МАГИЧНИ СВЕТ ХЕКЛАНИХ ИГРАЧАКА ДАНИЈЕЛЕ ДОМАНОВИЋ ИЗ ЛИСИЦА
Данијела Домановић (44), из Лисица код Лучана, већ две године се бави хеклањем играчака и свако ко је био у прилици да види барем део онога што су њене чаробне руке створиле од плишане вунице, рећи ће да јој то баш иде од руке. У њеном магичном свету живописних и као душа меканих играчака подједнако уживају како малишани, тако и одрасли, јер смо сви ми негде дубоко у себи помало деца. Док је била запослена често је плела шалове и капе за чланове своје породице и пријатеље, да би се касније одлучила да се опроба у изради играчака. Иако је такав избор захтевао доста стрпљења и труда, остављао је и много простора за креативност, што се овој вредној Драгачевки посебно свидело, па је од свега тога направила једну озбиљнију причу.
Данијела је родом из Пилатовића (општина Пожега). Након завршетка средње школе, удала се у Лисице и свим срцем пригрлила драгачевски крај, уживајући у лепоти и благодетима сеоског живота. Заједно са супругом, подигла је двоје деце, кћерку Марију и сина Давида, који сада имају 23 и 20 година. Иако је по струци прехрамбени техничар, Данијела је десет година радила као трговац, да би се 2015, због здравствених разлога, пензионисала. Навикнута да се увек бави нечим корисним, тада је своје слободно време озбиљније испунила ручним радом. У таквим околностима било јој је од драгоцене помоћи све оно што је још у детињству научила од своје баке о плетењу, хеклању и везу.
– Увек сам волела да хеклам. И док сам била запослена проналазила сам времена за хекловку, плела сам капице и шалове и то ме је посебно радовало. Рекла бих да ручни радови на неки посебан начин оплемењују душу. Иако многима делује да је то изузетно тежак и пипав посао, сматрам да бављење ручним радом опушта и смирује и да се уложени труд вишеструко исплати, пре свега, због испољене креативности, али и вештине да се све замишљено уобличи, што на крају, када видите својих руку дело, пружа сјајан осећај задовољства. Играчке сам почела да хеклам на предлог моје рођаке. Када сам урадила прве, и сама сам била изненађена њиховим изгледом, али ме је највише фасцинирало то што је свака од њих била непоновљива. Никада нисам урадила две потпуно исте играчке, без обзира да ли су то биле животиње или јунаци из цртаних филмова. Управо то и јесте главна покретачка снага у овом мом избору – рекла је за наш лист Данијела.
Као и многи други заљубљеници у ручне радове, и Данијела је на почетку хеклала за своју душу, а када је приметила да се оно што она ствара допада и другима, желела је своју радост да подели са себи драгим људима, па им је своје капе, шалове, а касније и играчке поклањала. А онда се све то претворилу у неку озбиљнију причу када је своје радове почела да представља на Инстаграму (heklane.igracke.daca) и уочила да они буде видно интересовање. Након тога је почела да излаже играчке на различитим манифестацијама, први пут у Чачку, а након тога и у Врњачкој Бањи, Гучи, Јежевици…
– Иако су друштвене мреже право чудо, јер можете било шта да радите на било ком месту и да то представите без неког великог напора, ја, ипак, више волим изложбе, јер је све то много другачије у директном контакту са људима. Није исто када видите играчку на слици и када је узмете у руке и осетите под прстима. Реч је о два потпуно различита доживљаја. Управо због тога бих волела да има још више манифестација и изложби, које, заиста, представљају јединствену прилику да наше жене покажу све оно што знају да раде, а спектар тих ручно рађених и како видимо све цењенијих производа је заиста фасцинантан – објашњава наша саговорница.
Поред инспирације и неопходне вештине да се замишљено и реализује, како наводи Данијела, за добру играчку је неопходан, па чак и најважнији квалитетан материјал:
– Да би се деца безбедно играла и уживала у лепоти ових хекланих играчака, користим искључиво хималаја вуницу и памучни конац, а пунило набављам у у Ариљу, јер је квалитетно и безбедно за децу. Играчке могу да се перу у машини на 30 степени, што је веома битно за малишане који их свакодневно користе.
Поред јунака из цртаних филмова, како наводи Даца, претходних дана су били јако тражени ирваси, вукови, меде, жирафе и зеке. А како се показало на досадашњим изложбама, за њене играчке су били подједнако заинтересовани и млади и старији.
– И сама сам била изненађена интересовањем које су побуђивале моје играчке готово на свим изложбама на којима сам учествовала. За њих нису била заинтересована једино деца и њихови родитељи. Куповали су их момци девојкама или девојке момцима, као и старији грађани, јер оне, очигледно, имају моћ да пробуде оно успавано дете у свакоме од нас – рекла је на крају разговора ова креативна Драгачевка која је претходних дана имала пуне руке посла, јер је требало да испоштује бројне наруџбине. А има ли лепших поклона од меканих плишаних играчака живописних боја које децу воде у чаробни свет маште?
В. С.
