ЛИКОВНИ РАД МЛАДОГ ЧАЧАНИНА У ДЕСЕТ НАЈБОЉИХ НА МЕЂУНАРОДНОМ ТАКМИЧЕЊУ У ТОКИЈУ
Уметност нема границе, а посебно ликовна уметност у којој нема језичких баријера, већ слика говори својом тишином и оживљеним призором отргнутим из живота и ума ствараоца. Доказ који потврђује ову тврдњу је и прва награда за изузетност и креативност коју је 13-годишњи Андреј Бујак из Чачка освојио на 23. Међународном такмичењу дечјег цртежа у Јапану на тему екологије за децу од 7 до 15 година, када је његов рад одабран у десет најбољих од готово 10 000 радова пристиглих из целог света.
Ово такмичење одржано је 23. пут претходне године, а тема је увек другачија, мада најчешће у вези са животом који је у складу са природом и њеним очувањем. Тема конкурса за 2023. годину била је: „Радосна времена за људе и природуˮ, где је требало приказати идеалан начин да се проводи време у предивном природном амбијенту. Пристигао је велики број радова из разних земаља Азије, Европе, Африке, Океаније, Северне и Јужне Америке, од којих 10 учесника осваја прву награду, 48 ученика добија специјалне меморабилије, а сви учесници награду за учествовање. Од укупно 9 947 радова, од чега 376 из Републике Србије, рад Андреја Бујака, ученика ОШ „Ратко Митровићˮ у Чачку, одабран је међу 10 најбољих, захваљујући његовом таленту и труду који је препознала наставница ликовне културе Светлана Гавриловић.
Андреј нам је објаснио да је до учешћа на конкурсу дошло спонтано и да је зато освајање награде изазвало још веће задовољство код њега:
„На часу ликовне културе имали смо задатак да насликамо стару кућу и, док сам радио, наставница је приметила да би мој рад могао да се пошаље на конкурс у Јапан. Предложила ми је да досликам људе, па сам се досетио да додам чобанина, овце и јагњад. Нисам се надао било каквој награди, јер сам знао да ће бити много учесника иако сматрам да је ово најбољи рад који сам до сада насликао. Остварио сам један од својих циљева и овај успех ће ми заувек остати у сећању.ˮ
Поносна наставница Светлана Гавриловић, која је већ имала искуства са учешћем својих ученика на поменутом такмичењу, каже да је награда заиста отишла у праве руке:
„Када сам видела поклон пакет и заслужену награду осећала сам се поносно јер је Андреј још један у низу ученика којег подстичем на путу ка успеху. Веровала сам и потајно очекивала да ће награда доћи у његове руке и то се и остварило. Од тренутка када је на часу почео израду рада, приметила сам посебност у одабиру мотива и ликовном изразу, креативност и оригиналност. Ученик је одговорио на ликовни задатак приказавши текстуру, али и симболику, народну традицију и животну средину каква је људима потребна. Његов рад оживљава сећање на неко претходно време, слику српског села, природу и човекову радост док борави у њој.ˮ
За Андреја, који би у будућности волео да постане војни пилот, али и да усавршава своје способности у ликовном стваралаштву, ово ће бити дивна успомена и велики подстрек за даље, јер, како његова наставница каже, „сваки његов рад рађен је из душе и на посебан, јединствен начинˮ.
Марија Миљуш
