Да су људи у стању да због љубави оду на други крај света, промене веру, начин живота, оставе далеко породицу и пријатеље, потврђује и млада Ичен Јовановић, сада већ, српска снајка. Ичен Јовановић пре две године свој родни град Сјамен на југоистоку Кине заменила је брдовитим Горњим Милановцем.

Љубав са Немањом Јовановићем из Горњег Милановца, пре нешто више од годину дана крунисана је рођењем сина Вукана.
Како сте се супруг и ти упознали?
Упознала сам свог мужа Немању у свом родном граду Сјамену, где је он тада радио, а упознао нас је његов колега.
Шта су на твој долазак у Србију рекли твоји рођаци, пријатељи?
Моја породица и пријатељи су ме подржали у одлуци да дођем у Србију. Они сматрају да је живот овде опуштенији и пријатнији, што је погодно за мене и децу која расту у таквом окружењу. Иако је мој родни град такође леп, притисак великог града је превелик, а млади људи живе веома напорно.
Пре колико си дошла у Србију и шта си прво научила по доласку овамо?
Дошла сам у Србију пре две године, у децембру 2022. године. Прва ствар коју сам научила након доласка у Србију била је да се при поздраву три пута љубимо у образ.

Како данас изгледа твој живот?
Веома ми се допада живот у Србији, посебно у малом граду као што је Горњи Милановац. Темпо живота је спорији, људи су љубазни, атмосфера је мирна и свакодневно уживам у животу овде.
Шта ти се највише допада у Србији/Горњем Милановцу?
Највише волим људе у Србији. Већина њих је искрена и добра, што чини дружење веома пријатним. Посебно су ми Немањини пријатељи и породица били веома љубазни, што ми је дало осећај дома, иако сам у туђини. Такође, волим српску природу, посебно Шумадију. Веома ми се допада живот у Горњем Милановцу, окруженом планинама и лепим рекама, са свежим ваздухом. Често сам запањена природом овде и сматрам да је живот овде веома срећан. Такође, волим српску кухињу и никада не могу да се одвојим од кајмака и печења.
Колико ти је времена било потребно да научиш наш језик, да се упознаш са културом и традицијом?
Још увек учим српски језик и традиционалну културу, али од 2020. године, када сам живела са Немањом у Кини, заинтересована сам за српски језик и Србију. Он ме је учио основним језичким и културним стварима. У Кини смо славили славу, православни Божић, Ускрс. Чак сам научила да спремам сарму, руску салату, пасуљ, гулаш и супу. Такође, покушали смо да направимо кајмак, али нисмо успели и потрошили смо много млека. Након доласка у Србију, такође, сам се трудила да учим српски језик, а највише ме је обрадовало што сам примила православно крштење. Уживам у слављењу српских традиционалних празника и научила сам коло.
Шта си најбрже научила да спремаш од српских специјалитета, а шта најтеже?
Најбрже што сам научила да спремам је паприкаш, врло је једноставно и укусно. Најтеже ми је спремити сарму, захтева пуно времена, али Немања ми увек помаже да је направимо.

Да ли ћеш се трудити да Вукана током одрастања учиш и својој и Немањиној култури, обичајима?
Наравно, наше дете ће учити и кинеску и српску културу. Учимо га кинески и српски, и сада већ разуме више кинеског.
Када је отишао за послом у Кину, Немања није ни сањао да ће упознати Ичен и да ће данас живети своју бајку испод Рудника.
Немања, шта је твоја породица рекла на ваш заједнички живот и одлуку да се венчате?
Прихватили су мој избор, јер су видели да сам срећан и задовољан.

Да ли је Ичен постала права српска снајка и шта је научила да спрема од домаћих специјалитета?
Како да не! Научила је да спрема све, сатараш, паприкаш, сарме, купус кисели, слатки, мусаку и још доста тога.
Како празници изгледају у вашем дому, да ли Ичен учествује у спремању за Божић, Васкрс, славу?
Наравно, заједно спремамо све! Наравно, не може она брзо да попамти све, али ја сам ту и заједничким снагама обављамо све што се тиче традиционалних обичаја током празника.
Како реагују суграђани када вас виде заједно?
Суграђани нас поздрављају са осмехом, некад нас зауставе па и поставе нека питања, али увек пријатна и охрабрују нас да наставимо.
Језик љубави универзалан је свуда у свету, што потврђује брачни пар Јовановић, који руку под руку, свакодневно учи нешто ново о животу, традицији, култури два народа, родитељству. Сваки дан испуњен је новим догодовштинама, па неке своје занимљиве животне моменте Ичен и Немања поделе са својим пратиоцима на друштвеним мрежама.
Виолета Јовичић