Неповољни временски услови од почетка ове године утицали су на драстично лошији род малине у скоро свим крајевима Србије. Према речима др Александра Лепосавића из чачанског Института за воћарство, климатски чиниоци доста су утицали и на квалитет црвеног злата.
– Род малине подбацио је и више од 50 одсто, томе су највише допринеле нетипично високе температуре током зиме, па онда захлађење у априлу, све је то условило да дође до значајније појаве тих рехуљавих плодова, плодова мањег квалитета. Што се тиче, тренутно, високих температура, то је у вишим пределима проблем, дошло је до заустављања процеса физиолошких функционисања биљака и једноставно плодови су као конзервирани. У вишим пределима Ивањице и Ариље берба је 90 одсто стала, управо, из свих ових разлога, пре свега, ове врућине.
Ни на светском нивоу ништа није боља ситуација, поред Србије, и други већи произвођачи малине, такође су у проблему. Род малине, свуда је преполовљен.
– Ми немамо 19.000 хектара малине, пали смо на испод 10.000, немамо производњу од 90.000 тона, наша нека реална производња је до 65.000, ове године ћемо то преполовити. Слична ситуација је и у другим земљама. Прошле седмице сам био у Молдавији са неким украјинским произвођачима, они са прошлогодишњих 65.000, ове године неће имати преко 30.000 тона. Пољаци су у овом моменту преплавили Србију, Молдавију и Украјину у потрази за робом, пошто малине нема – истакао је др Лепосавић.
Малина није само род, већ постоји читав процес који се мора испоштовати, да би дошло до бербе. У Србији, на подручјима где се становништво бави малинарством, већ годинама уназад један од проблема су берачи, али и висока дневница.
– Поред климатских чинилаца, највећи разлог овакве ситуације у малинарству код нас је економска мотивисаност, у случају малине, немотивисаност. Произвођачи су прилично незадовољни са оваквим условима, а прошла је и ова година. И малинари и хладњачари су били у једној прилично неповољној ситуацији, поготову ове године, што се тиче обезбеђивања радне снаге. Прво имамо недостатак радне снаге, оно што има то је обично старија радна снага, дневно по берачу неки минимум је 50 евра. Рецимо, у Молдавији, код њих је дневница око 17 евра, што је неупоредиво, њихова малина јесте јефтинија, али када поређате те улазне параметре, наша производња је далеко скупља. Ми смо још увек на скали светских произвођача, као произвођачи најквалитетније малине, ове ствари су све оптерећујуће и наша производња пада. Свакодневно се сусрећемо са тим да људи кажу да више неће да се баве производњом малине због целокупне ситуације. Имали смо сличну ситуацију 2018. године, када је због лошије цене у откупу, из Ариља, у периоду од 1. јануара до 31. октобра више од 800 људи трајно отишло. То је питање, не само економског, већ и социјалног карактера, јер ви губите људе са тих подручја, а милина је та која у појединим крајевима држи људе да ту остану – рекао је др Лепосавић и додао да се на светском тржишту још увек гледа ко шта има, а чињеница је да велики произвођачи мало имају и неминовно је да ће то довести до пораста цене на светском тржишту малине.
Нажалост, неповољна ситуација одразила се и на остало воће, пре свега, на друге сорте малине и купину.
– Врућине утичу и на купину, али и на двородне сорте малине, на полку, полану, оне, које се гаје код нас. Долази до прогоревања лисне масе, ту је, такође, присутна фотохибиција, па самим тим и квалитет плодова код купне је лошији. Не постоји ниједна сорта која је отпорна на сунчане ожеготине плодова. Све зависи од тога шта ће се дешавати у наредном периоду, а колико видим неће бити снижења температуре, тако да ће бити значајна редукција приноса и квалитета плодова – закључио је др Лепосавић.
Виолета Јовичић
