МАЂИОНИЧАР СТРАХИЊА ЧИНИ ДА СВАКО ПОВЕРУЈЕ У МАГИЈУ
Дечији смех, задивљени погледи, одушевљење и искрена радост испуњавају сале када год Страхиња Тадић изводи своје магичне трикове, а то ће се десити у нашем граду већ у суботу, 4. марта, у Културном центру. Мало магије је потребно свима, па тако Страхињин наступ није намењен само деци, већ и родитељима који подједнако уживају у његовим илузијама. Овај дипломирани економиста, а сада један од најуспешнијих мађионичара код нас, није нам открио тајну својих трикова, али нам је рекао шта све очекује публику на његовој представи, који трик му је најдражи, а који тек планира да уврсти у свој програм, шта се дешава када мађионичар има „лош данˮ и у којој прилици сматра да је у потпуности испунио свој задатак.
У суботу, 4. марта, у Културном центру Чачак посетиоце очекује Ваша „Магична комедијаˮ. Шта сте све припремили за своје гледаоце различитих узраста?
‒ Пошто сам, на моје велико задовољство, по други пут у Чачку, поред телепортације предмета, опасних трикова, читања мисли, трика са сто рубикових коцки, као и моје чувене тачке левитације предмета, видећете и нове ефекте и илузије, тако да ће представа бити атрактивна чак и онима који су већ уживали претходни пут. Свака представа је јединствена и, поред класичног програма, чека вас још много изненађења!
Изјавили сте да добар мађионичар треба да препозна трикове који се допадају публици и које ће изазвати највише реакција да би постигао успех. Који трик је увек најузбудљивији за публику, а који је Вама најдражи?
‒ Публици је, углавном, омиљени трик илузија у којој пада снег у сали, а мој омиљени трик је нова тачка телепортације предмета која је и по реакцијама публике веома билизу ефекта са снегом.
С обзиром на то да су Ваше представе интерактивног карактера и да највише сарађујете са децом, да ли примећујете да су деца данас по нечему другачија или да реагују различито у односу на Вашу генерацију када сте били мали? Да ли деца и даље верују у магију?
‒ Деца су доста другачија него пре, доста је теже држати им пажњу поред телефона, игрица и других видова анимације које имају. Посебно ми је драго што и поред овога препознају лепоту овог посла и заиста воле магију као нешто посебно.
Деца увек верују у магију, то им је „нормално”, а мени изазовнији део је да и родитељи постану деца и, макар на мом наступу, заиста поверују у магију.
Сматрате ли да су друштвене мреже допринеле развоју мађионичарства јер можете пронаћи много нових идеја и представити свој рад на виртуелни начин или је за тај вид посла неопходан ефекат који се постиже управо непосредним контактом?
‒ Друштвене мреже су, свакако, вид забаве који свако има „у џепуˮ и увек је доступан. Доста је теже анимирати публику уживо јер тада нема места за грешку, све мора да буде добро увежбано, до перфекције.
Један од великих изазова је да се направи мађионичарски програм са тачкама које не постоје откривене на интернету и мрежама и публици заиста буде атрактиван. Своју инспирацију углавном не тражим на друштвеним мрежама, него је то обично свакодневни живот и ситуације у којима приметим нешто „магично”.
Да ли сте у скорије време погледали мађионичарски трик неког колеге који Вас је заинтригирао и који бисте можда желели да уврстите у свој програм?
‒ Скоро сам погледао илузију левитације особе коју усавршавам и надам се да ће ускоро бити у мојој представи.
Дешава ли се понекад на Вашим представама да се и сами изненадите и да се деси нешто неочекивано? Такође, као што кловнови увек морају бити насмејани, да ли мађионичари имају право на „лош данˮ и може ли се тиме на прави начин бавити неко ко није веселе нарави и „дете у душиˮ?
‒ Наравно, деца су непредвидива и свака представа је јединствена. Увек се догоди да неко „добаци” нешто интересантно па онда од тога направимо још бољи шоу него што сам планирао.
И када имам лош дан, чим почне представа то заборавим и увек се добро забавим, а енергија коју ми публика враћа ме покреће, па тако никада после представе не будем уморан.
На које све начине мађионичарски трикови позитивно утичу на малишане, као посматраче, учеснике у програму, али и као мале почетнике у мађионичарству?
‒ Мађионичарски трикови подстичу дечију пажњу, размишљање и учи их решавању „проблема” и загонетки. Они који се мало више заинтересују за то желе и сами да постану мађионичари.
На крају представе сваки гледалац може да научи један трик, па тако и он може код куће бити мађионичар и видети како је то извести трик пред неким.
Да ли сте више поборник истине, ма каква она била, или сте за улепшавање стварности и шта, по Вашем мишљењу, чини магичним свакодневни живот?
‒ На представи, истина је оно у шта публика верује, тако да они у том моменту одлучују да ли је зец у рукаву, шеширу или на неком другом месту. Мој задатак је да им докажем да магија заиста постоји и да они заиста у њу поверују. Да се и после представе осећају лепо, испуњено и инспирисано, јер то је заправо мој посао.
Лепо је искорачити из света реалности у један маштовити, бајколики свет, где снег пада међу четири зида и где је довољно пуцнути прстима да би се одиграла чаролија пред нашим очима, због чега мора постојати неко попут Страхиње ко ће вешто скривати тајне у свом рукаву да бисмо ми, безазлено и радосно, поверовали у чуда.
Марија Миљуш
