ЛУКА ВУКОВИЋ, ДРУГОПЛАСИРАНИ ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ГИМНАЗИЈЕ
МАТЕМАТИКА – НАЈВЕЋА ЉУБАВ
Изабран је за другог најбољег ђака у генерацији овогодишњих матураната чачанске Гимназије. Зове се Лука Вуковић и један је од ретких заљубљеника у математику међу својим вршњацима. Бар нама се тако чини. Али, његова интересовања су многo шира.
-Завршио сам Гимназију у Чачку. Био сам ученик одељења IV/3, чији је разредни старешина била Светлана Вујиновић. Током целокупног школовања, осврћући се и на основну школу, могу да кажем да ми је математика била највећа љубав и то ће, сигуран сам, тако и остати. Поред ње, волим физику, али ми велику пажњу привлаче и знања из опште културе. Током гимназијског живота сам још више заволео читање књига, што сматрам да је од изузетног значаја – представља нам се Лука укратко на почетку разговора.
О средњошколским данима, такмичењима, као и о избору међу најбоље, каже:
– Када сам тог 1. септембра 2020. године први пут прекорачио праг ове изванредне школе, нисам ни слутио да ћу данас бити изабран за другопласираног ђака генерације. Сећам се да ми је примарни циљ био да стекнем што више знања због факултета, али се пут ка оваквом успеху отворио спонтано. У почетку је било јако тешко, с обзиром на услове живота и рада који су због корона вируса тада владали светом, али се уз добру организацију и то превазишло и на крају смо имали срећу да осетимо праве чари средњошколских дана. Што се тиче такмичења, она су захтевала огроман рад и труд, упорност и велико одрицање. Морам да нагласим да ни резултати нису изостали и због тога сам јако срећан. Бољи завршетак средње школе нисам могао да замислим.
Говори Лука о лепим и тешким тренуцима у последње четири године:
-Дефинитивно је централно место овог поглавља заузело такмичење из математике. Ту сам доживео сигурно свој најсрећнији, али и најтужнији моменат у животу. Наиме, ове године припала ми је друга награда на државном такмичењу, а прошле године ми је недостајало само шест поена за освајање треће награде на истом надметању. Прилагођавање на сам начин рада школе није био проблем, јер сам био свестан да је неопходно пуно да се учи да би се остварио успех. Ипак, све је било отежано услед корона вируса, али су лепи тренуци временом превладали. Из ове перспективе могу да кажем да сам се радовао сваком наредном школском дану, иако тада можда тога и нисам био свестан. Велики удео у томе имали су моји другари из одељења који су ме увек подржавали. Заиста сам срећан што сам баш са њима провео ове четири године.
Сматра да су мотивација и правилна организација пресудне за сваки успех, али да су неопходни и упорност, огроман рад и одрицање:
– Једноставно, многе ствари морају да се оставе по страни уколико желимо да остваримо одличне резулатате на неком пољу. Наравно, целокупном раду треба да се приступи предано. Увек су ми у глави одзвањале речи Јована Дучића: „Несрећа је када човек не зна шта хоће, а још већа несрећа је када човек не зна шта може“. То ме водило на досадашњем путу и осветљавало га.
Лука нам је још на почетку разговора рекао да воли књижевност, а млађим генерацијама, као и својим вршњацима поручује да увек верују у себе, а да ће успех доћи на крају као награда за уложени труд.
– Запамтите да су корени учења горки, али су плодови слатки и то ће вам сигурно некада бити од користи. Мени највећу пажњу привлаче романи који се заснивају на дубоком размишљању о друштву, религији, односу добра и зла и слично. Био сам одушевљен Достојевским, Толстојем и Селимовићем. Наравно, не могу да изоставим Његошев „Горски вијенац“, Гетеовог „Фауста“, Андрићеве романе „На Дрини ћуприја“ и „Проклета авлија“… Надам се да ћу и у будућности успети да прочитам још пуно књига.
Иако је слободног времена било мало, каже, трудио се да га што боље искористи, а посебно су му важна пријатељства која је стекао:
-Трудио сам се да се што боље одморим и психички припремим за изазове који су пристизали и који ће, наравно, тек стизати. Такође, стицао сам и пријатељства за која сам сигуран да ће трајати цео живот.
Лука је уписао Електротехнички факултет у Београду.
-Факултет сам уписао без пријемног испита због освојене друге награде на државном такмичењу из математике ове године. Нисам имао обавезе око самих припрема, мада сам се трудио да помогнем другарима око неких задатака када им је то било потребно. Ни сам нисам сигуран где бих волео да живим након факултета. Отворен сам за опције у иностранству, али бих такође и радо остао у Србији уколико у том тренутку будем сматрао да то има перспективу. Што се тиче других планова, волео бих да посетим неке значајне туристичке дестинације, попут пирамида у Египту, Шпаније, затим Париз, евентуално нека места у Азији…
С обзиром на то да је из Прањана, у Чачку је као средњошколац живео сам и то му, признаје, није представљало проблем.
– Чак сам био и срећан због тога. Лако сам проналазио свој мир, организовао време у складу са својим обавезама и потребама. Уједно, тако сам се и припремио за предстојећи „студентски“ живот – закључује Лука и додаје да је захвалан свим професорима чачанске Гимназије који су његовој генерацији подарили огромно знање, али и непрестано будили свест о важности морала, части и поштења.
Гордана Домановић
