormalan uspeh. Mnogo je slađe kada se radi u kontinuitetu, a plodovi ubiraju malo po malo. Vikendom ne radim, tada sam posvećena deci i suprugu – sa osmehom kaže Maja, koja “priznaje” da se, ne samo prema porodici, već i prema prijateljima, zaposlenima i mušterijama ponaša onako kako bi volela da se oni ophode prema njoj.
Srećna je što ima veliku podršku svojih najmilijih, posebno supruga Nemanje. Majin talenat za slikanje nasledila su i deca, četvorogodišnja Dorotea i Andrej od godinu dana i osam meseci, čiji “crteži” već krase zidove stana. A da li će neko krenuti maminim putem, to će vreme pokazati…
N. R.
NE PRATIM TRENDOVE
– Moda je prevaziđena stvar, više ništa novo ne može da se napravi. Krojevi su za sva vremena, možete nešto malo da modifikujete. Novitet može da bude u tretiranju, načinu obrade i kombinovanju tekstila. Ne volim kopiranje, niti pratim trendove. Smatram da svako treba da ima svoj stil, prema svojoj figuri – kaže Maja.
