ЛУКА ГРУЈАНАЦ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИСˮ ЗАБЛАЋЕ
ШАХ МЕ ЈЕ НАУЧИО СТРПЉЕЊУ…
Најбољи ученик ОШ „Владислав Петковић Дисˮ је Лука Грујанац, дечак који воли бројеве и шах и који је управо захваљујући томе освајао бројне награде на различитим такмичењима током школовања.
‒ Ја сам Лука Грујанац. Себе видим као сасвим обичног дечака који има различита интересовања. На пример, још као мало дете почео сам да пратим снукер. Захваљујући Ронију О`Саливену, који је низао максималне брејкове, научио сам да сабирам до 147 и пре поласка у школу. Моја учитељица Гоца Лукић продубила је моју љубав према математици и уз њену помоћ сам освајао места на општинским и окружним такмичењима. У то време сам почео да тренирам шах у ШК „Борацˮ и већ прве године сам стигао до републичког такмичења. Истакао бих да велику улогу у мом успеху на свим пољима имају и моји шаховски тренери Петар Матовић и Иван Димитријевић. Уз њих и играјући шах сам научио да будем стрпљив, да предвиђам и решавам проблеме – прича Лука.
Како каже, сасвим добро припремљен у прва четири разреда код учитељице, наставио је истим путем од петог до осмог разреда, али сада вођен предметним наставницима. Оно што је донекле пореметило један део школовања јесте пандемија вируса ковид 19, али ни то га није спречило да осваја нове награде и ниже успехе:
‒ У петом разреду ме је сачекао наставник математике Немања Радмилац, уз чију помоћ и менторство настављам да се такмичим и освајам друго место на општинском такмичењу. Шести разред је обележила ковид пандемија. Ускраћен за многе чари ђачког живота, физички удаљен од школе и другара, и ја сам се, као и други, морао навикавати на нов начин рада и школовања. Недостајала ми је „жива речˮ наставника и анегдоте које се могу доживети само у учионици. Ипак, и те године освајам друго место на општинском такмичењу из математике, учествујем на бројним шаховским турнирима и освајам прво место на општинском нивоу, прво место на окружном нивоу и пласман на републичко такмичење. У седмом разреду, смиривањем пандемије, распламсавала су се моја интересовања, која су вешто потпиривали моји наставници. Уз њихов велики труд и залагање те године освајам прво место на општинском и похвалу на окружном такмичењу из математике, прво место на општинском и друго на окружном из хемије, друго место на општинском и треће место на окружном такмичењу из српског језика и језичке културе. Стижем у осми разред и коначно добијам шансу да се такмичим из енглеског језика. Љубав је то, још из млађих разреда. Са наставницом Лусијом Симоновић освајам друго место на општинском, прво на окружном и пласман на републичко такмичење. Учествујем на такмичењима из српског језика и језичке културе, где ме наставница Зорица Ђаковић доводи до републичког нивоа. Не волим баш да се сетим тих дана, јер сам због здравствених проблема пропустио, не само републичко такмичење, већ и матурску екскурзију са својим друговима, а они заслужују посебно место, јер моја прича је и прича о њима.
Осим науке и драгих наставника који су Луку усмеравали и давали му подршку, пријатељи су оно што га чини срећним и нада се да ће са њима наставити дружење и током средње школе:
‒ Моји другари, многи успешни на различитим пољима, од спорта до науке, били су ми подстрек за рад. Волим дружење, као и путовања. Имао сам прилику да често путујем по Србији на шаховске турнире. Ове године сам од школе добио и наградно путовање у Чешку. Било је то незаборавно дружење. Уписао сам Гимназију, природно-математички смер и очекујем да ће Гимназија под своје окриље примити велики део те моје екипе. За контакте са пријатељима корисне су и друштвене мреже. Имају оне и лоше стране, али ја бих им дао плус, јер ми омогућавају сталну комуникацију са многим пријатељима, без обзира где се ко од нас налази.
И на крају, уствари је нови почетак, закључује Лука:
– Радујем се новом, иако не знам шта ме све очекује. Оно што знам јесте да тамо одлазим поносан на своју Основну школу „Владислав Петковић Дисˮ, другаре, на своје наставнике и разредну Марину Ранковић, који су оставили неизбрисив траг у мом досадашњем животу.
Марија Миљуш
