– Од овога вечерас може да се рикне! Вредело је живети и радити да ово доживим – пуна сала у Чачку! И што би рекао мој гуру Митар Мирић: „Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине!“ – поздравила је чачанску публику у Културном центру песникиња, књижевница, сликарка, новинарка, мајка…
Mирјану Бобић Мојсиловић дочекана је у препуној сали песмом Арсена Дедића „О, младости.“ За бурни аплауз, присутнима се одужила и великим наклоном. И заплесала је уз звуке Арсенове песме и више пута поновила: „Хвала, хвала, хвала…“
Одужила им се рецитовањем поезије, али пре свега, ширењем добре енергије, која из ње издашно избија.
– Када сам пре пет, шест година гостовала у емисији Ивана Ивановића на ТВ Првој, изненада сам га, у сред разговора прекинула и питала да ли могу да одрецитујем једну своју песму. Сложио се и ја сам одрецитовала „Љубавну песму“. Било је то време, као и годинама уназад, када су сви говорили да поезија никоме није потребна, нико је није ни штампао. Сутрадан су сви на друштвеним мрежама тражили да је објавим. Објавила сам је и у једном дану је 45 хиљада људи преузело ту песму. И знате ште се десило, вратила сам поезију у живот – навела је. Мирјана Бобић Мојсиловић подсетила је и да је она припадник генерације која је расла са поезијом. Ни у Првој београдској Гимназији, дечко није могао да смува девојку, ако јој не одрецитује Брану Петровића, Перу Зупца или песме неких других великана поезије. Или да рецитује, или да свира гитару…
– Ми који смо расли на поезији, ми који смо се такмичили у рецитовању, ми који верујемо да ти стварно нико ништа не може, ако говориш истину, ми пишемо овакве песме, а нема нас много – назначила је Мирјана Бобић, када је одрецитовала „Љубавну песму“.
„Пошто ме никада ниси волео да би ме држао за руку / ил’ одвео на море у неку далеку луку, / да ме храниш прстацима /да / за мене/ убереш морску звезду…“ Ово су само почетне строфе „Љубавне песме“ Мирјане Бобић Мојсиловић.
Исто тако упечатљива је и „Теорема“. „Кад год приметим твоје одсустви / То значи да си присутан / То значи да си дошао / да си ту / иза мене / или испред…“
– Где је бољи провод са поезијом, него у граду великог српског песника Боре Ђорђевића – упитала је публику.
Већ извесно време, мултимедијална уметница Мирјана Бобић Мојсиловић одржава поетске и музичке вечери у градовима Србије. Њено дружење са нашом публиком, 5.фебруара, приредили су Књижевни и Музички програм Културног центра Чачак. Том приликом је представљен њен роман „Сазвежђе свитаца“. Издала га је „Лагуна“ пре годину и по дана и још увек је једно од најчитанијих и најпродаванијих „Лагуниних“ издања.
– Ове вечери су посвећено лепоти живота, идеји лепог, племенитог, узвишеног која може да нам спасава животе и у најтежим временима. Већ неколико година, оваквим програмима ширим добру реч и мислим да инспиришем људе да нешто ураде од својих живота, а да им за то нико није потребан. Могу сами да читају, да пишу, или сликају и да се осећају боље. И тај роман „Сазвежђе свитаца“ говори о томе да је сваком човеку потребна једна добра реченица. Свако је има. Добра реченица може да нам поправи живот, а лоша да нам поквари и да нам промени цео поглед на свет – сматра Мирјана Бобић Мојсиловић.
Она признаје о да је један од великог извора њене радости то што ради оно што воли. Одавно је окренута уметности…
– Све ово радим да ми живот не прође улудо и да саму себе забавим. Ако забавим и друге људе, тим боље! Изгледа да ми то полази за руком. Поносна сам на то што сам успела да се бавим оним што волим, а то је мој уметнички рад.
Вишеструку уметничку даровитост испољила је и добром глумом. Припремила се и за наступ у Чачку. Публика је то осетила и њеном рецитовању песама. Није лако ни сопствене стихове на прави начин пренети другима.
Музички део вечери припремили су Ненад Маринковић, професор гитаре и Лана Шарац, чланица Акустик триа Госпођица Змај.
Наградила је и њих чачанска пубика, као и мултимедијалну уметницу Мирјану Бобић. Чачани је увек радо дочекају, било да представља књиге, или су на репертоару позоришни комади које је она написала. Увек пренесе добру енергију и елан за животом. Имала је и важну улогу на ТВ Првој. Као водитељ емисије „Срећна Србија“, посетила је више од 120 места. Тако нас је подсећала да не морамо да чезнемо само за лепотом неких далеких предела. Она је у нама и око нас.
