31. p.n.e. – U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskom moru Oktavijan je pobedio flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.
421 – Umro Konstancije III, zapadnorimski car rodom iz Naisa (današnjeg Niša).
1666 – Četvorodnevni požar je gotovo uništio London. Stradale su mnoge građevine među kojima i katedrala Svetog Pavla.
1752 – Na osnovu odluke Parlamenta u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama je Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio je poslednji dan po Julijanskom kalendaru.
1807 – Britanska mornarica je bombardovala Kopenhagen da bi sprečila Napoleona Bonapartu da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.
1829 – Sklopljen je Jedrenski mir između Rusije i Otomanskog carstva, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.
1838 – Rođena je havajska kraljica Liliuokalani, poslednji suveren Havaja, od 1891. do 1893, pre nego su ta pacifička ostrva 1898. anektirale SAD.
1866 – Na Kritu je izbila pobuna protiv Turaka i proglašeno je ukidanje turske vlasti i ujedinjenje sa Grčkom, ali je autonomija uspostavljena tek 1897. uz intervenciju evropskih sila. Londonskim sporazumom 1913. Krit je postao deo Grčke.
1872 – U Hagu počeo Peti kongres Prve internacionale na kojem je odlučeno da se sedište Internacionale premesti u SAD gde su postojali uslovi za legalno delovanje.
1898 – U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičenera pobedile su vojsku mahdista, posle čega su Britanci zauzeli sve strateške ključne položaje u Sudanu.
1910 – Umro je francuski slikar Anri Ruso, zvan “Carinik”, jedan od najpoznatijih slikara-naivaca.
1914 – Nemačka okupirala Luksemburg i poslala ultimatum Belgiji da dozvoli prolazak njenih trupa preko svoje teritorije.
1921 – U Napulju umro italijanski operski tenor Enriko Karuzo.
1922 – Umro Škot Aleksander Grejam Bel, koji je izumio telefon 1876. godine.
1923 – U San Francisku umro američki predsednik Voren Harding, pošto se vratio sa putovanja na Aljasci. Kalvin Kulidž preuzeo predsedničku funkciju.
1930 – Avionom “Znak pitanja” francuski piloti Diedon Kost i Moris Belont završili su prvi neprekidni let između Evrope i SAD.
1934 – Adolf Hitler se proglasio nemačkim vođom (firerom) i kancelarom nakon smrti predsednika Paula von Hindenburga.
1936 – Umro francuski avijatičar Luj Bleriot, koji je 1909. godine prvi preleteo kanal koji razdvaja Englesku i Francusku.
1945 – Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam sa predsednikom Ho Ši Minom.
1945 – Na palubi američkog ratnog broda “Misuri” u Tokijskom zalivu, Japanci su zvanično potpisali bezuslovnu kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.
1969 – Umro Ho Ši Min prvi predsednik Demokratske republike Vijetnam.
1970 – Britanska vojska prvi put koristila gumene metke kako bi ugušila nerede u Severnoj Irskoj.
1973 – Umro je britanski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin autor trilogije “Gospodar prstenova” i romana “Hobit”.
1980 – U bombaškom napadu na železničku stanicu u Bolonji, u Italiji, poginulo 85 ljudi.
1985 – Avion kompanije Delta srušio se prilikom sletanja na aerodrom u Dalasu, usmrtivši 133 osobe.
1989 – Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija je uhapsila više od 400 demonstranata.
1990 – Irak napao Kuvajt.
1996 – Vlada Filipina potpisala je mirovni ugovor sa muslimanskim pobunjenicima, posle 24-godišnjeg građanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125.000 ljudi.
1996 – Američki trkač Majkl Džonson postao prvi čovek koji je pobedio i na 200 i na 400 metara na istim Olimpijskim igrama.
1996 – Lideri tri opozicione partije: Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, potpisali su u Beogradu sporazum o formiranju koalicije “Zajedno” koja je pobedila na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana do tada neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.
1996 – Održani prvi posleratni izbori u Bosni i Hercegovini.
1997 – Čarls Tejlor položio zakletvu kao predsednik Liberije, završavajući tranziciju nakon sedmogodišnjeg građanskog rata.
1999 – U železničkoj nesreći na istoku Indije, poginulo 285 ljudi, a povređeno skoero 300.
2001 – General bosanskih Srba Radislav Krstić osuđen na 46 godina zbog ubistva hiljade muslimana u masakru u Srebrenici, što je najgore zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata. Kazna mu je kasnije smanjena na 35 godina.
2002 – Pobunjene snage UNITA iz Angole zvanično su raspuštene, a 18 generala UNITA je angažovano i integrisano u angolsku vojsku.
2004 – U 95. godini preminuo Francuz Henri Kartier-Breson, jedan od najvećih fotografa 20. veka.
2007 – U Sarajevu je preminuo Safet Isović, jedan od najboljih izvođača sevdalinki.
2007 – Ruski istraživači zaronili su ispod Severnog pola i postavili svoju nacionalnu zastavu na morsko dno.
2014 – Ubijen Stiven Džoel Sotlof američki novinar kidnapovan 4. avgusta 2013. od džihadista ISIS-a.
2014 – U eksploziji u jednoj fabrici na istoku Kine poginulo 68 ljudi.
2017 – Zbog sukoba na severozapadu Mjanmara oko 60.000 ljudi, uglavnom pripadnika muslimanske manjine Rohindža, napustilo u toku nedelju dana ovu zemlju i pobeglo u Bangladeš.
Izvor: MNA
